0
Pre nekoliko dana na konferenciji u Beloj kući, Džon Kirbi, portparol američkog Veća za nacionalnu bezbednost, šokirao je svet saznanjima da Rusija planira da "pripoji" još jednu evropsku zemlju - Moldaviju. Samo nekoliko dana kasnije, u javnost je procureo plan razaranja koji sastoji se iz tri ključne faze i obuhvata podrivanje političkog, odbrambenog i privrednog sektora. Iako je mnogima bilo teško da poveruju u njega, čini se da je njegova primena već počela. Naime, Moskva je donela odluku da Gasprom više ne isporučuje ruski gas Moldaviji.
Ovu vest potvrdio je moldavski ministar energetike Viktor Parlicov.
„Nećemo trpeti ucene od Gasproma zbog poteškoća u plaćanju zaliha“, rekao je Parlicov.
Kako je naveo, Gasprom od decembra snabdeva samo separatistički region Pridnjestrovlja u Moldaviji, koji podržava Rusija, dok centralne vlasti u Kišinjevu ne dobijaju ništa.
„Pridnjestrovlje ranije nije plaćalo gas, a ne plaća ni sada. Gasprom je to dopuštao 30 godina kako bi sprečio njegovo uništenje“, rekao je ministar i dodao da ruska strana očigledno ne razume da obustavom gasa Moldaviji direktno ugrožava i opstanak regiona kog podržava.
Ovu odluku ruske strane mnogi analitičari tumače kao početak primene ovog plana. Fokusira se na tri osnovne tačke – politički, vojni i odbrambeni sektor, humanitarni sektor i sektori trgovine i privrede.
Potiče iz iste Predsedničke uprave za prekograničnu saradnju, koja je izradila sličnu strategiju za aneksiju Belorusije.
Na strategiji za Moldaviju, kao i za Belorusiju, pažljivo je radila grupa najrazličitijih stručnjaka. Navodno je stvorena na jesen 2021. godine, uz pomoć ruskog Glavnog štaba oružanih snaga i glavnih moskovskih obaveštajnih službi: FSB-a, SVR-a i GRU-a. Dakle, datira iz vremena pre početka ruske invazije na Ukrajinu.
Kako piše u njoj, usmerena je na „suprotstavljanje pokušajima spoljnih aktera da se mešaju u unutrašnje stvari Moldavije, kako bi ojačali uticaj NATO-a i oslabili pozicije Ruske Federacije“.
Moldavski premijer Dorin Rečan potvrdio je da sadržaj plana Kremlja odražava ono što on i mnogi u njegovoj vladi odavno znaju.
„Rusi već dugo pokušavaju da osiguraju da Moldavija izgubi suverenitet nad svojom spoljnom politikom. Ovaj dokument to i potvrđuje. Vidimo da nas oni tretiraju kao satelit nad kojim mogu lako da vrše kontrolu i “, rekao je Rečan.
Kako je rekao godinama nisu obraćali pažnju na propagandu i ruske TV kanale koji su „uvek bili prisutni“.
„Kad smo počeli da ih zatvaramo, propaganda se preselila na Telegram, Fejsbuk, VKontakte i TikTok. S Telegramom i TikTokom ne možemo da učinimo ništa osim da „prerežemo žicu“. Trideset i nešto godina propagande – sada vidimo učinak“, rekao je Rečan.
Dejvid Kramer, bivši zvaničnik Stejt Departmenta naglašava da iako jedva da priznaje Moldaviju kao zasebnu državu, dokument tretira Moldaviju kao savitljivog satelita nad kojim može da se vrši kontrolu i utiču na to da se potpuno blokira uticaj Zapada.
Kada je reč o podrivanju političkog sektora, na njega je još u februaru ukazivala predsednica Moldavije Maja Sandu koja je optužila Moskvu da planira da svrgne njenu vladu.
„Plan je uključivao sabotažu i vojno obučene ljude prerušene u civile za izvođenje nasilnih akcija, napada na vladine zgrade i uzimanje talaca“, rekla je Sandu.
Sandu je mislila na proteste, koje je javno podržala Moskvi prijateljska politička stranka ȘOR. Ove demonstracije potresle su Moldaviju prošlog septembra, nakon što je Rusija zapretila da će povećati cene Moldaviji.
Glavna tema protesta bio je zahtev da vlada subvencioniše građanima visoke cene komunalnih usluga.
„Želimo da obavežemo našu vladu da plati račune za grejanje, struju i gas za tri zimska meseca za sve naše građane“, rekla je za Marina Tauber, potpredsednica stranke ȘOR i glavna organizatorka protesta.
Međutim, Kremlj u ovom slučaju ima i značajan problem.
Osnovno pitanje je rešavanje zamrznutog odnosa u Pridnjestrovlju, otcepljenoj pokrajini od 4.000 kvadratnih kilometara između istočne obale reke Dnjestar i moldavsko-ukrajinske granice, gde je stotine ruskih vojnika stacionirano od 1992. godine.
Već mesecima traje zabrinutost da bi se Pridnjestrovlje, čija zastava još uvek nosi sovjetski srp i čekić, moglo da se iskoristi za otvaranje nove linije napada na Ukrajinu.
Pročitajte još:
General Dmitrij Miljutin, zamenik šefa Odeljenja za operativne informacije, izvorno je zagovarao otvaranje „drugog fronta“ protiv Ukrajine iz Pridnjestrovlja na početku ruske invazije, ali „taj gambit“ nikad nije realizovan.
„Baciti nekoliko raketa nije velika stvar. Rusija ne može vojno da napreduje iz Pridnjestrovlja. Umesto toga Moskva se oslanja na provokacije i trikove – „aktivne mere“ u jeziku ruske obaveštajne službe – koje imaju za cilj potkopati poverenje u moldavsku vladu“, rekao je.
Takođe, prošle nedelje, pridnjestrovske vlasti koje podržava Moskva objavile su hapšenje dvojice navodnih terorista koji su nameravali da ubiju Vadima Krasnoselskog, predsednika gotovo nepriznate državice. Pridnjestrovski izvori okrivili su Ukrajinu za zaveru, kao i za prethodne, nerazjašnjene napade granatama na bezbednosnu i radijsku infrastrukturu u regiji.
BONUS VIDEO Isplivao snimak incidenta iznad Crnog mora: Ovako je ruski lovac oborio moćni američki dron
