4
Lideri Kine i Rusije - Si Đinping i Vladimir Putin rade na razvijajnju evroazijskog bezbednosnog bloka, za koji Peking i Moskva kažu da predstavlja kontratežu "zapadnoj sili". U pitanju je Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS), koja se širi u jeku rata u Ukrajini. Novi članovi ovog saveza su uglavnom kineski i ruski saveznici, omraženi od strane zapada. Trenutak u kom dolazi do potenciranja uloge ŠOS-a značajan je zbog sve veće izolacije Rusije zbog rata u Ukrajini i sve češćih poruka na "suprostavljanje zapadnoj dominaciji".
Predsednik Kine Si Đinping pozvao je u četvrtak regionalne lidere da se odupru „spoljnom mešanju“ na skupu evroazijskog bezbednosnog bloka, koji Peking i Moskva proglašavaju kao suprostavljanje zapadnoj sili.
Obraćajući se na godišnjem samitu lidera Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u Kazahstanu, Si je pozvao države članice da „učvrste snagu jedinstva“, jer se suočavaju sa „stvarnim izazovom mešanja i podela“.
„Trebalo bi da radimo zajedno da se odupremo spoljnom mešanju i čvrsto uzmemo svoju budućnost i sudbinu, kao i regionalni mir i razvoj, u svoje ruke“, rekao je Si, a prenosi kineska državna televizija CCTV.
Desetočlani blok mora mirno da se nosi sa unutrašnjim razlikama, traži zajednički jezik i rešava poteškoće u saradnji, dodao je Si.
Osnovan 2001. godine od strane Kine, Rusije, Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana i Uzbekistana radi borbe protiv terorizma i unapređenja bezbednosti granica, ŠOS je rastao poslednjih godina dok Peking i Moskva pokreću transformaciju bloka iz regionalnog bezbednosnog kluba sa fokusom na centralnu Azije ka geopolitičkoj protivteži zapadnim institucijama na čelu sa Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima.
U četvrtak je Belorusija, čvrst ruski saveznik koji je pomogao Moskvi da pokrene invaziju na Ukrajinu 2022. godine, postala najnovija autoritarna država koja se pridružila ŠOS-u, nakon što je Iran postao punopravni član prošle godine. Blok je doživeo svoje prvo proširenje 2017. kako bi dočekao Indiju i Pakistan.
Indijski premijer Narendra Modi je primetno odsustvovao sa ovogodišnjeg događaja, što je dodatno doprinelo percepciji antizapadne orijentacije ŠOS-a.
Na samitu, Si je upozorio na ono što je nazvao „stvarnom pretnjom hladnoratovskog mentaliteta“ i pozvao države članice da „podrže bezbednosnu osnovu bloka“.
On je takođe pozvao zemlje da zaštite pravo na razvoj, jer su suočene sa „stvarnim rizicima“, pozivajući se na strategiju koju su usvojile SAD da ograniče ključne tehnologije iz Kine.
Kineski lider je istakao potrebu da se zajednički promovišu naučne i tehnološke inovacije, kao i da se održe stabilnost i funkcionisanje industrijskih i lanaca snabdevanja.
Uoči samita, Si i ruski predsednik Vladimir Putin – dvojica lidera koji su pokrenuli širenje ŠOS-a, sastali su se na marginama i pozdravili produbljivanje „usklađivanja odnosa svojih zemalja“.
U uvodnoj reči uoči njihovog bilateralnog sastanka, Putin je rekao da odnosi Rusije i Kine prolaze kroz „najbolji period u svojoj istoriji“ i da ih treba smatrati „stabilizujućom“ silom za svet.
„Rusko-kineska saradnja u globalnim poslovima služi kao glavni faktor stabilizacije na međunarodnoj sceni i mi nastavljamo da je dalje unapređujemo“, rekao je Putin Siju na sastanku.
Ruski predsednik je takođe istakao ulogu Moskve i Pekinga „u kolevci“ osnivanja ŠOS-a i primetio njeno brzo širenje poslednjih godina.
„Kako je broj učesnika rastao, ŠOS je dobio sve veću ulogu kao jedan od ključnih stubova pravednog multipolarnog svetskog poretka“, rekao je Putin.
Sastanak označava drugi razgovor dvojice lidera licem u lice u samo dva meseca nakon Putinove posete Pekingu u maju i dolazi nakon što je ruski predsednik sklopio značajan odbrambeni pakt sa Severnom Korejom.
Na veliko zaprepašćenje SAD i Evrope, Kina i Rusija su produbile svoje političke, ekonomske i vojne veze otkako su Putin i Si proglasili partnerstvo „bez ograničenja“ u februaru 2022. godine, kada je ruski lider posetio Peking, nekoliko nedelja pre invazije na Ukrajinu u punom obimu.
Kina je nadmašila Evropsku uniju i postala glavni trgovinski partner Rusije, nudeći ključnu spasonosnu liniju ekonomiji pod velikim sankcijama. Dva suseda sa nuklearnim oružjem takođe su nastavila da održavaju zajedničke vojne vežbe, uključujući i Iran.
U međuvremenu, SAD su optužile Kinu da daje Rusiji robu dvostruke namene koja jača vojni industrijski kompleks zaraćene nacije dok napada Ukrajinu, što Peking negira.
POGLEDAJTE JOŠ:
4
0
3
U svom uvodnom obraćanju, Si je rekao Putinu da Kina i Rusija treba da „nastave da podržavaju prvobitnu težnju svog trajnog prijateljstva“, imajući u vidu da su suočene sa „međunarodnom situacijom prepunom turbulencija i promena“.
Si je takođe pozdravio „jedinstvenu vrednost“ u odnosima Kine i Rusije, pozivajući dve zemlje da ulože nove napore da zaštite svoja „legitimna prava i interese“ i „osnovne norme koje regulišu međunarodne odnose“.
„Kina i Rusija treba da nastave da jačaju sveobuhvatnu stratešku koordinaciju, da se suprotstave spoljnom mešanju i zajednički čuvaju regionalni mir i stabilnost“, rekao je Si, prema podacima kineskog ministarstva spoljnih poslova.
BONUS VIDEO Global fokus: Ko je bio Putin, a ko je sada
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare