Koliko god se svi trudili da budu optimisti u procenama, teško se može govoriti o nekoj turističkoj sezoni na hrvatskoj obali, kad se u prvoj polovini jula u sve četiri dalmatinske županije odmara tek nešto više od dvesta hiljada gostiju, tačnije, gosti su popunili tek svaki četvrti krevet u Dalmaciji.
A kada nema gostiju, ili ih nema dovoljno, nema ni zarade i to podjednako za privatni kao i za javni sektor, pa ne čudi da će se narednih dana, nedelja u svim dalmatinskim županijama i gradovima pripremiti rebalansi proračuna, koji će biti značajno manji od planiranih.
Kriza uzrokovana pandemijom koronavirusa uveliko je uticala na ostvarivanje prihoda županijskih i gradskih proračuna, prvenstveno poreza na dohodak, ali i svih drugih prihoda koji su značajno „stanjili“ gradske i županijske blagajne. Zbog bitno promenjenih ekonomskih okolnosti koje su posledica epidemije koronavirusa, neki gradski proračuni su privremeno zaustavili sva izvršenja za 2020. godinu, što znači da su obustavljeni javni pozivi i postupci javne nabavke, sufinansiranja i isplate svega što nije nužno.
I tako na polovini udarnog turističkog meseca u godini, umesto da zbrajamo zaradu, promet i prihode, u Dalmaciji je korona poremetila red stvari, privremeno zaustavila život i kretanja, da bi po njihovom ponovnom pokretanju stvari išle toliko usporeno i slabo u turističkim dolascima da je lokalnim upravama i samoupravama jasno da moraju revidirati svoja ranija finansijska planiranja, među kojima su prihodi od turizma činili najveće stavke.
Najviše je takvom finansijskom stanju kumovao neverovatan pad turističkog prometa u celom prvom polugodištu ove godine, da bi se u julu stvari tek puževim korakom počele pomerati, ali bez naznaka da bi turistički promet i zarada mogli ublažiti proračunska potonuća u dalmatinskim županijama i turističkim središtima.
Brojke najbolje govore o tome šta se događa jer se cela Dalmacija tek upinje da stigne bar četvrtinu prošlogodišnjeg turističkog prometa, pri čemu trenutno statistički najbolje ide Zadarskoj županiji, koja je na polovini prošlogodišnjih brojki u julu, dok je najlošije stanje turističkog prometa u Dubrovačko-neretvanskoj županiji, koja još nije dosegla ni 15 odsto lanjskih ostvarenja u ovo doba godine.
Dakle, Zadarska županija, trenutno ima oko 85 hiljada gostiju, čime je iskorišteno 28 odsto tamošnjih turističkih kapaciteta. Najviše je gostiju u porodičnom smeštaju, ali 40 odsto trenutno evidentiranih gostiju u toj županiji nalazi se u nekomercijalnom smeštaju, odnosno u vikendicama ili vlastitim apartmanima.
A kako svako od turističkih noćenja i potrošnje u turističkom mestu donosi poreze, rentu, koncesijske naknade… jasno je da su turistički podbačaji zbog korone „skrojili“ i ovogodišnje prihode županija, gradova i opština. Zato će se posledice turistički sušnog leta još dugo osećati, ne samo u zaradi onih koji se bave turizmom, nego i u manjku javnih prihoda za sve ono što bi se delom finansiralo i iz te zarade.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare