0
Poslednjeg dana predsedničkih izbora Rusi su protestovali zbog autoritarnog režima Vladimira Putina širom sveta. Dugačkim redovima počela je akcija "Podne protiv Putina", čime su oni koji su protiv režima odgovorili na neregularne izbore, čiji je ishid već poznat.
Redovi su formirani ispred biračkih mesta u većim gradovima širom Rusije poput Moskve, Sankt Peterburga, Jekaterinburga, Čeljabinska, Tomska, Novosibirska, a takođe, svoju podršku dale su i druge zemlje – Litvanija, Srbija, Holandija, Španija, Estonija, Izrael.
Na mnogim biračkim mestima u Moskvi bilo je mirno u nedelju ujutru, a dugi redovi počeli su da se prave tačno u 12 časova — uprkos tome što su vlasti masovno slale SMS poruke, upozoravajući ljude da ne učestvuju u „ekstremističkim akcijama“.
Navaljni, koji se dugo borio za slobodne i poštene izbore u Rusiji i kome nije bilo dozvoljeno da se kandiduje za predsednika 2018. godine, pozvao je Ruse da glasaju protiv Putina u nedelju u podne. Ispostavilo se da je to bio poslednji politički čin Navaljnog pre njegove smrti. Njegova udovica Julija Navaljna optužila je Putina da je naredio njegovo ubistvo, a mnogi zapadni lideri su rekli da je Putin odgovoran. Kremlj je odbacio takve optužbe.
Mnogi birači takođe su postavili fotografije svojih poništenih glasačkih listića sa protestnim sloganima poput „Navaljni je moj predsednik“, „Ne ratu, ne Putinu“ i „Putin je ubica“.
Glasanje traje već tri dana, a počelo je u petak. Neki kritičari su naveli da bi toliki period omogućio veće mogućnosti za manipulaciju glasačkim listićima i druge prevare. Glasanje se takođe odvijalo u oblastima Ukrajine koje je okupirala ruska vojska. Takođe su objavljeni i izveštaji o izbornim timovima koji u pratnji vojnika teraju ljude da glasaju uz pretnju oružjem. U 27 ruskih regiona i dva u okupiranoj Ukrajini, birači takođe mogu da koriste elektronski sistem glasanja, bez načina da provere glasove ili da se zaštite od neovlašćenog pristupa.
Pored Putina, birači mogu da glasaju za još tri kandidata, ličnosti koje su u suštini naklonjene Kremlju. Antiratnim kandidatima, Borisu Nadeždinu i Jekaterini Duncovoj, zabranjeno je učešće.
Nadeždin, koji je član gradskog veća Dolgoprudnija u Moskovskoj oblasti i koji je bio nominovan kao kandidat za predsednika od strane partije Građanske inicijative, poznat je kao otvoreni protivnik rata u Ukrajini. Vrhovni sud Ruske federacije potvrdio je odluku kojom je Nadeždinu zabranjeno da se kandiduje.
Centralna izborna komisija jednoglasno je odbacila i kandidaturu Jekaterine Dunvoce, navodeći „brojne greške“ u dokumentaciji koju je priložila. Ona je tvrdila da joj je neopravdano onemogućeno da učestvuje na izborima.
Na jednom biračkom mestu pored stanice metroa Poljanka u centru Moskve, do 12.30 popodne oko bloka se prostirao red od nekoliko desetina birača, uglavnom Moskovljana u između 20 i 30 godina. Takođe su primećeni i policijski kombiji i dva patrolna automobila, a ulaz na biračko mesto čuvalo je nekoliko policajaca i agenata obezbeđenja.
Pročitajte još...
0
2
2
„Došli smo ovde da glasamo protiv Putina. Postavićemo tri krsta da pokažemo da smo za sve osim za njega. Bukvalno bilo ko drugi je bolji od njega“, rekla je Elizaveta (21).
Vašington post nije objavio identitet Elizavete niti drugih glasača koji su intervjuisani zbog rizika od ozbiljnih posledica od strane ruskih vlasti, uključujući krivično gonjenje.
Elizavetina majka, Marina je dodala: „On (Putin) je predugo na istoj funkciji“. Protest je organizovan i u Beogradu, gde su demonstranti držali plakate sa natpisima „Putin je ubica“.
Sve najnovije informacije o ovom događaju pratite u našem blogu.
BONUS VIDEO Incident na glasačkom mestu ispred Ruske škole u Beograd