0
Snimci vučnih vozila koja prevoze tenkove, gomila vojnika na vojnim vozilima koji se kreću prema granici Ekvadora ponovo su, posle snimaka stotine mrtvih koji leže na ulicama ekvadorskog lučkog grada Gvajakila, digle južnoameričku javnost na noge.
Iako je Vlada Perua donela odluku krajem prošle nedelje da na svoju severnu granicu sa susednim Ekvadorom, usred vanrednog stanja u zemlji zbog epidemije kornavirusa od koga je u Peruu obolela 2.281 osoba, a preminulo 83 ( podaci koje navodi peruansko Ministarstvo zdravlja) nije mnoge začudilo s obzirom na čarke, pa i kratkotrajni rat koji su vodile obe države duž severne granice.
Peruanci su kao glavni razlog slanja vojske i tehnike u mesto Tumbes na granici sa Ekvadorom, naveli kontrolu prolaska vozila i ljudi preko granice, pošto su peruanski graničari otkrili čak 22 tajna prolaza koji su koristili migranti iz Ekvadora, ali navodno i iz Venecuele kako bi ušli u Peru. Pretpostavlja se da su mnogi od njih zaraženi koronavirusom, pa se time opravdava angažovanje vojske.
Na snimcima su tako vidljivi tenkovi T-55, samohodne haubice M-109 „Paladin“, samohodna protivazdušna artiljerijska oružja ZSU-23/4 „Šiljka“, oklopni transporteri M-113A i gomila vojnih kamiona. Takođe kamere su zabeležile i susret obe strane, pošto je granica između Perua i Ekvadora zatvorena.
Ova akcija se pravda odlukom predsednika Perua Martina Vizkara, kada je 15. marta uveo vanredno stanje u zemlji zbog epidemije koronavirusom, uz obaveznu meru samoizolacije, koja je nastupila narednog dana. Međutim, postoje i mnogi koji smatraju da je sprečavanje širenja koronavirusa i ilegalnih prelazaka granice, možda samo izgovor kako bi se poveo ponovo spor oko nerešene granice.
Istorijat pograničnih sporova Perua i Ekvadora u kojima je bilo puškaranja, ali i prekograničnih ratova, potiče iz prve polovine 19. veka. Posle sticanja nezavisnosti obe zemlje imaju nesređenu granicu oko koje su 1941. vodile prvi ratni sukob, koji je završen 1942. godine uz patronat Sjedinjenih Država sa potpisivanjem Protokola iz Rio de Žaneira. Naime, sukob se tad i danas vodi oko džungle koja je skoro neprohodna. Poseban trn u oku obe zemlje je reka Cenepa i spronih 78 kilometara od ukupno 1.600 granične linije.
Poslednji krvavi rat dve strane imale u 1995. godine, kada su 9. januara te godine Peruanci otkrili da su ekvadorski vojnici ušli unutar teritorije Perua, podigli osmatračnice oko nekih karaula, koje su povremeno koristili peruanski graničari. Peruanska vojska počela je vojnim helikopterima da dotura municiju i pojačanja, dok su Ekvadorci sa svoje strane dovukli artiljeriju i radare. Usledilo je puškaranje do 26. januara 1995, a onda 28. usledio je žestok napad Perunaca na karaule duž planinskog venca Kondor. U okršaj je uključeno i ratno vazduhoplovstvo obe zemlje. U ovim okršajima Ekvaodrski miraži F-1 raketama su oborili dva peruanska jurišnika Su-22. Takođe oboren je i jurišnik A/T-37B i nekoliko vojnih helikoptera Mi-8. Tad je zabeležen i slučaj da je posada jednog helikoptera u kome su bili vojnici 11 dana probijala kroz džunglu. Vratio se samo jako mali broj ljudi, a većina, iako su svi preživeli pad stradala su od divljih zveri i probijanja kroz džunglu.
Kratkotrajni rat završen je 28. februara kad je potpisan mirovni sporazum u Montevideu, koje su obe zemlje poštovale. Iako su obe bile u lošoj ekonomskoj poziciji iskoristile su za kupovinu dodatnog naoružanja. Iako nikad nisu prijavile koliko vojnika je stradalo na obe strane procena je da je ukupno poginulo oko 500 vojnika.