0
Uoči godišnjice rata u Ukrajini, ruski predsednik Vladimir Putin povukao je potez kojim je indirektno "stavio šapu" na teritoriju još jedne zemlje - Moldavije. Naime, ruski lider je opozvao dekret iz 2012. koji je delimično podržavao suverenitet Moldavije u rešavanju budućnosti Pridnjestrovlja, separatističkog regiona koji se graniči s Ukrajinom i u kojoj je Rusija stacionirala trupe. Time je prema mišljenju mnogih, nedvosmisleno potvrdio da je ova država njegova sledeća meta.
Naredba kojom se poništava dokument iz 2012. objavljena je na sajtu Kremlja, i kako je navedeno doneta je u cilju „obezbeđivanja nacionalnih interesa Rusije u vezi s dubokim promenama koje se događaju u međunarodnim odnosima“.
Dekretom iz 2012. Rusija se obavezala na traženje načina za rešavanje separatističkog pitanja „na temelju poštovanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i neutralnog statusa Republike Moldavije u određivanju posebnog statusa Pridnjestrovlja“.
Danas su se pojavile i jasni dokazi toga da se „nešto sprema“. Naime, prema nezvaničnim informacijama, Ukrajinci su počeli da raspoređuju svoje snage na granici sa Moldavijom.
Pretpostavlja se da je ovim potezom Putin želeo da pokaže Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji da više ne namerava da održava dobre bileterilarne odnose sa njima. Pre svega zbog toga što Moldaviju, jednu od najsiromašnijih zemalja u Evropi, predvodi predsednica Maja Sandu uz snažnu podršku Zapada.
To je tokom jučerašnjeg dana potvrdio američki predsednik Džozef Bajden koji se sastao se sa njom u Poljskoj i naveo kako će nastaviti da joj pruža podršku.
Takođe, dekret koji je bio na snazi 11 godina zapravo je bio nit koja je omogućavala bliže odnose Moskve s Evropskom unijom i SAD.
Prva naznaka toga da bi Moldavija mogla da bude naredna Putinova meta bila je uočljiva još krajem oktobra prošle godine. Tada se na hiljade demonstranata okupljalo ispred moldavske predsedničke palate i zahtevalo da prozapadno nastrojena predsednica Maja Sandu ode sa funkcije.
Međutim, oni to nisu činili zbog ličnog nezadovoljstva, već iza svega stoji ruska struja koja je godinama najjača opoziciona strana u ovoj zemlji, a koja sada zajedno za ruskim FSB-om želi da dovede do pada vlade ove zemlje i potpuno je destabilizuju.
Moldavija je posebno podložna ruskom pritisku jer je gotovo potpuno zavisna od ruskog gasa.
Gasprom, ruska kompanija koja ima monopol nad prirodnim gasom, a koju kontroliše država, smanjio je isporuke Moldaviji za 30 odsto prošle godine.
Pročitajte još:
0
0
0
Pored toga, Pridnjestrovlje, predmet dekreta koji je danas suspendovan, jeste enklava koju su okupirale ruske trupe koja kontroliše elektranu koja snabdeva preostalih 70 odsto potreba za električnom energijom.
Takođe, ovaj region proglasio je nezavisnost 1990. godine, godinu dana pre raspada Sovjetskog Saveza, zbog straha da će se Moldavija ujediniti s Rumunijom, čiji jezik i kulturu uglavnom deli.
Nakon kratkog rata Moldavije sa separatistima 1992. godine, nije bilo nasilja u proteklih 30 godina, s ruskim „mirovnim snagama“ koje su još uvek raspoređene na maloj teritoriji, koji nema međunarodno priznanje. Međutim, čini se da bi to sada moglo da se promeni.
BONUS VIDEO Moldavija određuje sudbinu Evrope
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare