12
Prosečna cena galona benzina u SAD je danas po prvi put ikada do sada dostigla pet dolara, a negde je i viša od toga.
Američki auto klub AAA je saopštio da je prosečna cena galona benzina danas u SAD 5,00 dolara (litar košta 1,3 dolara ili 1,26 evra), a da vozači u nekim delovima zemlje, posebno u Kaliforniji, plaćaju mnogo više od toga.
Prosečna cena benzina je u SAD skočila za 19 centi samo ove nedelje, i veća je za 1,93 dolara u odnosu na istu nedelju prošle godine.
Postoji nekoliko razloga za skok cena benzina, a prvi je što Amerikanci obično voze više počevši od kraja maja, tako da je potražnja porasla.
Uz to, globalne cene nafte rastu još od decembra, a potom su došle sankcije Rusiji, vodećem proizvođaču nafte, zbog njenog rata protiv Ukrajine.
Cena sirove nafte u svetu su se otprilike udvostručila za to vreme, pri čemu je američka referentna nafta poskupela skoro isto toliko, zaključno s petkom na više od 120 dolara po barelu.
U SAD cene benzina rastu još od aprila 2020. godine, kada ih je početni šok pandemije spustio ispod 1,80 dolara po galonu, a tri dolara su dostigle tek u maju 2021. godine i prešle četiri dolara marta ove godine.
Pored toga, u Sjedinjenim Državama je ograničen kapacitet prerade nafte jer su se neke rafinerije zatvorile tokom pandemije. S druge strane, isporuke nafte i benzina su nedovoljne kako potrošnja energije raste zbog ekonomskog oporavka.
Sve u svemu, cena punjenja rezervoara automobila prazni platne kartice Amerikanaca koji se suočavaju sa najvećom stopom inflacije u poslednjih 40 godina, a gorivo je glavni pokretač rasta ostalih cena.
Kalifornija ima najvišu prosečnu cenu goriva – 6,43 dolara za galon, kaže AAA. Najniža prosečna cena je u Misisipiju, 4,52 dolara.
Iako je ovo prvi put da se probija barijera od pet dolara, to još nije rekord kada se uzme u obzir inflacija. Galon benzina je dostigao maksimum od 4,11 dolara u julu 2008. godine, što bi danas, računajući inflaciju od tada, iznosilo oko 5,40 dolara po galonu.
Analitičari kažu da nema brzih rešenja: to je pitanje ponude i potražnje, a ponuda se ne može povećati preko noći.
SAD bi mogle da od Saudijske Arabije, Venecuele ili Irana traže da pomognu da se smanji nestašica zbog očekivanog pada ruske proizvodnje nafte, ali svaka od tih opcija ima svoje moralne i političke troškove.
Opozicioni američki republikanci su pozvali predsednika Džozefa Bajdena da pomogne u povećanju domaće proizvodnje nafte, na primer tako što će dozvoliti bušenje na više zemljišta u saveznom vlasništvu i na moru, ili da poništiti odluku o ukidanju dozvole za naftovod koji bi mogao da prenosi kanadsku naftu do rafinerija na obali Meksičkog zaliva.
Međutim, mnoge vladajuće demokrate i ekolozi bi se pobunili ako bi Bajden preduzeo te korake, za koje kažu da bi potkopali napore za ograničavanje klimatskih promena. A čak i kada bi Bajden to ipak ignorisao, prošli bi meseci ili godine pre no što bi te mere mogle da dovedu više benzina na američke benzinske stanice.
Poskupljenje goriva najviše pogađa porodice s nižim primanjima: radnici u maloprodaji i industriji ne mogu da rade od kuće, već moraju da na posao putuju kolima ili javnim prevozom.
Nacionalno udruženje za pomoć s gorivom procenjuje da bi 20 odsto porodica sa najnižim prihodima ove godine moglo da troši 38 odsto svog ukupnog prihoda na gorivo, uključujući benzin, dok je na to 2020. godine davalo 27 odsto.
Sve bi ipak moglo bi da zavisi od samih vozača: manjom vožnjom bi smanjili potražnju za gorivom i izvršili pritisak na smanjenje cena, ali to nije realno očekivati jer neki i sada otvoreno kažu da će „žrtvovati šta treba“ ali će benzin kupiti jer „samo treba smanjiti neke druge stvari – odmore, ono što se baš ne mora, stvari koje je lepo imati, ali vam baš i ne trebaju, a benzin, benzin vam je potreban!“.
Bonus video: Anketa o ceni goriva
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare