4
Jednog prolećnog jutra u martu, britanska obalska straža uočila je mrlju na udaljenosti od 100 kilometara od škotske obale. Protezala se u dužini od 23 kilometra u Severni Atlantski okean. Prema internoj analizi koju su pripremile satelitske službe obalske straže, a koju je Politiko dobio na uvid, verovatni izvor te mrlje bio je “Innova”, tanker otprilike veličine Ajfelovog tornja, koji je u to vreme prevozio 1 milion barela ruske nafte koja je bila na putu ka rafineriji u Indiji.
Obalska straža, međutim, nije mnogo učinila da istraži slučaj, a tanker, bez ikakvih posledica, i danas nastavlja da trguje naftom, tako puneći ratnu blagajnu Kremlja više od dve godine od početka invazije na Ukrajinu.
“Innova” je samo jedan od stotina tankera iz takozvane flote u senci, grupe često zastarelih i loše održavanih brodova koji plove uprkos zapadnim sankcijama i zagađuju životnu sredinu bez posledica.
Zajednička istraga Politika i neprofitne novinarske grupe “Sors materijal” otkrila je najmanje devet slučajeva tajnih brodova iz flote u senci iz kojih je curila nafta u svetskim vodama od 2021. godine, uz pomoć satelitskih snimaka nevladine organizacije “SkyTruth” i poređenja s podacima o brodovima kompanije za analizu tržišta “Lojds list” i robne platforme Kpler.
Švedska ministarka spoljnih poslova Maria Malmer Stenergard izjavila je za Politiko da brodovi predstavljaju „značajnu opasnost“ za morski ekosistem.
To je problem koji se samo pogoršao nakon ruske invazije na Ukrajinu. Dok je Moskva pod zapadnim sankcijama, sve veći broj tankera prevozi nedozvoljenu robu – i potencijalno uništava okolinu – širom sveta.
Ne samo da su plovila dotrajala i uglavnom neusklađena sa standardima, već su često i neosigurana, što znači da bi vlade u slučaju curenja ili ozbiljnijeg izlivanja nafte teško mogle da pozovu odgovorne na odgovornost.
Politiko i “Sors materijal” identifikovali su izlive nafte svuda, od Tajlanda do Vijetnama, Italije i Meksika, a svi su povezani sa flotom u senci. Tankeri su takođe prolazili kroz prometne brodske koridore poput Crvenog mora i Panamskog kanala, što znači da bi svaka ozbiljna nesreća mogla da prekine međunarodne trgovačke rute.
Stručnjaci veruju da je samo pitanje vremena kada će jedan od ovih brodova doživeti katastrofu s velikim ekološkim i ekonomskim posledicama.
„Izlivi nafte i rizik od mrlja su strašni“, rekao je Isak Levi, stručnjak za flotu u senci pri istraživačkom centru Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).
„Osim štete za životnu sredinu, od koje će neka biti nepovratna, to je ogroman udarac za obalne države koje moraju snositi troškove čišćenja. To je tempirana bomba“, upozorio je.
Ova škakljiva situacija predstavlja globalnu dilemu: kako demokratske zemlje mogu da smanje prihode Moskve, a pritom izbeći katastrofalne posledice?
Kada je Zapad prvi put uveo sankcije na rusku naftu 2022. godine, cilj je bio slomiti ključnu ekonomsku podršku Kremlju, koji se oslanja na izvoz nafte i gasa za skoro polovinu svog budžeta.
Skoro dve godine kasnije, mere koje uključuju opštu zabranu uvoza u Evropsku uniju i ograničenje cene nafte, uglavnom nisu donele uspeh.
Umesto toga, Moskva je pronašla kreativna rešenja. Stavila je drugačiju oznaku na svoju sirovu naftu kako bi prikrila njeno poreklo i organizovala flotu od više od 600 brodova, čije vlasništvo naftne kompanije često prikrivaju, i koristi je da izbegne ograničenje cene od 60 dolara po barelu, koje je postavio G7. Istu taktiku koriste Iran i Venecuela.
Do sada se ograničenje cene „pokazalo kao vrlo propustan instrument“, rekla je Mišel Vize Bokman, analitičarka za brodarstvo i stručnjakinja za flote u senci u “Lojds listu”.
Prema podacima CREA, oko 80 odsto ruske sirove nafte transportovano je brodovima, a Zapad nije imao nikakav uticaj na to. U međuvremenu, ukupan broj brodova flote u senci više se nego utrostručio od 2022. godine. Novac je nastavio da se sliva u rusku ratnu blagajnu. Prema podacima koje je analizirao think tank CREA, ruska flota u senci prevezla je sirove nafte u vrednosti od 80 milijardi evra do septembra, od kada je G7 pre dve godine ograničio cene.
U isto vreme, flotu u senci prate brojni bezbednosni i ekološki problemi, upozorava Bokman.
Ovi tankeri, za koje “Lojds list” tvrdi da nemaju osiguranje, imaju nejasno vlasništvo i izgrađeni su pre 15 ili više godina, a inženjeri ih klasifikuju kao visokorizične.
To ih čini ranjivijima na tehničke probleme koji mogu uticati na njihovo upravljanje, strukturni integritet i sposobnost plovidbe.
Budući da četiri petine ovih plovila nemaju verodostojno osiguranje, prema podacima s “Lojds list”, često izmiču međunarodnom nadzoru i propisima. Taj se rizik samo povećava kada tankeri isključe svoje transpondere ili šalju lažne lokacije, koristeći takozvane metode lažiranja.
Tamo gde dođe do izlivanja, čišćenje bi obalne zemlje i njihove porezne obveznike moglo koštati milione, budući da se vlasnici plovila ne mogu pratiti, rekla je Bokman.
Brodovi bi takođe mogli blokirati trgovačka čvorišta poput Sueskog kanala ako kapetani izgube kontrolu nad svojim brodom, dodala je.
Izlivanje takođe predstavlja „veoma ozbiljan problem“ za lokalne divlje životinje, rekao je Stepan Boitsov, istraživač specijalizovan za zagađenje mora na Norveškom institutu za istraživanje mora.
Oni mogu naštetiti morskom životu, učiniti školjke toksičnim i sprečiti razmnožavanje riba. Čišćenje je problem samo po sebi: hemikalije mogu širiti dalju kontaminaciju, dodao je on.
Postoji i opasnost od sudara. U julu, brod ruske flote u senci sudario se sa drugim tankerom u malezijskim vodama, pri čemu su se oba zapalila.
Rizik koji dolazi od flote u senci je globalan. Analiza njihovih ruta pokazuje da su putovali duž zapadne obale SAD, prošli kroz Sredozemno more, Lamanš i obalu Kine. I to samo kada transponderi rade.
Pročitajte još:
4
0
8
Problem je naročito akutan u Evropi, gde je ‘flota u senci‘ problem koji će svakog trenutka buknuti, poručuje Bokman dodajući da mnogi brodovi bez regulacije prolaze kroz vode EU-a nakon što napuste ruske baltičke i sibirske luke.
Satelitske slike pokazuju da se male nesreće već događaju širom sveta, ali ih vlasti uglavnom ne primećuju.
“Innova” je dobar primer. Šest dana nakon što je isplovila iz luke Murmansk na severozapadu Rusije, 12. marta, sateliti su snimili dugu crnu mrlju na površini mora. Satelitski snimci ne mogu utvrditi je li mrlja doista nafta. Aleksandros Glikas, pomorski inženjer i izvršni direktor firme za usluge brodarstva DYNAMARINe, poručuje da takve mrlje često nastaju usled ispuštanja naplavina, mešavine uljane vode koja nastaje tokom rada broda. Činjenica da se materija može videti iz svemira takođe snažno ukazuje na prisutnost nafte.
“Innova” svakako nije jedini brod koji je zagadio životnu sredinu.
Na primer, 18. februara, sateliti su uočili 47 kilometara dugačku mrlju u blizini italijanske obale u Jadranskom moru koja odgovara koordinatama drugog tankera flote u senci, Arun Gulkai.
Taj tanker je plovio pod zastavom Maršalskih ostrva. Italijanska obalska straža nije pregledala brod, baš kao ni britanska. Umesto toga, portparol italijanske pomorske agencije rekao je da je kontaktirala obližnje brodove za informacije o izlivanju. Vlada Maršalskih ostrva nije odgovorila na zahtev za komentar, a brod je ubrzo promenio ime i menadžera.
Otkrića su skandalozna, rekao je jedan diplomata EU-a. Obalne evropske zemlje poput Italije i Ujedinjenog Kraljevstva „imaju odgovornost da preduzmu dodatne napore u istraživanju brodova ako su povezani s Rusijom“, dodao je diplomata.
Sveukupno, diplomate iz četiri zemlje EU-a rekli su da bi se spomenuta dva broda trebalo da se suoče sa sankcijama ako su prekršila međunarodne zakone, kao što nalazi pokazuju.
“Ako su navedeni brodovi uključeni u nepravilne ili visokorizične pomorske prakse ili doprinose ruskim ratnim naporima, izloženi su visokom riziku da budu dodani u sankcije EU-a”, rekla je švedska šefica diplomatije Stenergard za Politiko.
EU je nastojala obuzdati delovanje moskovske flote u senci pomnijim praćenjem prodaje starih tankera stranim zemljama pre nego što dođu u ruske ruke. Unija je takođe zabranila pristup lukama ili uslugama Unije za 27 sumnjivih tankera – taktika koju SAD takođe koristi.
Ujedinjeno Kraljevstvo je isto uvelo ograničenja za pojedinačne tankere. Prošlog meseca dodala je još 10 brodova flote u senci na svoj popis sankcija povrh 15 koji su već sankcionisani. Portparol britanskog ministarstva spoljnih poslova nije odgovorio na pitanja o “Innovi”, ali je rekao da Britanija „istražuje brodove koji zaobilaze sankcije“.
Portparol Evropske komisije rekao je da izvršni ogranak EU-a „konstantno“ istražuje „plovila, uključujući i ona iz flote u senci“. Svih 27 zemalja EU mora da pristane na usvajanje novih sankcija.
Sankcionisanje pojedinačnih tankera pokazalo se „prilično efikasnim“ potezom, rekao je Isak Levi iz CREA-e. Oni koji su na crnoj listi SAD-a, na primer, doživeli su pad sposobnosti trgovanja naftom za 90 odsto tri meseca nakon što su bili kažnjeni.
EU i Velika Britanija takođe bi trebalo da razmotre zabranu prodaje tankera zemljama koje olakšavaju trgovinu s Rusijom te automatski sankcionisati brodove koji plove vodama EU-a bez verodostojnog osiguranja, rekao je Levi.
„Srećni smo što smo uveli ove sankcije i što smo stavili ove brodove na popis, ali nam je jasno da moramo da nastavimo“, rekao je estonski ministar spoljnih poslova Margus Tsakna za Politiko.
Ako sledeće izlivanje nafte bude veće, upozorio je, „to će za nas biti katastrofa“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare