0
Od kada je počeo rat u Ukrajini, način na koji funkcioniše ruski režim sve više dolazi do izražaja. Sam ruski predsednik Vladimir Putin, ali ljudi bliski njemu nisu časili ni časa da svakodnevno svojim rečima i postupcima šire propagandu koju su predstavljali kao jedinu i pravu istinu. U gotovo svakoj izjavi ljudi koji su Putinu bliski i koji su na vodećim pozicijama u zemlji može se čuti kako brane rusku invaziju na Ukrajinu. Ko su Putinovi najlojalnji saradnici?
Dmitrij Peskov je ruski diplomata i portparol ruskog predsednika Vladimira Putina. Tokom svoje duge političke karijere ostao je veran ruskom režimu, posebno od kada je na vlast došao Vladimir Putin. Uz Putina je od 2000. godine kao njegov portparol, koji često oštro i bez dlake na jeziku komentariše trenutna dešavanja u koja je uključena Rusija, gotovo uvek kritikujući zapadne države.
Da se ne ustručava da brini režim kojem služi postalo je itekako očigledno u periodu od 2011. do 2013. godine kada su se u Rusiji održavali brojni protesti. Policija je na tim protestima tukla demonstrante, a Peskov je oglasio rekavši da „demonstratima koji su povredili policiju treba razmazati jetre po asfaltu“, što je izazvalo negodovanje među opozicijom.
U novembru 2021. godine Peskov je negirao navode da Rusija priprema invaziju na Ukrajinu. U januaru 2022. godine je čak optužio SAD da podstiču tenzije oko Ukrajine. 28. februara 2022. godine, završio je na listi sankcionisanih od strane EU i sva njegova sredstava su zamrznuta. 3. marta SAD su mu uvele slične sankcije, a Velika Britanija isto tako 15. marta.
Govoreći za zapadne medije one je tvrdio da ruska vojska nije gađala civile u Ukrajini, već samo vojne objekte. Time je sugerisao da su ukrajinske gradove kao što je Marijupolj, uništili sami Ukrajinci, da su civile u tim gradovima ubijali „nacistitički Ukrajinci“.
Upozorio je zapadne zemlje da će platiti visoku cenu zbog sankcija koje su uvele Rusiji.
Peskov izjavio je da građani zapadnih zemalja već plaćaju veliku cenu zbog antiruskih sankcija koje su uvele njihove države i upozorio da će ta cena rasti svakom danom. Prema njegovim rečima, Kremlj priprema odgovor na šesti paket sankcija EU.
„Razmatramo razne opcije. Ako govorimo o oblasti sankcija uopšte, ovo je oružje sa dve oštrice, Amerikanci, Evropljani i druge zemlje pokušavaju da nam nanese štetu i oni moraju da plate veliku cenu“, rekao je Peskov.
Sergej Lavrov je ministar inostranih poslova Ruske Federacije. Na tu poziciju je imenovanon 2004. godine. Lavrov je poznat po svom odlučnom karakteru, a tome u prilog govori i činjenica da ga neki zovu „Ministar Njet“.
Britanski list „Dejli telegraf“ tvrdio je 2008. godine da se ruski ministar za vreme telefonskog razgovora sa svojim britanskim kolegom Dejvidom Milibandom toliko naljutio. Navodno, od svega što je tada izgovorio teško bilo šta moglo da se objavi u štampi. Bivše američke državne sekretarke Hilari Klinton i Kondoliza Rajs takođe su imale svoje „teška“ iskustva sa Larovom, pa su isticale da ih je često „dovodio do ludila“.
Od početka sukoba u Ukrajini, Lavrov se često oglašavao u medijima, a poruke koje je slao u tim prilikama nisu nailazile na dobar prijem kod zemalja EU i SAD-a, kao ni kod Izraela.
Izrael je oštro kritikovao Rusiju zbog – kako se navodi – „neoprostivih“ komentara njenog šefa diplomatije o nacizmu i antisemitizmu – uključujući tvrdnje da je Adolf Hitler bio Jevrejin. Izrael, koji je pozvao ruskog ambasadora na razgovor, rekao je da se u tom komentaru Jevreji krive za sopstveno ubijanje u Holokaustu.
