0
Džo Bajden biće pet predsednik SAD sa kojim se ruski predsednik Vladimir Putin sastao tokom svoje više od 20 godina duge vladavine. Putin je do sada razgovarao i sa Bilom Klintonom, Džordžom Bušom, Barakom Obamom i Donaldom Trampom. Susreti su organizovani kako u Rusiji, tako i u Beloj kući i svaki je ostao upamćen po različitim stvarima.
PROČITAJTE JOŠ:
Putin i Bil Klinton
Digitalna biblioteka Bila Klintona skinula je prošle godine oznaku tajnosti sa transkripta razgovora bivšeg američkog predsednika i ruskog lidera Vladimira Putina. Dokumenti otpečaćeni u avgustu prošle godine decenijama su čuvali zapise razgovora dvojice lidera, telefonskih i uživo, od 1999. do 2001. godine.
Sastanak Klintona i Putina održan je 6. septembra 2000. godine u predsedničkom apartmanu njujorškog hotela „Valdorf Astorija“, a njegova tema bila je nuklearna podmornica „Kursk“ koja je potonula mesec dana ranije.
Putin je 2017. godine u intervjuu sa Oliverom Stounom rekao da je svojevremeno predložio Klintonu da Rusija uđe u NATO.
„Sećam se jednog od poslednjih sastanaka sa Bilom Klintonom, kada je došao u Moskvu. Tokom sastanka rekao sam da bi trebalo da razmotrimo opciju da Rusija uđe u NATO, na šta je on odgovorio: ‘Što da ne’?“, rekao je Putin. Ruski predsednik ističe da se ipak „američka delegacija veoma unervozila“.
Putin i Džordž Buš Mlađi
Opuštanje napetih odnosa Rusije i SAD počelo je u junu 2001. Posle prvog susreta sa Putinom, tada već predsednikom Rusije, na samitu u Sloveniji Džordž Buš rekao je da je ruskog lidera pogledao u oči i „shvatio njegovu dušu“.
Približavanje je potvrđeno posle napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. Putin je, prema Kremlju, bio prvi koji je posle napada pozvao Buša.
Svetski mediji su dosta pisali o komunikaciji Buša i Putina, kao i međusobnim posetama. Jedan susret iz 2007. godine na imanju tadašnjeg američkog predsednika privukao veliku pažnju.
Na Bušovom imanju, u opuštenijoj atmosferi, uz ribolov, vožnju gliserom i obroke koje je ruski portparol opisao kao luksuzne – predsednik SAD i njegov gost Putin, pokušali su da prevaziđu nesuglasice o brojnim golobalnim pitanjima.
Buš i Putin su pred novinarima pokušali da pokažu da su odnosi dve zemlje jaki i stabilni. Američki predsednik je rekao da veruje ruskom lideru i da je sa čovekom koji stavove saopštava iskreno i konstruktivno mnogo lakše doći do kompromisa.
U medijima se prošle godine, ponovo pojavio snimak na kojem se vidi kako Buš i Putin plešu u Sočiju 2008. godine uz tradicionalnu muziku.
Putin i Barak Obama
Američki predsednik Barak Obama 2009. pokrenuo je koncept „resetovanja“ odnosa Vašingtona i Moskve, u vreme kada je Putin prešao na mesto premijera Rusije, prepustivši čelo države svom saradniku Dmitriju Medvedevu. Iako je počelo dobro, potpisivanjem novog sporazuma o nuklearnom razoružanju 2010. godine, nije dugo potrajalo.
Obama i Putin kratko su razgovarali 2014. godine, oko 15 minuta, tokom neformalnog susreta svetskih lidera povodom 70. godišnjice iskrcavanja saveznika u Normandiji u Drugom svetskom ratu.
To je bio prvi susret dvojice lidera od početka krize u Ukrajini. Bela kuća precizirala je da su dvojica predsednika imali „nezvaničan razgovor, a ne zvaničan bilateralni susret“.
„Putin i Obama razgovarili su o potrebi okončanja nasilja i borbi, što pre to bude moguće“, rekao je tada Peskov.
Obama i Putin kratko su razgovarali i 2016 godine na marginama samita azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) u Peruu. Kako se navodi, tokom četiri minuta razgovora Obama je Putinu kazao da bi ministri spoljnih poslova Rusije i SAD trebalo da nastave da iniciraju smanjenje nasilja u Siriji. Obama je apelovao na Putina da se pridržava dogovora iz Minska i naglasio da SAD nastavlja da podržava suverenitet Ukrajine.
Obama je nakon svoja dva predsednička mandata napisao knjigu u kojoj je govorio o svetskim liderima, pa je između ostalog spomenuo i Putina.
On opisuje Putina kao čoveka koji ga je podsetio na stare političare koje je upoznao na početku svoje političke karijere u Čikagu. Piše da je bio „poput šefa odeljenja (okruga), ali sa nuklearnim bombama i vetom Saveta bezbednosti UN-a”.
