0
Dok je pažnja celog sveta usmerena na rat između Izraela i Hamasa, tu bogatu, crnu zemlju tresu strašni potresi. Ukrajinska kontraofanziva nije uspela – ili, prema rečima Vladimira Zelenskog, "nije postigla željene rezultate".
O celoj situaciji piše komentator Telegrafa Danijel Hanan, britanski parlamentarac iz redova Konzervativne stranke i savetnik Saveta za trgovinu pri Ministarstvu za ekonomiju i trgovinu, piše Dnevnik.hr.
Naglašava da se iscrpljeni Ukrajinci povlače s ruskih bedema i minskih polja, a inicijativa prelazi na osvajače.
„Rusija napreduje kroz skeletne ostatke nekadašnje Marinke, grada u Donjecku, možda većeg psihološkog nego strateškog značaja. Projektili opet pogađaju Kijev. Prva dama Ukrajine Olena Zelenska javlja da je njena zemlja u smrtnoj opasnosti“, napisao je.
„Sad je red na Ukrajince da se ukopaju, pokušaju da zadrže ono što imaju. Prvi svetski rat na kraju se završio delom jer su saveznici imali više ljudstva. Ovog puta demografsku prednost ima Rusija, čija je populacija tri i četvrtine puta veća od ukrajinske“, objašnjava.
Naglašava da je Rusija prebacila trećinu svoje preratne civilne proizvodnje na oružje i municiju, a sada bi mogla da ima prednost kada je reč o bespilotnim letelicama.
Dugoročni troškovi za ruski narod ovog prelaska na ratnu ekonomiju su strašni. Vladimir Putin osudio je svoj napaćeni narod na godine besparice i gladi. Ali zasad je uspelo. Rusija je prebrodila zimu bez ukrajinskog prodora.
„Bio sam jedan od onih koji su očekivali da će se Ukrajina probiti do Azovskog mora, što je potez koji je mogao da okonča rat. Ali to se nije dogodilo. Tokom 2022. Ukrajina je pokazala da Rusija ne može da opskrbi Krim preko Kerčkog mosta. Rušenje kopnenog mosta ostavilo bi ruski garnizon na poluostrvu odsečenim. Ukrajina je mogla da isključi struju i hranu i otvorio bi se pregovarački prostor. Zašto sam pogrešno shvatio? Razgovarao sam ne samo s Ukrajincima već i s britanskim vojnim posmatračima s direktnim znanjem o bojnom polju. Gledali su izvanredne ukrajinske uspehe u Harkovu i Hersonu 2022 – uspehe koji su ohrabrili Zapad da ponudi vrste materijala koje su ranije suzdržavali od slanja kako ne bi pali u ruke neprijatelja“, objašnjava.
Ukrajina je tada imala projektile dugog dometa, opremu za uklanjanje mina i moderne tenkove. U isto vreme Prigožinova pobuna pokazala je koliko je Rusija meka iza čvrste ljuske svojih linija na frontu.
„Ali osvajači su naučili iz svojih ranijih grešaka. Dok je Ukrajina prošlog proleća žurila da obučava svoje ljude kako da rukuju svojim novim oružjem, Rusija je sejala nagazne mine, gradila uvrđenja, kopala rovove i gomilala dronove“, napisao je.
Smatra da Putin treba da izdrži još 12 meseci.
„Čak i ako Donald Tramp ne bude izabran – bivši predsednik ne skriva svoje divljenje prema ruskom tiraninu, jednom je otišao toliko daleko da je pred američkim bezbednosnim službama izjavio da veruje Putinu – republikanski kongresmeni okrenuli su se protiv rata. Prošle nedelje su blokirali paket pomoći predsednika Bajdena Ukrajini vredan 88 milijardi funti. Njihova zabrinutost navodno je finansijska, ali veći motiv bi mogla da bude njihova stranačka nesklonost Bajdenu“, komentarisao je za Telegraf.
Komentator se osvrnuo i na još jednu Putinovu promenu.
„Putin je dugo bio previše uplašen da odluta izvan ruskih granica. Osim međunarodne poternice imao je i opravdan strah od atentata. Njegovi jedini inostrani poduhvati bili su bivše sovjetske države i dve prijateljske diktature – Iran i Kina.
Pročitajte još...
„Ali ove nedelje posetio je dve neutralne diktature – UAE i Saudijsku Arabiju. Snimak nesumnjivo pokazuje da je to bio despot lično, a ne njegov dvojnik. Što mu je dalo samopouzdanje da putuje na mesta koja imaju bezbednosne veze sa Zapadom? Da li je moguće da je postignut neki okvirni sporazum? Da li je možda od Saudijaca zatraženo da ga ispitaju, diskretno i neporecivo, kao mogući uvod u mirovne pregovore“, piše.
Na kraju zaključuje da iako ovaj put sami nismo u ratu, toliko smo uključeni u ukrajinsku stvar da bi ruska pobeda značila katastrofalan gubitak prestiža za Zapad i ideje povezane s njom: lične slobode, demokratiju i ljudska prava.
„Možda se na demilitarizovanom Krimu može održati referendum koji će nadgledati međunarodna zajednica. Međutim, ako Rusija prisvoji tu teritoriju silom, pašće i Zapad i svetski poredak koji je uspostavljen 1945. godine. Svet postaje hladniji, a noć se spušta“, zaključuje.
