1
"Da uđe Rusija, a izađe Francuska", uzvikivali su demonstranti na ulicama Nigera u kom je vojska prošle nedelje izvela puč i svrgnula predsednika Nigera Mohameda Bazuma, koji je izabran pre dve godine u prvom mirnom, demokratskom prenosu vlasti od sticanja nezavisnosti te zemlje od Francuske. Niger je samo jedna od afričkih zemalja na koju Rusija širi svoj čvrsti stisak, nakon što je pod sankcijama brojnih zapadnih zemalja. Simptomatično, Afrika je i tlo na kom ordinira ozloglašena ruska plaćenička Vagner grupa, a predsednik Rusije Vladimir Putin nedavno je na sastanku sa afrčkim liderima poručio da je spreman na rat sa NATO savezom, ukoliko Severnoatlantska alijansa to želi.
Vojska u Nigeru je na nacionalnoj televiziji objavila da izvodi državni udar. Izjavili su da su raspustili ustav, suspendovali sve institucije i zatvorili granice zemlje.
Garda je u palati zaključala predsednika Nigera Mohameda Bazuma, a regionalni čelnici bezuspešno su organizovali posredničku misiju kako bi pokušali da spreče puč.
Afrička unija i zapadnoafrički regionalni blok ECOWAS osudili su ono što spozivajući pobunjenike da oslobode predsednika i vrate se u kasarne.
Dešavanja u Nigeru su, očekivano, izazvala burnu reakciju međunarodne zajednice. Sjedinjene Države pozvale su na oslobađanje predsednika, a Evropska unija, UN, Francuska i drugi osudili su pobunu i naveli da zabrinuto prate događaje.
Međutim, prošlonedeljno preuzimanje vlasti u Nigeru predstavlja poslednji slučaj u lancu afričkih zemalja u kojima je vlast preuzeta silom. Ovo je velika prepreka za Sjedinjene Države i većinu zapadnih zemalja, dok u Kremlju drugačije gledaju na situaciju u Nigeru.
Američki državni sekretar Entoni Blinken, govoreći na konferenciji za novinare u Australiji, upozorio je da bi Sjedinjene Države mogle da prekinu svoju finansijsku podršku i bezbednosnu saradnju sa Nigerom ako Bazum ne bude vraćen na mesto predsednika.
„Veoma značajna pomoć koju izdvajamo, a koja pravi materijalnu razliku u životima građana Nigera, očigledno je ugrožena“, rekao je on Blinken.
Svako američko povlačenje, moglo bi značajno da otvori vrata Rusiji, koja već neguje bliske veze sa afričkim zemljama.
U prilog tome govore i prizori koji su nakon puča zabeleženi na ulicama Nijameja, glavnog grada Nigera.
Hiljade pristalica hunte koja je izvela puč u marširalo je ulicama glavnog grada Nijameja mašući ruskim zastavama, uzvikujući ime predsednika Rusije Vladimira Putina i osuđujući bivšu kolonijalnu silu Francusku.
Pogled na ruske zastave koje su se vijorile u Nijameju prošle podsećaju na scene koje su se nakon državnog udara odvijale u susednoj Burkini Faso prošle godine. Zastave ne znače da je Kremlj stajao iza puča, ali simbolizuju kako se Rusija poslednjih godina pozicionirala kao nosilac antizapadnih, a posebno antifrancuskih osećanja u delu Afrike.
Ruski predsednik Vladimir Putin pokušao je da iskoristi tu prazninu na prošlonedeljnom samitu sa afričkim zemljama u Sankt Peterburgu, gde je predložio da se oslobode od „kolonijalizma i neokolonijalizma“.
Pored toga, Putin je upravo pred afričkim liderima poručio da je njegova zemlja spremna na rat sa NATO savezom.
„Uvek smo spremni za svaki scenario. Ali ovo niko ne želi. I na inicijativu američke strane, svojevremeno smo napravili poseban mehanizam za sprečavanje ovih sukoba. Naši šefovi pojedinih resora direktno komuniciraju jedni sa drugima i imaju mogućnost da se konsultuju o svakoj kriznoj situaciji“, rekao je Putin na konferenciji za novinare posle Samita Rusija-Afrika u Sankt Peterburgu.
Ono što je, ipak, privuklo najviše pažnje, jeste Putinov govor, u kom je istakao da se afričke zemlje dobro odnose prema Ukrajini i iskreno razmišljaju šta da urade da se tamo okonča sukob.
One to ne rade pod pritiskom spolja, već „na osnovu unutrašnjih motiva“, rekao je ruski lider.
„Uostalom, kada govorimo o tome da je Sovjetski Savez pružio pomoć afričkim zemljama u borbi za nezavisnost, ne smemo zaboraviti da je u to vreme Ukrajina bila deo Sovjetskog Saveza. Generalno, oni se prema Ukrajini dobro i iskreno odnose. Želim ovo da istaknem, oni iskreno razmišljaju šta da urade da okončaju sukob“, rekao je Putin novinarima.
On je dodao da afričke zemlje ne zaboravljaju na podršku Rusije, uključujući i podršku u Ujedinjenim nacijama i time nedvosmisleno podsetio afričke lidere na pomoć koju im Rusija pruža.
Jedan vid te „pomoći“ nalazi se u susednom Maliju, gde već godinama ordiniraju Vagnerovi plaćenici. Za ozloglašenog šefa Vagnera Jevgenija Prigožina, pomaganje državnih udara je posao kao bilo koji drugi. Njegove snage već otvoreno deluju u Maliju i Sudanu, kao iu obližnjoj Centralnoafričkoj Republici i Libiji.
U Maliju, gde je 5.000 francuskih vojnika zamenjeno sa oko 1.000 Vagnerovih plaćenika, broj civilnih žrtava je skočio, prema Projektu podataka o lokaciji i događajima oružanog sukoba, koji prati žrtve u Africi.
POGLEDAJTE JOŠ:
Istim putem kao i Vladimir Putin je, čini se, krenuo i srpski predsednik Aleksandar Vučić, koji je nedavno u Beogradu ugostio predsednika Ugande Joverija Kaguta Musevenija.
Ono što je važno istaći jeste da je Museveni pre nekoliko sedmica potpisao zakon kojim se istospolni odnosi u Ugandi kažnjavaju smrtnom kaznom, ali je i otvoreno podržavao Putina, što nije promaklo svetskim medijima.
Museveni je na vlast došao davne 1986. godine. Upravo se on na samitu Rusije i afričkih zemalja u Sankt Peterburgu sastao sa Putinom i lično mu se zahvalio na širenju ruskog uticaja i vojnoj saradnji.
