2
Mađarski premijer Viktor Orban redovno gura EU na ivicu litice, ali diplomate su u panici da će njegovo neprijateljstvo prema Ukrajini sada konačno baciti blok preko ponora.
Nova politička kriza bi trebalo da proključa na samitu sredinom decembra kada bi lideri EU trebalo da donesu istorijsku odluku o dovođenju Ukrajine u klub 27 nacija i zaključe ključni sporazum o budžetu za pomoć Kijevu od 50 milijardi evra za spasavanje ratne ekonomije. Sastanak bi trebalo da signalizira SAD-u da je, uprkos političkoj smetnji oko rata na Bliskom istoku, EU u potpunosti posvećena Ukrajini.
Te nade će verovatno skrenuti sa kursa Orbana, moćnog čoveka koji gaji bliske veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i za koga se smatra da podriva demokratiju i vladavinu zakona kod kuće. On zahteva da se ceo politički i finansijski proces stavi na led dok se lideri ne slože sa sveobuhvatnom revizijom podrške EU Kijevu.
To liderima EU zadaje ogromnu glavobolju. Iako Mađarska predstavlja samo 2 procenta stanovništva EU, Orban može držati blok kao taoca jer bi trebalo da jednoglasno reaguje na velike strateške odluke — a one jedva da su veće od pokretanja pregovora o pridruživanju sa Ukrajinom, prenosi Politiko.
Daleko od toga da se ovako nešto prvi put dešava. Zaista, Orban je bio najglasniji protivnik sankcija Rusiji još od Putinove aneksije Krima 2014. Ali ovaj put je drugačije, kažu diplomate i zvaničnici EU.
„Idemo ka velikoj krizi“, rekao je jedan zvaničnik EU, kome je data anonimnost da razgovara o poverljivim razmatranjima. Jedan visoki diplomata EU upozorio je da bi ovo moglo postati „jedan od najtežih Evropskih saveta“.
„Orban igra dugu igru“, rekao je Peter Kreko, direktor Instituta političkog kapitala u Budimpešti.
„Orban je čekao da Evropa shvati da nije moguće dobiti rat u Ukrajini i da Kijev mora da učini ustupke. Sada, on oseća da dolazi njegovo vreme jer umor od rata u Ukrajini raste u javnom mnjenju u mnogim zemljama EU“, dodao je.
U teoriji, na stolu je nuklearna opcija — ona koja bi isključila Mađarsku iz političkih odluka EU — ali zemlje smatraju da bi to donelo nejedinstvo i fragmentaciju EU. Za sada se čini da evropski lideri prihvataju svoj uobičajeni pristup udvaranju lošem momku EU kako bi pokušali da nađu kompromis.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, čiji je posao da sklapa sporazume između 27 lidera, spredvodi potragu za kompromisom. Otputovao je u Budimpeštu ranije ove nedelje na intenzivnu dvočasovnu diskusiju sa Orbanom. Iako sastanak nije postigao trenutni napredak, bilo je korisno razumeti Orbanovu zabrinutost, rekao je drugi zvaničnik EU.
Neke diplomate EU tumače Orbanove pretnje kao strategiju za povećanje pritiska na Evropsku komisiju, koja zadržava 13 milijardi evra u fondovima EU za Mađarsku zbog zabrinutosti da ta zemlja krši standarde EU o vladavini prava.
Drugi su međutim rekli da je greška ne gledati dalje od taktike neposredne transakcije. Orban već dugo dovodi u pitanje ukrajinsku strategiju EU, ali je uglavnom ignorisan ili prikazan kao marioneta ruskog predsednika Vladimira Putina.
„Gledali smo to, zadivljeni, ali možda nismo odvojili dovoljno vremena da zaista slušamo“, priznao je drugi visoki diplomata EU.
Lider stranke Fides je sve više izolovan u Briselu. Prethodni mirotvorci poput bivše nemačke kancelarke Angele Merkel ili drugih šaptača Orbana iz takozvane Višegradske četvorke — Slovačke, Poljske, Mađarske i Češke — više nisu tamo. Očekivani povratak Donalda Tuska za Poljsku, pro-EU i antiruskog lidera, samo će povećati Orbanov status usamljenog, prkosnog držača.
„Nema više nikog da Orbanu usadi razum“, rekao je treći zvaničnik EU. „On sada podriva EU iznutra“, dodao je.
Kako frustracija raste, EU odmerava kako da se nosi sa mađarskim pretnjama.
U teoriji, Brisel bi mogao da izađe sa velikim oružjem i upotrebi takozvanu proceduru EU prema članu 7 protiv Mađarske, koja se koristi kada se smatra da je zemlja u opasnosti od kršenja osnovnih vrednosti bloka. Procedura se ponekad naziva „nuklearna opcija“ EU jer predviđa najozbiljniju političku sankciju koju blok može nametnuti zemlji članici — suspenziju prava glasa o odlukama EU.
Zbog tih dalekosežnih posledica, postoji uzdržanost da se ova opcija uvede protiv Mađarske. Kada su lideri EU uveli „diplomatske sankcije“ Austriji 2000. godine, dan nakon što je partija austrijskog lidera krajnje desnice Jorga Hajdera ušla u koaliciju, to se izjalovilo. Mnogi Austrijanci su bili ljuti na mešanje EU i anti-EU osećanja su porasla. Kasnije te godine su sankcije ukinute.