„Putin me je, zapravo, podsetio na vrste ljudi koji su nekada upravljali mašinom u Čikagu ili Tamani Holom (politička organizacija u Njujorku) – žilavih, sa uličnom pameću, nesentimentalnih likova koji su znali šta znaju, koji se nikada nisu preselili iz svojih uskih iskustava i koji su patronat, podmićivanje, prevare i povremeno nasilje smatrali legitimnim oruđem trgovine”, piše u knjizi „Obećana zemlja“.
Veliku pažnju u medijima privukao je i njihov snimak sa samita G20 2012. godine. Lideri su se nešto došaptavali, a onda su se nasmejali. Delovali su opušteno, kao dva stara drugara, pa su svi mogli da vidi i malo drugačije strane dvojice političara.
Putin i Donald Tramp
Donald Tramp u predizbornoj kampanji obećao je da će uspostaviti dobre odnose s Rusijom.
Tramp i Putin su se prvi put sreli 2017. godine, na marginama Samita G20 u Hamburgu. Tramp je izrazio optimizam rekavši da su pred SAD i Rusijom „veoma pozitivne stvari“. Putin je samu činjenicu da su se sastali opisao kao pozitivan znak. Sastanak je trajao dva sata i 16 minuta.
Tramp je rekao da su njih dvojica već imali „veoma, veoma dobre razgovore“.
Dvojica lidera su se potom sreli i 2018. godine u Helsinkiju, odakle su takođe poslali pozitivni poruke. Nakon sastanka u Helsinkiju, Donald Tramp je pozvao Vladimira Putina da poseti SAD na jesen.
Nakon samita u Finskoj bilo je dosta kontraverzi i napada na Trampa, zbog čega što je propustio da Putina pita o brojnim aferama. Takođe, ameički predsednik je davao oprečne izjave o mešanju Rusije u predsedničke izbore u Americi. Međutim, Tramp je za sve kritike okrivio „lažne vesti“.
Trampova komunikacija i susreti sa Putinom nisu nailazili na pozitivne reakcije u SAD, gde su se neretko mogli čuti komentari kako je „Tramp Putinova marioneta“.
Putin i Džo Bajden
Džo Bajden nije bio nimalo blagonaklon prema ruskom lideru.
Najpre je američki predsednik Džo Bajden nazvao ruskog kolegu Vladimira Putina „ubicom“ i „čovekom bez duše“, a onda mu je Putin poručio da mu želi dobro zdravlje i sve najbolje i pozvao svog ambasadora u Vašingtonu da dođe u Moskvu na konsultacije.
Već napeti odnosi SAD i Rusije dodatno su pogoršani verbalnim okršajem dvojice lidera. Bajden je optužio Putina da se mešao u američke izbore u korist Donalda Trampa i poručio mu da će platiti cenu toga.
“Platiće cenu, a kakve će biti posledice, videćete uskoro”, rekao je Bajden u razgovoru za ABC njuz.
Bajden je za Putina rekao da ga relativno dobro poznaje te da je po njegovom iskustvu sa stranim zvaničnicima najvažnija stvar poznavati sagovornika. Putin mu je kratko odgovorio “onaj ko tako govori i sam je takav” i onda “bez ironije” poželeo Bajdenu “sreću i zdravlje” samo da bi potom pozvao ruskog ambasadora u SAD Anatolija Antonova na konsultacije.
Posle ovih „teških“ reči koje su uputili jedan drugom, sledi sastanak u Ženevi koji ceo svet željno isčekuje.
Američki predsednik Džo Bajden uputiće ove nedelje neke „teške poruke“ ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, izjavio je nedavno britanski premijer Boris Džonson. Bajden obećao je u Briselu da će ruskom kolegi Vladimiru Putinu reći gde je „crvena linija“, javila je agencija Frans pres.
„Ne tražimo sukob sa Rusijom, ali odgovorićemo ako Rusija nastavi svoje aktivnosti“, rekao je Bajden novinarima posle samita lidera NATO.
Bajden koji će se u četvrtak u Ženevi sastati s Putinom, opisao ga je kao inteligentnog, tvrdog i „dostojnog protivnika“.
„Međutim, on (Putin) mora da shvati da bi bila tragedija, ako bi umro opozicionar Aleksej Navaljni“ koji je u zatvoru u Rusiji, upozorio je Bajden.
Američki predsednik je osudio „agresivno ponašanje“ Rusije i insistirao na podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine.
Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je „grotesknim“ mišljenje da Moskva vodi sajber rat protiv SAD.
„Optuživali su nas za svakakve stvari, kao što su mešanje u izbore, sajber napade“, rekao je ruski predsednik i dodao da „se ni jednom nisu potrudili da daju i najmanji dokaz za to“, prenosi RSE.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
