1
Tokom nedelje koja nam dolazi može doći do jednog od najznačajnijih trenutaka u odnosima Severnoatlanskog saveza i Rusije od raspada Sovjetskog Saveza.
PROČITAJTE JOŠ:
U sredu će se predstavnici NATO, njegovih 30 država članica i Ruske fedracije sastati u Briselu, pre sve kako bi se razgovaralo o nedavnom gomilanju ruskih trupa na granici između Rusije i Ukrajine.
Američki državni sekratar Entoni Blinken rekao je da postoje „dva puta“ i da je opcija „diplomatije i deeskalacije“ jedna od opcija koje su SAD i Međunarodna zajednica izložile Moskvi uoči sastanka.
Blinken se sastao sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim u Stokholmu, usred sve veće zabrinutosti zapadnih sila da Rusija želi da izvrši invaziju na Ukrajinu, prenosi CNN.
Nedavna eskalacija napetosti izazvala je strah od ponavljanja 2014. godine, kada je Rusija anektirala crnomorsko poluostrvo Krim i podržala separatiste u istočnoj Ukrajini. Ovaj čin, činjenica da je Rusija to mogla da uradi i da se izvuče, pokrenula je godine ozbiljnih problema u političkim krugovima na Zapadu, kao i bojazan od toga da li je Zapad sposoban da se suprotstavi Rusiji.
Odnosi između Zapada i Rusije se nikada nisu obnovili nakon tog trenutka – umesto toga, skoro su dostigli najniže nivoe od Hladnog rata. Savet NATO-Rusija, osnovan je 2002. godine kao pokušaj saradnje između Rusije i Zapada, ali se nije sastajao više od dve godine.
Blinken je u petak rekao da bi napredak mogao biti postignut tokom diplomatskih razgovara između američkih, evropskih i ruskih zvaničnika sledeće nedelje, ali da to mora da bude „dvosmerna ulica“ sa Rusijom koja mora da deeskalira svoju agresiju prema Ukrajini.
Više zvaničnika NATO-a izjavilo je za CNN da je to po njihovom mišljenju, činjenica da je Rusija konačno pristala da se sastane veliki ustupak, i znak da bi diplomatija mogla da dovede do deeskalacije. Međutim, oni su takođe oprezni da se sve neprijateljskiji raspoložen Kremlj možda neće sastati u dobrom raspoloženju.
Moskva je tek prošlog meseca objavila dva nacrta sporazuma u kojima su navedeni njeni zahtevi za smirivanje tenzija na ukrajinskoj granici. Ti zahtevi uključuju ukidanje raspoređivanja NATO snaga po istočnoj Evropi, što znači da bi mnoge zemlje koje su susedi Rusiji i koje su bile pod kontrolom Sovjetskog saveza bile manje zaštićene od strane alijanse.
Ovo, zajedno sa obećanjem da se NATO neće širiti dalje na istok, neprihvatljiv je zahtev iz perspektive NATO-a.
Izvori iz NATO-a kažu da bi zahtevi mogli biti „namerno smešni da se primora na povlačenje stvari kao što je prijem novih članica NATO-a“, ili bi jednostavno mogli da budu „predstava koja omogućava ruskim zvaničnicima da kažu da su pokušali da pregovaraju kako bi opravdali eskalaciju svojim građanima“. S ozbirom na nefleksibilnost obe strane, koja je poenta sastanka uopšte?
Prema rečima zvaničnika najglasnijih i najstarijih članica NATO-a, sreda je prilika da alijansa iznese čvrst i jedinstven stav: ako Rusija zaista eksalira tenzije, suočiće se sa ozbiljnim ekonomskim posledicama.
Zvaničnici koji su razgovarali sa CNN-om nisu bili jasni o tome šta bi to bili alati jer bi „putokazima dali Rusiji priliku da se pripremi za njih“. Međutim, pošteno je reći da bi to predstavljalo mešavinu strogih ekonomskih sankcija, pa čak i više jedinica NATO-a na pragu Rusije.
Koliko god bi neprijateljstvo Zapada moglo biti rizično u provociranju Putina, neaktivnost bi mogla biti gora.
„Kapitulacija pred zahtevima van ovoga sveta učinila bi celokupnu situaciju mnogo opasnijom, jer bi samo ohrabrila Kremlj da deluje agresivno“, kaže Pasi Eronen, istraživački analitičar u Centru za istražiavnje konflikata. „Štaviše, Kina i drugi revizionisti posmatraju reakciju na kockanje Kremlja“, dodao je on.