U Briselu je sada široko rasprostranjeno osećanje da bi član 7 mogao da izazove sličnu reakciju u Budimpešti, podstičući populizam i, na duži rok, potencijalno čak i da izazove efekat snežne grudve koja bi dovela do nenamernog izlaska Mađarske iz bloka.
S obzirom na te strahove, diplomate udvostručuju načine da zaobiđu mađarski veto.
Jedna od opcija je da se 50 milijardi evra za Ukrajinu od 2024. do 2027. godine podeli na manje iznose na godišnjem nivou, rekla su tri zvaničnika. Međutim, kritičari upozoravaju da bi ova opcija bila manjkava u cilju pružanja veće predvidljivosti i sigurnosti ukrajinskim javnim finansijama. To bi takođe poslalo loš politički signal: ako EU ne može da se dugoročno posveti Ukrajini, kako onda može tražiti od SAD da učine isto?
Ista dilema važi i za planiranu vojnu pomoć EU. Zemlje EU bi mogle da iskoriste bilateralne sporazume, a ne strukture EU, kao što je Evropski mirovni fond, da pošalju vojnu pomoć Ukrajini – čime bi se praktično „zamrznula“ Budimpešta. Ipak, to bi značilo da EU kao takva ne igra nikakvu ulogu u obezbeđivanju oružja, što je priznanje impotencije koju je teško progutati i šteti jedinstvu EU prema Kijevu.
„Očigledno“ je da raste zabrinutost zbog političke podrške EU Ukrajini, rekao je za Politiko ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelijus Landsbergis. „U početku je to Mađarska, a sada se više zemalja sumnja da postoji put“, dodao je.
Upitan o prigovorima Mađarske, Ruslan Stefančuk, predsednik ukrajinskog parlamenta, rekao je za Politiko „Ukrajina ide u Evropsku uniju i Ukrajina je poštovala sve preporuke. Želim da budem siguran da sve zemlje članice poštuju napredak koji Ukrajina ima“.
To ostavlja još jednu podrazumevanu opciju, a to je klasik EU: guranje ključnih odluka o ukrajinskoj politici na početak sledeće godine. Osim Mađarske, Berlin se takođe bori sa posledicama nemačkog vrhovnog suda koji je izbrisao 60 milijardi evra iz fonda za klimu – stvarajući tako ogromnu rupu u svom budžetu.
Takvo odlaganje bi takođe dovelo do priča o narušenom jedinstvu EU, rekao je drugi diplomata EU. Ali „u stvarnom svetu to ne bi bio problem jer je ukrajinski budžet u redu do marta 2024. godine“.
Ali za druge, kupovina vremena je nezgodna. Evropa ide na izbore u junu sledeće godine, što otežava osetljivo donošenje odluka.
PROČITAJTE JOŠ:
2
0
0
„Približavanje izborima neće olakšati stvari“, rekao je drugi zvaničnik EU, ističući da su brze odluke ključne za Ukrajinu. „Za Zelenskog je ovo egzistencijalno da održi moral na bojnom polju“.
Obojica su, kao i drugi zvaničnici citirani u ovoj priči, dobili anonimnost da slobodno govore. Brisel je sve više zabrinut zbog Orbanove duge igre.
Iz Budimpešte dolazi konstantan tok napada na Brisel, po pitanjima koja se kreću od demokratskog deficita do kulturnih ratova oko migrantske politike EU. Najnoviji primer je agresivna evroskeptična reklamna kampanja na kojoj se nalaze posteri koji ciljaju na samu predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen. Na posterima je prikazana fon der Lajen pored Aleksandra Soroša, sina Džordža Soroša, predsednika Fondacije za otvoreno društvo, sa recima: „Nemojmo da plešemo u melodiju koju oni zvižde!“
„Niko se ne oseća prijatno s obzirom na to šta se dešava u Mađarskoj“, rekao je komesar za budžet Johanes Han novinarima u četvrtak. „To je veoma teško svariti s obzirom na kampanju koju vodi protiv EU i predsednika“.
Ali čini se da Orban više želi da otme EU iznutra, a ne da skoči sa broda, kao što je to uradila Velika Britanija. On takođe sve više oseća da mu vetar duva posle nedavnih izbornih rezultata u Slovačkoj i Holandiji, rekao je Kreko, gde su pobednici na istoj strani kao i on kada je reč o Ukrajini, migracijama ili rodnim pitanjima.
Mađarski premijer je požurio da čestita pobedniku na holandskim izborima, žestoko anti-EU Gertu Vildersu, rekavši da su „ovde vetrovi promena“.
„Orban igra dugu igru“, rekao je treći zvaničnik EU. „Sa Vildersom, još jednim ili dva lidera ekstremne desnice u Evropi i potencijalnim Trampovim povratkom, on bi uskoro mogao da bude manje izolovan nego što svi mislimo“, zaključio je.
BONUS VIDEO: Žarko Puhovski: Zašto može Izrael, a ne može Vladimir Putin?