14
Prethodnih nedelja došlo je do značajne eskalacije retorike između Rusije i NATO saveza. Kako primećuju analitičari, sve češće dolazi do pominjanja nuklearnog arsenala Moskve i zemalja Zapada, dok su tri situacije posebno izazvale bes u Kremlju. U pitanju su odluka da Ukrajina može da koristi zapadno oružje za udare na teritoriju Rusije, mirovni samit koji je tokom vikenda održan u Švacarskoj, ali i najava šefa NATO saveza Jensa Stoltenberga da će se sa članicama Alijanse konsultovati o stavljanju nuklearnog naoružanja u stanje pripravnosti.
Generalni sekretar NATO saveza Jens Stoltenberg izjavio je da je bilo konsultacija među članicama Alijanse o vađenju nuklearnog naoružanja iz skladišta, njegovom razmeštanju i stavljanju u stanje pripravnosti, navodeći da je transparentnost u tom slučaju sredstvo odvraćanja.
„NATO razgovara o razmeštanju više nuklearnog oružja, suočen sa rastućom pretnjom Rusije i Kine“, rekao je Stoltenberg za britanski „Telegraf“.
Prema njegovim rečima, Severnoatlantska Alijansa mora da pokaže svoj nuklearni arsenal, kako bi uputila direktnu poruku svojim protivnicima.
„Neću zalaziti u operacione detalje o tome koliko bi nuklearnih bojevih glava trebalo da bude operativno, ali moramo da se konsultujemo o ovim pitanjima. To je upravo ono što radimo“, rekao je Stoltenberg.
On je istakao da bi transparentnost o nuklearnom naoružanju trebalo da bude jedan od temelja nuklearne strategije NATO-a u pripremi Alijanse za, kako je rekao, opasniji svet.
„Transparentnost pomaže da se prenese direktna poruka da smo mi, naravno, nuklearni savez. Cilj NATO je, naravno, svet bez nuklearnog oružja, ali sve dok postoji nuklearno oružje, ostaćemo nuklearni savez, jer svet u kojem Rusija, Kina i Severna Koreja imaju nuklearno oružje, a NATO nema je opasniji svet“, rekao je Stoltenberg.
Prema njegovim rečima, naročito Kina ulaže u moderno naoružanje, uključujući svoj nuklearni arsenal, koji će, prema njemu, porasti na 1.000 bojevih glava do 2030. godine.
„A to znači da bi, u ne tako dalekoj budućnosti, NATO mogao da se suoči sa nečim sa čim se nikada ranije nije suočio, a to su dva potencijalna protivnika sa nuklearnim naoružanjem – Kina i Rusija“, rekao je Stoltenberg.
Portparol Kremlja Dimitrij Peskov ocenio je izjavu Stoltenberga, o mogućnosti stavljanja nuklearnog naoružanja Alijanse u stanje pripravnosti, kao još jednu eskalaciju tenzija.
„To je ništa drugo nego još jedna eskalacija tenzija“, rekao je Peskov novinarima.
Neposredno pre izjave Stoltenberga, u Švajcarskoj je održan mirovni samit o Ukrajini, na koji Rusija nije bila pozvana. Kina je odbila da učestvuje upravo zbog činjenice da Rusija neće prisustvovati.
Završnu deklaraciju Samita o miru u Ukrajini potpisalo je više od 80 zemalja, ali ne i zemlje BRIKS-a, kao ni Meksiko, Indonezija i Tajland, preneli su švajcarski mediji.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je ranije da je tekst deklaracije sa Samita o miru o Ukrajini spreman i da su svi principijelni stavovi Kijeva uzeti u obzir.
Potpisnici deklaracije, među kojima je i Ukrajina, smatraju da je za dostizanje mira potrebno učešće i „dijalog svih strana“.
Dokument nisu potpisale Jermenija, Bahrein, Brazil, Vatikan, Indija, Indonezija, Libija, Meksiko, Saudijska Arabija, Slovačka, Južna Afrika, Švajcarska, Tajland i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Ukrajinska mirovna konferencija održana je tokom vikenda u letovalištu Burgenštok u blizini Lucerna.
Na njoj je učestvovalo iše od 90 zemalja, ali i predstavnici Evropske unije (EU), Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija (UN).
Predsednik Amerike Džozef Bajden, predsednik Kine Si Đinping, predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva i lideri mnogih drugih država nisu došli u Švajcarsku.
Ameriku je na samitu predstavljala potpredsednica Kamala Haris, a Srbiju ministar spoljnih poslova Marko Đurić.
Rusija, sa druge strane, nije pozvana na samit, što je Kremlj okarakterisao kao „nelogičnost“.
Pre najave Stoltenberga i samita u Švajcarskoj, pojedine zapadne zemlje, poput Amerike i Nemačke dozvolile su Ukrajini da koristi isporučeno oružje za napade na teritoriju Rusije – samo ako su u pitanju napadi na vojna postrojenja u oblasti Harkova.
Ruski predsednik Vladimir Putin kritikovao je zapadne zemlje zbog isporuka oružja dugog dometa Ukrajini, upozoravajući da bi Moskva mogla da isporuči slično oružje drugim zemljama za napad na zapadne ciljeve.
„Ako neko misli da je moguće isporučiti takvo oružje u ratnu zonu da napadne našu teritoriju i stvori probleme za nas, zašto mi nemamo pravo da snabdevamo druge svojim oružjem“, rekao je Putin na konferenciji za novinare u Sankt Peterburgu.
Njegovi komentari su usledili nakon što su američki senator i jedan zapadni zvaničnik potvrdili da je Ukrajina nedavno koristila američko oružje za napad unutar Rusije.
POGLEDAJTE JOŠ:
Oružje je korišćeno prema nedavno odobrenim smernicama Džozefa Bajdena, dozvoljavajući upotrebu američkog oružja za napad unutar Rusije u ograničene svrhe odbrane Harkova, drugog po veličini grada u Ukrajini.
Republikanski senator Majk Raunds iz Južne Dakote, član senatskog komiteta oružanih snaga, potvrdio je napade američkim oružjem.
Berlin je takođe nedavno dozvolio Ukrajini da pogodi neke ciljeve na ruskom tlu oružjem dugog dometa koje je isporučila Nemačka, za šta Putin kaže da je „opasan korak“ koji može da uništi odnose Berlina i Moskve.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