Ono što je primetno kada se razgovara sa zvaničnicima i ekspertima jeste osećaj da se Zapad mnogo manje plaši Rusije nego što je to bio slučaj proteklih godina. Trovanja i ubista ruskih državljana na stranom tlu, brutalno potiskivanje i zatvaranje političkih protivnika, mešanje u inostrane izbore i aneksija Krima oslikali su Putina kao lidera kojeg se treba bojati.
Naravno, ako živite u Rusiji ili susednoj državi i suprotstavljate se Putinu, onda je on zastrašujuća osoba. Međutim, njegova eksalirajuća agresija mogla bi delimično da se svodi na njegovu smanjenu moć u drugim oblastima, prenosi CNN.
„Putin je ostareli autokrata, opsednut nasleđem svoje vladavine i neuspeha Sovjetskog Saveza“, kaže Eronen. „Rusiju je razorio kovid, a budućnost njene ekonomije izvoza ugljovodonika izgleda mračno“.
Ova ekonomska slabost je mesto gde bi Zapad ako ostane jedinstven, mogao da iznenadi Putina.
„Njegova zemlja ima ekonomiju otprilike iste veličine kao Njujork. Ako bi Zapad bez straha pravilno koordinarao ekonomske sankcije protiv njega i ruskog biznisa, on bi vrlo brzo bio sateran u ćošak“, kaže Bil Brauder, istaknuti finansijer.
Dok je Zapad uveo sankcije Rusiji poslednjih godina zbog raznih nedela Kremlja, pošteno je reći da su mogli da odu i dalje. Delimično je to razlog zašto je sledeća nedelja toliko važna: ako svi saveznici NATO-a dođu na istu stranu, to bi moglo da pošalje najjaču poruku u kritičnom trenutku. Baš kao što Putin ponovo pokušava da iskoristi svoju sreću, Zapad ima priliku da u formalnom diplomatskom okruženju kaže da im je ponestalo strpljenja.
Da bi sve nove sankcije bile delotvornije od prethodnih pokušaja kažnjavanja Rusije, Zapad mora biti spreman da pretrpi bol. U prošlosti su izbegavali da ciljaju ruski državni dug i trgovinu energijom.
Prema Ričardu Konoliju, saradniku Kraljevskog instituta za ujedinjene usluge, „povećanje troškova poslovanja za ruske firme, bilo ogrančavanjem pristupa kapitalu, bilo ograničenjem pristupa tehnologijama, moglo bi da ima veći uticaj na rusku ekonomiju i na Putinov uži krug nego da cilja na pojedince jer je najkritičniji ruski biznis na neki način povezan sa Kremljom.
On takođe kaže da bi „uvođenje sekundarnih sankcija onima kjoi trguju sa Rusijom“, u oblastima poput energije, oružja i strateške robe moglo da nanese sličan nivo štete kao što su sekundarne sankcije nanele Iranu.
Što se tiče mučnijeg pitanja tradicionalne čvrste moći i potencijalnog širenja NATO-a, neki veruju da saveznici imaju razloga da se osećaju moćnije kada se sastanu sa Rusima u sredu.
„Moramo da udružimo snage i da se ne plašimo. Putin se plaši, ne mi. On se plaši svog naroda, plaši se demokratskih izbora“, kaže Raša Juknevičijene, bivša ministarka odbrane Litvanije. Ona smatra da je sada vreme da se ubrza pridruživanje Ukrajine NATO-u.
„Evropa ne može da se vrati u vreme Hitlera i Staljina, kada su narodi bili podeljeni. Ukrajinci, a ne Kremlj moraju da odlučuju kakva će biti budućnost Ukrajine. Uspeh Ukrajine bio bi najbolji lek protiv Kremlja. Oni se plaše najviše“, dodaje ona.
Očigledno da će razgovori sledeće nedelje biti napeti i da rešavanje ukrajinske krize neće biti lako.
Putin može biti najopasniji kada je sateran u ćošak, kažu posmatrači, a on trenutno žonglira sa višestrukim spoljno političkim krizama nakon što su ruske trupe raspoređene u susedni Kazahstan da bi ugušile nemire posle nasilnih antivladinih protesta.
The West has a rare window to put Russian President Vladimir Putin in his place this week. Analysis by @lukemcgee | https://t.co/NQoXQQfOAu
— CNN International (@cnni) January 9, 2022
Zapad u sledeću nedelju ulazi sa toliko strateških prednosti u odnosu na Rusiju, da bi na papiru trebalo da bude relativno lako naterati Putina na deeskalaciju na istoku Evrope. Međutim, Putin nije bez razloga ostao na vlasti u Rusiji više od 20 godina. Da bi Zapad iskoristio svoju poziciju i smanjio uticaj Putina, njegovo jedinstvo mora biti neuništivo.
BONUS VIDEO: Vladimir Putin o borbi Rusije sa Korona virusom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
