0
Japan razmatra opciju otvaranja NATO kancelarije u svojoj zemlji, što bi bila prva kancelarija Severne Alijanse u Aziji. O ozbiljnosti njihove namere govori činjenica da je ova zemlja već u pregovorima sa Alijansom, a kako je rekao japanski šef diplomatije Jošima Hajaši, postoje tri razloga zašto se Japan odlučio na ovaj korak.
Informaciju o pregovorima Hajaši je otkrio u ekskluzivnom intervjuu za CNN koji je rekao da je rat u Ukrajini događaj sa posledicama koje dosežu daleko izvan evropskih granica i koji je primorao Japan da ponovo razmisli o regionalnoj bezbednosti.
„Razlog zašto razgovaramo o tome je taj što je od agresije Rusije na Ukrajinu svet nestabilniji. Nešto što se dešava u istočnoj Evropi nije ograničeno samo na tu teritoriju. To direktno utiče i na situaciju ovde na Pacifiku. Zato saradnja između nas u istočnoj Aziji i NATO-a postaje sve važnija“, rekao je japanski ministar.
Dodao je da Japan nije ugovorni član NATO-a, ali da je važno da azijsko-pacifički partneri bloka sarađuju sa Alijansom.
Otvaranje NATO kancelarije u Japanu dovelo je do kritika kineske vlade, koja je ranije upozoravala na takav potez. Sa druge strane, omogućiće razgovore sa bezbednosnim partnerima NATO-a, kao što su Južna Koreja, Australija i Novi Zeland. Pre svega po pitanju geopolitičkih izazova, novih i disruptivnih tehnologija i sajber pretnji.
Ipak, Hajaši kao tri glavna razloga za pregovore sa NATO-om navodi već pomenuti rat u Ukrajini, ali i rastuće tenzije u odnosima sa Kinom i Severnom Korejom.
Kada je reč o ruskoj invaziji na Ukrajinu, i mnoge druge države doživele su je kao direktnu pretnju ne samo ukrajinski susedi.
Naime, rat u Ukrajini je izazvao šok u Evropi i naterao nesvrstanu Finsku i Švedsku da napuste svoju neutralnost i potraže zaštitu unutar NATO-a. Finska se formalno pridružila bloku prošlog meseca.
Invazija je takođe dovela do toga da se zemlje poput Japana i Južne Koreje približe svojim zapadnim partnerima, i istovremeno ujedinjene protiv pretnji koje se nalaze u njihovom komšiluku.
Govoreći za CNN, Hajaši je istakao da je situacija izuzetno „teška i složena“ u pogledu regionalno-bezbednosnog okruženja Japana, napominjući da se, pored povećane ruske agresije, Tokio takođe bori sa Severnom Korejom koja ima nuklearno oružje i Kinom u vojnom usponu.
Kako je rekao, Kina udvostručuje svoje pomorske i vazduhoplovne snage u oblastima u blizini Japana i nenaseljenog ostrva Senkaku, u Istočnom kineskom moru.
Stoga je, suočen sa rastućim trenjima, Japan nedavno najavio planove za svoje najveće vojno jačanje od Drugog svetskog rata.
Tenzije između Japana i Rusije su takođe porasle poslednjih meseci, delimično podstaknute ruskim vojnim vežbama u vodama između dve nacije i zajedničkim kinesko-ruskim pomorskim patrolama u zapadnom Pacifiku u blizini Japana.
Naime, u aprilu su ruski ratni brodovi izveli vežbe protiv podmornica u Japanskom moru, poznatom i kao Istočno more, a u martu su ruski raketni čamci ispalili krstareće rakete na lažnu metu u istim vodama.
Takođe, nakon što je japanski premijer Fumio Kišida došao u iznenadnu posetu Ukrajini u martu, dva ruska strateška bombardera, sposobna da nose nuklearno oružje, nadletala su vode pored japanske obale više od sedam sati.
Ipak, Hajaši je rekao da potencijalno otvaranje kancelarije nije usmereno na određene zemlje.
„Cilj ovome nije da se nekome pošalju signali ili poruke“, rekao je Hajaši.
Pročitajte još:
Dodao je da Japan i druge zemlje i dalje moraju da sarađuju sa Kinom po većim pitanjima kao što su klimatske promene i pandemija koronavirusa, i da Tokio želi „konstruktivan i stabilan odnos“ sa Pekingom.
Ipak, od Kine je stigla oštra reakcija. Ova zemlja je i ranije upozoravala da NATO ne širi svoj domet u Aziju i ljutito je odgovorila na prethodne izveštaje o mogućoj japanskoj kancelariji.
„Azija je zemlja koja obećava saradnju i miran razvoj. To ne bi trebalo da bude platforma za one koji traže geopolitičke borbe. NATO-ov pritisak i mešanje u azijsko-pacifička pitanja će definitivno potkopati regionalni mir i stabilnost“, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning.
BONUS VIDEO Kriza na Tajvanu: Koliko smo blizu trećeg svetskog rata?