Na to je usledila još oštrija reakcija Rusije, koja je svet ostavila bez teksta. Moskva je ponovila Lavrovljevu tvrdnju da jevrejsko poreklo Zelenskog nije sprečilo Ukrajinu da bude pod kontrolom neonacista.
„Ne samo da se u Ukrajini antisemitizam u svakodnevnom životu i politici ne zaustavlja, već se i neguje“, navodi se u saopštenju, prenosi Rojters.
Lavrov je u svojim izlaganjima bez ustezanja kritikovao Zapad.
„Ruska specijalna operacija u Ukrajini doprinosi procesu oslobađanja sveta od neokolonijalnog ugnjetavanja Zapada“, ocenio je Lavrov. On je u intervjuu kineskoj novinskoj agenciji Sinhua rekao da na „one koji vode samostalan kurs u unutrašnjoj i spoljnoj politici“, zapadnjaci pokušavaju da vrše pritisak „najbrutalnijim metodama“, prenosi RIA Novosti reči Sergeja Lavrova.
Takođe je i Ukrajinu optužio da sabotira pregovore sa Rusijom.
Lavrov je u intervjuu italijanskoj TV kompaniji Mediaset rekao da je „potpuno ravnodušan prema onome što Vladimir Zelenski opovrgava ili ne opovrgava“. Dodao je da se ukrajinskom predsedniku „ne može verovati“ i da „on može da promeni svoju poziciju nekoliko puta u jednom danu“, prenosi RIA Novosti.
Dmitrij Medvedev je trenutni lider vodeće ruske partije Jedinstvene Rusije. Bivši je predsednik Vlade Ruske Federacije, kao i predsednik te zemlje. Godine 1999. Medvedev je bio u grupi osoba koje je Vladimir Putin iz Sankt Peterburga doveo na rukovodeće položaje u ruskoj Vladi.
Kako važi za jednog od ljudi koji su lojalni Putinu i posle toliko godina i on je otvoreno branio rusku invaziju na Ukrajinu, pa je takođe uputio pretnje i upozorenja Zapadu. Tako je spomenuo i upotrebu nuklearnog oružja, što kako se veruje sigurno nije bilo slučajno.
„Postoji nekoliko slučajeva u kojima Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje i svi su navedeni u ukazu predsednika što govori o odlučnosti zemlje da zaštiti svoj suverenitet, ali u teškim situacijama pregovori su najbolji i najispravniji način“ rekao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.
Kako je objasnio, Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje kada je na Rusiju izveden raketni napad uz upotrebu sredstava za nuklearno uništavanje, prilikom upotrebe nuklearnog oružja protiv Rusije ili njenih saveznika, kao i u slučaju napada na kritičnu infrastrukturu usled čega je paralizovana aktivnost ruskih nuklearnih snaga za obuzdavanje.
Četvrti slučaj je kada je izvršen akt agresije protiv Rusije ili njenih saveznika usled čega je ugroženo postojanje zemlje, čak i bez primene nuklearnog oružja, odnosno primenom konvencionalnog naoružanja, rekao je Medvedev za Sputnjik.
„Međutim, mi polazimo od toga da su u najtežim situacijama, poput trenutne, na primer, oko Ukrajine – pregovori, diplomatski napori ipak najbolji i najispravniji put. Drugo je što pregovori ne uspevaju uvek“, zaključio je on.
Osvrnuo se i na sankcije koje je Zapad uveo Rusiji, kao i na posledice koje bi to moglo da ima.
„Odluka da Rusija više ne može da izmiruje svoje obaveze mogla bi da dovede do hiperinflacije i bankrota same Evrope, čiji finansijski sistem nije previše stabilan“, izjavio je Medvedev povodom tvrdnje predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da je bankrot Rusije samo pitanje vremena.
„Dobro, probajte to da uradite, ali bankrot Rusije mogao bi da se pretvori u bankrot Evrope – moralni i, vrlo verovatno, finansijski“, poručio je Medvedev, prenosi TASS.
Predsednik Državne dume, donjeg doma ruskog parlamenta, Vjačeslav Volodin je osoba koja je poslednjih dana veoma aktivna u medijima, a svojim bombastičnim izjavama često privlači veliku pažnju.
Volodin smatra da Evropska unija treba da pokuša da živi bez Rusije bar godinu dana. Volodin je na Telegramu napisao da je EU navikla da živi na račun drugih – prvo na račun kolonija, a sada Rusija, kako je naveo, „mora da ih greje“.
„A oni nam cinično kažu: ‘Za sedam godina mi ćemo se odreći ruskog gasa’. Imamo pravo da odgovorimo: ‘Zašto da čekamo? Ako odbijate strateške odnose, živite bez Rusije najmanje godinu dana'“, napisao je Volodin, prenosi RIA Novosti.
U jednom od najnovijih širenja ruske državne propagadne, Volodin je izjavio da je NATO pripremao napad Ukrajine na Rusiju, ali da je Putin to sprečio.
„NATO je pripremao napad Ukrajine na Rusiju, ali je odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da sprovede specijalnu vojnu operaciju na ukrajinskoj teritoriji uspela da spreči ogromnu tragediju“, izjavio je Volodin.
On je na Telegramu postavio pitanje kako se drugačije može objasniti to što je Vašington sve odluke o isporuci oružja Ukrajini doneo u januaru, pre početka ruske vojne operacije, prenosi RIA Novosti.
„Da nije bilo odluka koje je doneo predsednik Putin, vojne operacije bi se vodile na teritoriji naše zemlje. On je uspeo da spreči napad na Rusiju“, naglasio je Volodin.
Marija Zaharova je direktor Odeljenja za informisanje i štampu Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije, odnosno obavlja funkciju portparola Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije od 10. avgusta 2015. godine.
Ona važi za jedan od najprepoznatljivijih glasova trenutnog režima Ruske Federacije. Zdušno brani svoju državu i postupke predsednika Putina, optužujući Zapad za loše delovanje i skrivene namere. Često se oglašavala od početka sukoba u Ukrajini.
Zaharova rekla je krajem aprila da izjave zapadnih zemalja da Rusija preti nuklearnim ratom nisu tačne.
„Zapadni zvaničnici u najgorim tradicijama dezinformisanja prenose medijima, radeći to na koordinisan nacin, lažni narativ o nuklearnim pretnjama iz Moskve“, napisala je Zaharova na Telegramu, prenosi agencija TASS.
Zaharova je navela da su ministarstva spoljnih poslova zemalja NATO počela da ubeđuju svoje stanovništvo da Rusi „zveckaju oružjem“, a suštini, kako je rekla, Rusija razume rizike u toj oblasti i ne može ni da razmišlja o nuklearnom ratu.
Istakla je takođe da su „ruske akcije u okviru specijalne vojne operacije u Ukrajini legitimne su za razliku od kako je navela, ‘genocida koji je Kijev izvršio u Donbasu'“.
„Akcije Rusije u Čečeniji, Južnoj Osetiji i sada u Ukrajini su potpuno legitimne, dok su akcije kijevskih vlasti, koje su pokrenule genocid i istrebljenje svega ruskog u svojoj zemlji, nelegitimne, protivustavne i nemoralne“, rekla je ona u intervjuu za španski A-Be-Se, koji je objavljen na sajtu ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
PROČITAJTE JOŠ:
Zaharova je napomenula da je Rusija redovno skretala pažnju zapadnim dražvama na genocid prema narodu na jugoistoku Ukrajine, koji je, kako je dodala, odbijao da prihvati i podrži ishod antiustavnog državnog udara 2014. godine, protivio se masovnom kršenju prava ljudi koji govore ruski, bio protiv politike nasilne ukrainizacije, zatiranja ruske kulture i prekrajanja istorije koja je trajala svih ovih godina.
Nije se ustručavala ni da preti Zapadu, napominjući da će Rusija oštro odgovoriti.
„Rusija će oštro odgovoriti na dalje pokušaje da se ohrabre ukrajinske oružane snage da napadnu ruske vojne objekte“, upozorila je Zaharova.
„Ovakva vrsta kriminalne akcije ukrajinskih oružanih snaga protiv Rusije ne može proći bez odgovora. Želeli bismo da Kijev i zapadne prestonice ozbiljno shvate saopštenja našeg Ministarstva odbrane da će dalji pokušaji da se podstakne Ukrajina da napadne ruske mete definitivno izazvati oštar odgovor Rusije“, navela je Zaharova.
BONUS VIDEO: Rusi granatirali pozorište u Marijupolju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
