Šta se dešava ako se prime dve doze vakcine različitih proizvođača? Naučnici to pokušavaju da saznaju.
Zašto bi se uopšte mešale vakcine različitih proizvođača? Mešanje doza omogućava veću fleksibilnost kada je u pitanju raspoređivanje zaliha vakcina, što bi omogućilo da se vakciniše veći broj ljudi, odnosno doze neće propasti. Takođe se spekuliše da bi, barem za neke od vakcina, primanje druge doze drugog proizvođeča moglo proizvesti jači imunološki odgovor.
Primer za ovu poslednju tvrdnju je studija sprovedena u Španiji nazvana „Kombivaks“ kojom je rukovodio španski državni Zdravstveni institut Karlos III. Naučnici su otkrili da davanje doze Fajzera ljudima koji su već primili prvu dozu Astra Zeneke izuzetno bezbedno i efikasno, ali i da je imuni odgovor bio između 30 i 40 puta veći nego u kontrolnoj grupi ljudi koji su primili samo jednu dozu Astra Zeneke.
Da li ima neželjenih reakcija?
Pitanje koje mnogi postavljaju je da li mešanje doza može izazvati neželjene reakcije.
Vlada Velike Britanije sponzoriše jedno od najranijih i najvećih kliničkih ispitivanja mešanja doza (što stručnjaci nazivaju „heterolognim doziranjem“) koje se fokusira na problem nus pojava.
Prvi preliminarni rezultati te studije, koji su vodili istraživači sa Univerziteta u Oksfordu, pokazali su da osobe koje su primile Fajzer vakcinu, a zatim Astra Zeneka ili obrnuto češće imali neželjene reakcije na drugu dozu nego ljudi koji su primili dve doze iste vakcine, objavljeno u medicinskom časopisu „The Lancet“.
Ove reakcije uključuju simptome slične gripu, poput groznice, bolova u mišićima, letargije i opšteg osećaja lošeg stanja. Naučnici su rekli da nijedan od ovih neželjenih efekata nije ozbiljan, opisujući ih kao „blage do umerene“. Takođe, navode da su reakcije kratkotrajne, najduže traju nekoliko dana.
Naučnici su takođe upozorili da je studija obuhvatala samo ljude starije od 50 godina i da je moguće da mlađi ljudi mogu drugačije reagovati.
Kombinacije Astra Zeneka – Sputnjik
Astra Zeneka sprovodi i kliničko ispitivanje koje bi trebalo da pokaže kakvi su efekti kombinovanja te vakcina sa ruskom vakcinom Sputnik V.
Naučnici kažu da je ovakva vrsta mešanja doza i podudaranja moguća jer većina kovid-19 vakcina do sada odobrenih za upotrebu izaziva imuni odgovor na isti deo koronavirusa: spajk protein („spike“ protein).
Istraživači su posebno zainteresovani da vide da li mešoviti režimi doziranja daju bolji imunološki odgovor za vakcine koje koriste modifikovani adenovirus za dostavljanje uputstava ćelijama tela za proizvodnju spajk proteina. Vakcina Astra Zeneka, vakcina Džonson & Džonson i vakcina Sputnik V koriste različitu vrstu adenovirusa.
Naučnici pretpostavljaju da nakon početnog ubrizgavanja vakcina zasnovanih na adenovirusu, telo osobe razvija imunološki odgovor na adenovirus, kao i na spiralni protein koronavirusa. Ovaj imunološki odgovor je problematičan jer može značiti da kada osoba primi drugu dozu vakcine zasnovane na adenovirusu, imunološki sistem cilja i onemogući adenovirus pre nego što preda telesnim ćelijama uputstva za stvaranje proteina od koronavirusa, čineći drugu dozu manje efikasnom, kaže Stefan Grifin, vanredni profesor medicine na Univerzitetu u Lidsu koji nije povezan sa kliničkim ispitivanjem.
Korišćenjem drugog adenovirusa za drugu dozu ili drugačijom tehnologijom vakcine, nada se da se to može izbeći.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare