36
Predsednik Donald Tramp izjavio je da želi da „postigne dogovor“ kako bi „zaustavio ovaj besmisleni rat“ u Ukrajini. Njegov telefonski razgovor sa predsednikom Vladimirom Putinom, kao i današnji sastanak američkih i ruskih zvaničnika u Saudijskoj Arabiji, podigli su očekivanja da bi pregovori mogli da okončaju trogodišnje sukobe.
Još 2022. godine su Ukrajina i Rusija održale direktne pregovore koji nisu doveli do mirovnog sporazuma, piše Njujork Tajms.
Trenutno, Ukrajina ima vrlo malo opcija da povrati teritorije koje je Rusija nedavno zauzela na bojnom polju. To znači da bi bilo koji dogovor verovatno podrazumevao bolne ustupke za Ukrajinu, što bi moglo biti shvaćeno kao nagrada za Putinovu agresiju. Takođe, jasno je da će Rusija insistirati na teškim pregovaračkim uslovima.
Međutim, Putin možda ima svoje razloge da traži dogovor. Ruska ekonomija se suočava s pretnjom hiperinflacije zbog ogromnih troškova rata, dok ruska vojska trpi više od 1.000 gubitaka dnevno. Takođe, mirovni sporazum o Ukrajini mogao bi otvoriti put za smanjenje zapadnih sankcija.
PROČITAJTE JOŠ:
Pregovori će biti izuzetno složeni. Mnogi sumnjaju da će Putin pregovarati iskreno, dok Evropa i Ukrajina strahuju da bi Tramp mogao postići dogovor s Kremljom bez njihovog pristanka. Ipak, Rusija i Ukrajina su napravile određeni napredak u pravcu dogovora kada su poslednji put direktno pregovarale u proleće 2022. godine. Neki stručnjaci smatraju da je moguće postići sporazum koji bi zadovoljio Putina, a istovremeno zadržao neki oblik suvereniteta i bezbednosti za Ukrajinu.
Administracija Džoa Bajdena pokušala je da diplomatski izoluje Rusiju, tvrdeći da svaki pregovor o sudbini Ukrajine mora uključivati i samu Ukrajinu. Međutim, Tramp je 12. februara odstupio od tog pristupa – razgovarao je sa Putinom i kasnije izjavio da će naknadno obavestiti predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog o tom razgovoru.
Sada izgleda da je Ukrajina ta koja je izolovana. Zelenski je izjavio da nije bio pozvan na pregovore koji su se održali između Trampovih ključnih savetnika i njihovih ruskih kolega u Saudijskoj Arabiji.
Evropske zemlje takođe bi mogle biti izostavljene, iako su one do sada pružile više pomoći Ukrajini (oko 140 milijardi dolara) nego Sjedinjene Države.
Tramp je izjavio da će se „verovatno“ uskoro sresti i lično sa Putinom. Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati i Turska već su posredovali između Ukrajine i Rusije, pomažući u pitanjima poput razmene zarobljenika i bezbednosti brodarstva u Crnom moru.
Ukrajina je više puta jasno poručila da nikada neće priznati promene svojih granica. Rusija, međutim, ne traži samo 20% ukrajinske teritorije koju već kontroliše, već i delove teritorija u četiri ukrajinske oblasti koje još nije u potpunosti osvojila.
Mogući kompromis? Zamrzavanje borbi.
Prema tom scenariju, Rusija bi zadržala kontrolu nad teritorijama koje već drži, ali bi zaustavila dalja osvajanja. Ukrajina i Zapad ne bi formalno priznali rusku aneksiju, ali bi Rusija nastavila da tvrdi da polaže pravo na te teritorije.
Moguće rešenje moglo bi uključivati klauzulu da će teritorijalni sporovi biti rešavani mirnim putem u budućnosti, recimo, za 10 ili 15 godina – slično onome što su ukrajinski pregovarači predložili za status Krima tokom pregovora 2022. Godine.
Pored teritorijalnih pitanja, bezbednost Ukrajine igra ključnu ulogu u pregovorima.
Ukrajina vidi članstvo u NATO-u kao ključ za svoju zaštitu, dok Rusija smatra da bi ulazak Ukrajine u NATO predstavljao egzistencijalnu pretnju.
Administracija Trampa već je jasno stavila do znanja da očekuje da Rusija postigne svoje ciljeve u tom pogledu. Kao mogući kompromis, moglo bi se ostaviti otvoren put Ukrajini ka članstvu u Evropskoj uniji, ali ne i u NATO-u.
Pre nego što su pregovori 2022. godine propali, ruski pregovarači su se saglasili s nacrtom sporazuma koji je dopuštao ukrajinsko članstvo u EU.
Bez članstva u NATO-u, Zelenski je predložio raspoređivanje 200.000 stranih trupa u Ukrajinu kako bi osigurale sprovođenje prekida vatre. Međutim, analitičari tvrde da Zapad nije u mogućnosti da obezbedi toliku vojnu silu.
U međuvremenu, Rusija zahteva „sigurnosne garancije“ da Ukrajina neće obnavljati svoju vojnu moć i pokušati da povrati izgubljene teritorije. Rusija takođe zahteva ograničenje veličine ukrajinske vojske i zabranu prisustva stranih trupa.
Putin tvrdi da njegov rat nije samo protiv Ukrajine, već i da je usmeren ka prisiljavanju Zapada da prihvati novu bezbednosnu arhitekturu u Evropi.
Nekoliko nedelja pre invazije, Putin je izneo ultimatum u kojem je zahtevao da NATO prestane da se širi na istok. U svom telefonskom razgovoru sa Trampom 12. februara, Putin je naglasio „potrebu da se eliminišu koreni sukoba“, saopštio je Kremlj.
Ovo znači da će Rusija gotovo sigurno tražiti ustupke koji nadilaze samo sudbinu Ukrajine.
Zapadni saveznici verovatno će tvrditi da bi povlačenje NATO-a iz Evrope povećalo rizik od ruske agresije na Poljsku i baltičke zemlje. Međutim, Tramp bi mogao biti skloniji takvom dogovoru, s obzirom na njegov skepticizam prema američkom vojnom prisustvu u inostranstvu.
Svi ovi faktori čine ove pregovore izuzetno složenim. „Ne postoje prečice“, kaže švajcarski diplomata Tomas Greminger.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
