147
Vladimira Putina su na početku epidemije koronavirusa u Rusiji kritikovali da je previše odsutan i nezainteresovan, u trenutku kada je najvažnije da lideri demonstriraju svoje sposobnosti, i to je možda podstaklo ruskog predsednika da se prošlog meseca pojavi na državnoj televiziji i pokaže naciji da mu je stalo i da sve drži pod kontrolom - obećao je bonuse do 1.100 dolara mesečno za svakog lekara, medicinsku sestru i druge zdravstvene radnike "na frontu" borbe protiv virusa.
Otada je prošlo više od mesec dana, a novac nije isplaćen. Umesto toga, lekare je obilazila policija i tužilaštvo da ih priupita odakle im ideja da se javno žale kako nisu dobili bonuse.
Sve u svemu, priča prilično podseća na obećanja o povećanju zarade srpskim lekarima, a posle su stigle samo stimulacije, i to ne svima, i ne podjednako.
Putinovo obećanje trebalo je, valjda, da demonstrira predsednikovo dostignuće na koje je najponosniji – obnovu ruske države posle haosa devedesetih. Ipak, dogodilo se suprotno i obećanje se pretvorilo u limbo kažnjavanja, zastraživanja i birokratskih smicalica.
„Da li je ovo šala? Nažalost, ne“, napisao je u kolumni jedan moskovki urednik. Ni svi strani neprijatelji, niti opozicioni lider Aleksej Navaljni nisu u stanu da državi i njenom imidžu nanesu štetu kao oni koji upravljaju njome.
Putin ima dovoljno sredstava da isplati obećani novac, piše Njujork tajms, pošto Kremlj raspolaže sa više od 500 milijardi dolara u različitim fondovima, ali u sistemu ophrvanom korupcijom svaki službenik živi u konstantnom strahu da će ga neko kritikovati ili, još gore, nadzirati i pratiti i ispitivati zato što je državni novac usmerio na nešto što prethodno nije predviđeno budžetom.
Uvek je malo i stvar pristupa i bilo bi i ovog puta poštenije reći da se neko šalio ili čak slagati da novca nema. Ruska birokratija se, međutim, poslužila jeftinim trikovima – čak se merilo koliko su lekari vremena potrošili na pacijente koji nisu zaraženi koronavirusom.
Ako se lekari nekim slučajem i uzjogune, poput onog u Krasnodaru koji je organizovao mali protest, stvar začas bude rešena otkazom. Istog lekara sada istražuje služba koja predstavlja rusku verziju FBI.
Lekar koji je u obližnjem gradu Abinsku organizovao sličnu pobunu zbog Putinovog obećanja koje nije ispunjeno primio je pismo od policije u kojem ga upozoravaju da će biti gonjen za „ekstremističke aktivnosti“.
Bilo je nekoliko izolovanih slučajeva poput Krima gde su lokalni sudovi ustanovili da medicinski radnici imaju pravo žalbe,
Putin je, u svojoj omiljenoj ulozi brižnog, ali strogog oca nacije koga podrivaju birokrate održao jednu vatrenu telekonferenciju na kojoj je dobro izgrdio državne službenike što nisu postupali po njegovim naređenjima.
Onda je naredio da se sa programom nastavi, pošto je čak 29 regiona ignorisalo njenovu direktivu, i na kraju zagrmeo da će on, lično, da proveri kakva je situacija u svakoj od oblasti.
Tatjana Stanovaja, stručnjakinja za rusku politiku, objašnjava rusku „vertikalu moći“ koja se fokusira na odbranu Kremlja od neprijatelja kao suštinski nesposobnu za efikasnu administraciju u službi javnosti.
„Niko se Putinu ne suprotstavlja niti ga razočarava namerno“, objasnila je Stanovaja za Njujork tajms. „To je nemoguće. Ali skoro svi to rade nenamerno jer se plaše donošenja odluka.“
Pročitaj i:
Najveći deo krivice sada se svaljuje na ministra zdravlja koji je praktično čitav mesec proveo u bolnici dok se oporavljao od Covida-a9.
Istraživanja pokazuju da je podrška ruskom predsedniku prošlog meseca potonula na 59 odsto – na najnižem je nivou otkada je došao na vlast 2000. godine. Najveću podršku – skoro 90 odsto – uživao je posle aneksije Krima 2014. godine.
Tu je i „rusko čudo“, odnosno misterija broja umrlih. Rusija, kao i toliko drugih zemalja, svoje lekare slavi kao heroje, lepi njihove fotografije na bilborde i potresne priče emituje na televiziji, ali dok se pandemija rasplamsava, isti ti lekari su desetkovani bolešću. Podatak koji dodatno baca sumnju na iskrenost vlasti u Moskvi u pogledu razmera pandemije je broj umrlih u odnosu na broj zaraženih koji je potpuno nesrazmeran u odnosu na statistike u ostatku sveta.
Putin pokušava, to je izvesno, da još jednom pokaže da je strog, ali pravičan i dobar momak; ipak, otkada epidemija hara Rusijom, Putin je sve izolovaniji u svojoj rezidenciji izvan Moskve da je pitanje koliko je svestan činjenice da će zemlja u koji će se vratiti kada pandemija bude završena biti neka druga Rusija.
Ta druga Rusija možda ga bude dočekala kao onda Gorbačova posle neuspelog Avgustovskog puča; povukao se na Krim i kada se vratio, ta druga Rusija više ga nije htela za vođu.
