1
Protivnici ruskog predsednika Vladimira Putina, koji su zbog rata u Ukrajini napustili zemlju, okupili su se u Berlinu na protestu koji je privukao pažnju međunarodne javnosti. Okupljanje ima za cilj da istakne protivljenje, kako agresiji Rusije na Ukrajinu, tako i političkoj represiji u samoj Rusiji.
Protest dolazi u trenutku kada se ruska opozicija suočava s izazovima u zadržavanju uticaja, posebno nakon nerazjašnjene smrti Alekseja Navaljnog u februaru ove godine u zatvoru. Navaljni je bio simbol otpora Putinu, a njegova smrt dodatno je pogodila opoziciju koja već decenijama trpi represiju. Invazija na Ukrajinu dodatno je pogoršala situaciju, primoravši mnoge Putinove kritičare na egzil.
Protest je organizovan uz inicijativu Ilje Jašina i Vladimira Kara-Murze, istaknutih kritičara Kremlja, koji su u avgustu oslobođeni iz ruskog zatvora kroz razmenu zarobljenika. Njima se pridružila Julija Navalnaja, udovica Alekseja Navaljnog, koja je takođe bila jedan od glavnih organizatora protesta.
PROČITAJTE JOŠ:
Plan protesta uključivao je marš do ruske ambasade u Berlinu, u blizini Brandenburških vrata. Organizatori su saopštili da je cilj marša ujedinjenje svih koji se protive Putinovom ratu u Ukrajini i njegovoj politici ugnjetavanja.
Opozicija je iznela tri ključna zahteva: momentalno povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine, suđenje Vladimiru Putinu kao ratnom zločincu i oslobađanje svih političkih zatvorenika u Rusiji.
Najava događaja izazvala je kontroverze na društvenim mrežama, posebno zbog upotrebe ruske zastave. Organizatori su koristili slike protesta iz Moskve iz 2014. godine protiv ruske aneksije Krima, što je izazvalo kritike da su ruske boje diskreditovane brutalnim ratom u Ukrajini.
Ilja Jašin, komentarišući kontroverzu, rekao je da „rasprava o zastavama skreće pažnju sa glavnog cilja protesta, a to je osuda Putinovog režima i rata u Ukrajini“.
Ipak, protest je naišao na skeptične reakcije ukrajinskih zvaničnika i udruženja. Ukrajinski ambasador u Nemačkoj, Oleksij Makev, nazvao je događaj „šetnjom bez dostojanstva i bez posledica“. U autorskom tekstu za nemački „Zeit“, Makev je optužio organizatore da nisu dovoljno podržali Kijev niti pozvali na masovne proteste unutar Rusije.
Sličnu kritiku uputila je i Vitše, ukrajinska organizacija izbeglica u Nemačkoj, koja je ocenila da protest nije uspeo da pošalje jasnu poruku podrške Ukrajini.
Iako je protest privukao pažnju i podsetio na snagu otpora Putinovoj politici, unutrašnje nesuglasice i međunarodne reakcije ukazuju na izazove sa kojima se ruska opozicija suočava, kako u egzilu, tako i unutar same zemlje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
