Putin vraća u upotrebu „Staljinove bunkere“: Panika u Kremlju je tolika da „car“ masovno priprema skloništa za svaki slučaj

Svet 22. apr 202308:50 0 komentara

Pre manje od dve godine, veliko sklonište za bombe "Objekat broj 2", koje potiče iz 1940. godine, izgrađeno ispod trga Kubišev u Samari, za ruske zvaničnike bio je važna turistička atrakcija - muzej iz Staljinovog doba, ali ruski predsednik Vladimir Putin odlučio je da ta skloništa iskorisiti za drugu namenu.

Originalni dizajn i dekor skloništa iz doba Drugog svetskog rata, izgrađen je po naređenju lidera Josifa Staljina oko 40 metara pod zemljom, sa kancelarijskim nameštajem i drugim detaljima iz prednuklearnog doba, piše Gardijan.

Kao rezervna prestonica Sovjetskog Saveza tokom Drugog svetskog rata, grad se nalazi na vrhu ogromnog kompleksa podzemnih bunkera, od kojih se „Objekat broj 2“ smatra jednim od najvećih.

„Takozvani „Staljinov bunker“, koji je možda već postao glavna atrakcija Samare, je patetičan podrum“, rekao je lokalni istoričar Igor Mahtev, prilikom posete bunkeru.

Fotografije jednog dela prikazuju slabo osvetljen, naizgled beskonačan hodnik sa klupama za stotine sovjetskih zvaničnika. Sačuvani su originalni elementi, kao što je mermerni štit.

Ali, zbog rata sa Ukrajinom i naredbom ruskog predsednika Vladimira Putina da se započnu pripreme za civilnu odbranu širom zemlje, hiljade skloništa za bombe se renoviraju, za slučaj da dođe do raketnih napada.

Zbog istorijskog značaja bunekra, nastajale su brojne priče i urbane legende.

Jedna je bila da je Staljin uspeo da izgradi podzemno sklonište za bombe „Objekat broj 1“, a da niko u stanovima iznad nije primetio gradnju. Drugi je da je Nikita Hruščov, bivši sovjetski lider, bio primoran da beži od besne gomile kroz „Objekat broj 1“.

Uprkos tome što je granica udaljena više od nekoliko stotina kilometara od Samare, rat u Ukrajini je ponovo podstakao interesovanje za bunkere.

„Ljudi su mnogo više zainteresovani za bunkere“, kazala je Ekaterina, turistički vodič koji vodi grupe kroz „Staljinov bunker“, sklonište iz 1942. godine, izgrađeno 36 metara ispod zemlje, za vrhovne zvaničnike Kremlja.

Bivši gradski zvaničnik i istoričar u Samari, rekao je da će duplo veći bunker, takozvani „Kalinjinov bunker“, gotovo sigurno biti razmatran za civilnu odbranu.

Mahtev, lokalni istoričar, opisao je izgled skloništa prilikom spuštanja kroz otvor u skloništu i bio je šokiran njegovom strukturom.

„Postoji neupadljiv ulaz u dvorištu pozorišta, nekoliko prelaza niz uobičajene betonske stepenice i više od 30 metara ispod zemlje liftom“, rekao je on.

Foto:Pictures From History / AKG / Profimedia

Prema njegovim rečima, bio je „šokiran“ da telefoni koji su napravljeni kad i bunker, i dalje rade.

„Čak sam uspeo da nazovem svoju kancelariju“, kazao je.

Član Samarske zajednice „kopača“ koji je nekoliko puta bio u bunkeru rekao je da je prošao kroz drugi ulaz, spuštajući se u bunker pomoću konopca kroz ventilacioni šaht u blizini Kubiševskog trga. Ispod trga se zapravo nalaze dve strukture, uključujući štab za komunikacije, a zatim i veće, glavno sklonište, koje se naziva „Objekat broj 2“.

On je takođe kazao da je bunker ogroman, ali neodržavan, dodajući da izgleda kao da se o njemu nije dovoljno brinulo ili čistilo.

Lokacija ruskih skloništa za bombe, kao i planovi Rusije da zaštiti stanovništvo u slučaju velikih ratova, smatrana su pitanjem nacionalne bezbednosti, pa su lokalni zvaničnici pažljivo odgovarali na pitanja novinara o pripremama.

„U Samarskoj oblasti, po uputstvima ruskog predsednika, radi se na zaštitnim strukturama civilne odbrane. Suvišno je bilo šta komentarisati dok se radovi ne završe“, rekao je lokalni predstavnik savezne agencije za upravljanje državnom imovinom.

Krajem prošle godine, Moskov tajms je izvestio da su četiri ruska zvaničnika potvrdila da se nadogradnje odvijaju po nalogu moskovske vlade.

Što je još više iznenađujuće, novac se ulagao u održavanje bunkera. U regionu Samare, tender vredan oko 40.000 evra za radove na hidroizolaciji na skloništu za bombe objavljen je u novembru, navodi se u izveštaju.

Foto: EPA-EFE/GAVRIIL GRIGOROV / SPUTNIK / KREMLIN POOL

Lokalna skloništa za bombe širom Rusije, kojih ima na hiljade, od kojih su mnoga izgrađena tokom 1940. i 1950. godine, obično se iznajmljuju u komercijalne svrhe.

Ipak, posebnu pažnju privlači istorija iza Samarinih skloništa, jer su nekada trebale da omoguće osoblju Kremlja i Crvene armije da nastave da rade čak i pod bombardovanjem, dok su obični ljudi bili evakuisani na selo.

Lokalni istoričar Petr Jakubson rekao je da su pre manje od dve godine turistički zvaničnici Samare održali sastanke kako bi razgovarali o pretvaranju skloništa u muzej.

„Ono što se nalazi pod zemljom u centru našeg grada je već veoma staro, izgrađeno je u vreme velikog rata“, rekao je on.

Pročitajte još:

„To je muzej, i po godinama i po stvarima, artefaktima. Vrata, nameštaj. To je gotov muzej koji je sačuvan i vrlo malo je promenjeno“, rekao je Jakubson.

Kako je istakao, čak i 80 godina kasnije, priprema tih bunkera za civilnu odbranu ne bi bila komplikovan zadatak.

„Bunkeri su spremni. Možete se tamo sakriti. Ne trebaju nikakve pripreme, jer su u dobrom stanju“, rekao je.

BONUS VIDEO Ukrajinci uništili rusko skladište u Bahmutu

Tagovi

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar

Pošalji komentar Pročitaj komentare (0)