Pupovac otkrio zašto je prihvatio poziciju u Saboru uprkos izbacivanju Srba iz Vlade

Nakon što su Srbi isključeni iz sistema odlučivanja, u Hrvatskoj se vodi se politička kampanja protiv srpske zajednice i njihove prisutnosti u političkom životu, ali bi položaj srpske manjine bio na najnižoj lestvici u poređenju sa proteklih nekoliko godina da, kao opoziciona stranka, nismo zadržali saradnju s vladom, izjavio je predsednik Srpskog narodnog vijeća u Hrvatskoj Milorad Pupovac za N1.

U gostovanju na N1 povodom otvaranja Srpskog kulturnog centra u Zagrebu Pupovac je ocenio da taj događaj ima političku težinu, ali da time nije sve rešeno u hrvatsko-srpskim odnosima. Međutim ono što je negativno, prema mišljenju Pupovca, jeste činjenica da se i dalje vodi politička kampanja protiv Srba u Hrvatskoj, protiv njihove prisutnosti u političkom životu.

„To jeste važan događaj, ali ne možemo ga precenjivati u smislu da je time sve rešeno u hrvatsko-srpskim odnosima, jer nije. Ovo je još jedan pokušaj da se iznova krene. Ali ono što je najvažnije jeste da su poruke ministarke Oglede Koršenek i ministra Đurića bile veoma, veoma pozitivne i opredeljujuće za saradnju, što jeste rezultat širih nastojanja da se ta saradnja unapredi, bez ovakvih opterećujućih, tenzičnih i štetnih po interese Srba i Hrvata, poruka i aktivnosti“, kaže Pupovac za N1.

„Zašto SDSS nema više predstavnike u Vladi, a on je predsednik saborskog Odbora“

Odgovarajući na pitanje da li je, s obzirom na to što Srpsko narodno vijeće više nema predstavnike u vladi Hrvatske, položaj srpske zajednice na najnižoj lestvici u poređenju sa prethodnih nekoliko godina, Pupovac navodi da bi to bio slučaj da nisu zadržali saradnju sa vladom kao opoziciona stranka.

„Da nismo zadržali svoju povezanost i uključenost u rad velikog kluba zastupnika nacionalnih manjina, u koje je uključen i klub Samostalno-demokratske Srpske stranke, mogli bismo to reći. Međutim, budući da smo napravili jedan takav dogovor da ćemo sačuvati ono što smo postigli u proteklih osam godina, a to znači da bez obzira što Srbi ne sudeluju u vladi, što je Domovinski pokret jednom veoma ekstremnom i ekstremističkom, insistirao na tome da Srbi ne budu uključeni u to, naročito Samostalno-demokratska Srpska stranka, pa i juče su slali poruke slične vrste, nedopustive u civiliziranoj politici, ali nažalost nisu oni jedini u hrvatskoj politici, ovo je trenutak koji targetira srpsku zajednicu i njenu politiku u Hrvatskoj, to je postala neka prilično raširena praksa u hrvatskom političkom životu, zbog čega sam o tome juče u svom govoru morao poslati sasvim jasnu poruku“, objašnjava on.

SDSS je, kako kaže, na zahtev kluba zastupnika nacionalnih manjina, prihvatio mesto predsednika saborskog Odbora za manjine, ističući da to nije moćno telo, ali da je relevantno, naročito u momentima kada imate krizne okolnosti.

„Krizne okolnosti za nas jesu da je Hrvatska dospela u situaciju da je dopušteno da se jedna, u ovom slučaju vodeća, manjinska stranka u Republici Hrvatskoj počinje politički progoniti, počinje u nekom smislu javno kriminalizovati, svaljujući kolektivnu krivicu na Samostalnu demokratsku srpsku stranku, na nas kao političke predstavnike u Saboru, to je nešto što može u nekom trenutku biti dovoljan razlog da taj odbor, kao i drugi odbori, otvori tu temu kao temu za raspravu unutar svojih redovnih i vanrednih sednica“, kaže Pupovac.

O podršci Plenkoviću ukoliko dođe do krize u vladi

Na pitanje da li bi podržali Plenkovića ukoliko dođe do krize vlade, Pupovac ističe da u ovakvim okolnostima to ne bi bila laka odluka.

„Naše iskustvo sudelovanja u vladi u proteklih 8 godina i naše iskustvo koje imamo sada je sasvim sigurno nešto iz čega smo mnogo naučili. Držat ćemo se toga što smo mnogo naučili. To znači da smo zbog svoje spremnosti da sudelujemo u vladi, a zbog interesa Srba u Hrvatskoj, kao jedne od najbespravljenijih manjina u Hrvatskoj najdiskriminiranija i najstigmatiziranija manjina u Hrvatskoj. U interesu popravljanja i mijenjanja takve slike i takvog stanja, odlučili smo sudelovati da se Hrvatska oslobodi rigidnog, pa neretko i ekstremnog nacionalizma i da na putu postizanja svojih dodatnih evropskih ciljeva napravi značajan napredak i promeni politiku od 2015. do 2018. godine u kojoj je zaista obnovljeno nešto što je karakterisalo Hrvatsku tokom ratnih 90-ih. Mi smo uspeli u tome da se to smiri, ali smo plaćali visoku cenu zbog toga što nas je ekstremna desnica, a nažalost neretko i neosobito razumna levica i neosobito razumni potezi i postupci pojedinih drugih vodećih ljudi u Republici Hrvatskoj doveli u situaciju da smo počeli plaćati preskupu cenu za svoju participaciju u vladi. Tako da, ako se ponove okolnosti da moramo sudelovati u tome, to neće danas biti jednostavna odluka i nećemo je lako doneti“, objašnjava Pupovac.

„Zašto ga predsednik Hrvatske zove etnobiznismenom“

Komentarišući to što ga predsednik Hrvatske, Zoran Milanović, naziva etnobiznismenom, Pupovac kaže:

„To je jedan sramotan izraz, koji će obeležiti predsedništvo, inače, u velikoj meri pozitivnog predsedništva Ive Josipovića, pozitivne saradnje između Hrvatske i Srbije, pozitivno je u odnosima u regiji uopšteno, ali koji je u nekom kritičnom momentu, u kojem se našao, postigao za tim da moje političko delovanje okarakteriše kao etnobiznis, a u kontekstu rasprava o biznisu nekog drugog, a ne o mom. I to neki ljudi iz desnih političkih scena, ekstremnih političkih scena, koriste za diskvalifikaciju mog rada, pa se onda to dogodilo, a verovatno nije ni najgore što se dogodilo, da to ponavlja i predsednik Milanović“.

To je, kako ocenjuje, ozbiljna sramota hrvatskog političkog života i na levoj i na desnoj političkoj sceni.

Predsednika Centra za regionalizam Aleksandar Popov takođe ocenjuje da položaj Srba u Hrvatskoj nije na zavidnom nivou, navodeći da su stalno stigmatizovani, od događaja 90-ih godina.

„Posebno sada, otkako je desnica kroz Domovinski pokret, ušla u vladajuću većinu, tako da im položaj nije lak. U jednoj takvoj zatravnoj atmosferi, ja mislim da predstavnici Srba čine maksimum ono što je moguće da se olakša položaj srpske manjine u Hrvatskoj“, kaže on.

Popov navodi da kretanje udesno nije samo odlika Hrvatske, već da je to slučaj i sa Srbijom, te da i jedni i drugi „bilduju nacionalizam“ i time homogenizuju svoje biračko telo.