0
Kako rat u Ukrajini ulazi u treću godinu, pešadija 59. brigade suočava se s grubom stvarnošću: ponestaje im vojnika i oružja za pružanje otpora ruskim osvajačima.
Jedan komandant čete zvane Tigar procenio je da je samo 60 do 70 odsto od nekoliko hiljada ljudi u brigadi na početku sukoba i dalje u službi. Ostali su poginuli, ranjeni ili otpušteni zbog starosti ili bolesti. Teške žrtve koje su nanele ruske snage pogoršavaju katastrofalni uslovi na istočnom frontu gde se smrznuto tlo pretvara u gusto blato na neuobičajeno toplom vremenu izazivajući vojnicima probleme sa zdravljem.
„Vreme je kiša, sneg, kiša, sneg. Ljudi zbog toga oboljevaju od običnog gripa ili angine. Neko vreme su van akcije neko vreme i nema ko da ih zameni”, rekao je komandant čete u brigadi zvan Limuzina. „Najveći problem u ovom trenutku u svakoj jedinici je manjak ljudi.”
Pred drugu godišnjicu ruske invazije koja se obeležava 24. februara, Rusija dominira u sukobu u kojem se kombinuju rovovske bitke iscrpljivanja, koje podsećaju na Prvi svetski rat, s visokotehnološkim ratom s desetinama hiljada dronova.
Moskva je poslednjih meseci postigla male napretke i jednu veliku pobedu prošli vikend, zauzevši Avdijevku u Donjeckoj oblasti na istoku zemlje. Portparol 3. posebne jurišne brigade, jedne od jedinica koje su pokušavale da obrane grad, rekao je da su branioci bili brojčano nadjačani sedam prema jedan. Rojters je razgovarao s više od 200 vojnika i komandanta pešadijskih, dronovskih i topničkih jedinica u različitim sektorima hiljade kilometara dugog fronta na istoku i jugu Ukrajine.
Premda i dalje motivisani za borbu protiv ruskih okupatora, govorili su o izazovima pružanja otpora većem i bolje snabdevenom neprijatelju dok vojna pomoć sa Zapada sve sporije stiže uprkos molbama ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. Drugi komandant 59. brigade, koji je rekao da se zove Hrihorij, opisao je nemilosrdne napade grupa od po pet do sedam ruskih vojnika koji bi jurišali do deset puta na dan kao „topovsko meso”, što Ruse skupo košta u ljudstvu, ali je i velika pretnja za njegove vojnike.
„Kada se jedan ili dva odbrambena položaja bore protiv takvih napada ceo dan, momci se umore”, rekao je Hrihorij dok su on i njegovi iscrpljeni ljudi bili na kratkoj rotaciji s fronta u blizini Donjecka koji drže Rusi.
„Oružje se pokvari, i ako ne postoji mogućnost da im se dopremi još municije ili zameni oružje, tada shvatate gde to vodi.” Ukrajinsko i rusko ministarstvo odbrane nisu odgovorili na upit za komentarom situacije na frontu i kako obe strane nameravaju da vode rat do kraja godine.
Kijev se jako oslanja na novac i opremu iz inostranstva kako bi vodio rat, ali budući da je 61 milijarda američkih dolara pomoći SAD-a blokirana zbog političkih nesuglasica u Vašingtonu, ranjiviji je nego ikad pre.
Vojnik koji služi u jedinici GRAD zvan Škorpion rekao je da njegov lanser, koji koristi sovjetsko oružje koje poseduje nekoliko ukrajinskih saveznika, sada radi s oko 30 odsto kapaciteta.
„Ovako je odnedavno”, rekao je. „Nema dovoljno stranog oružja.”
Granate jako nedostaju i zbog nesposobnosti zapadnih zemalja da održe ritam isporuka. Uz pauzu u američkoj pomoći, EU je priznao da neće ostvariti cilj slanja milion granata Ukrajini do marta i to za gotovo polovinu. Majkl Kofman, stručnjak za rusku vojsku pri Karnegijevoj fondaciji za međunarodni mir, „think-tanku“ u Vašingtonu, ocenio je da rusko topništvo ispaljuje pet puta više granata od ukrajinskog, što je rekao i Hrihorij iz 59. brigade.
„Ukrajina ne dobija dovoljne količine oružja kako bi ispunila svoje minimalne odbrambene potrebe i to nije održiva situacija u budućnosti”, rekao je Kofman.
Moskva sada kontroliše gotovo petinu ukrajinske teritorije, uključujući Krim koji je prisvojila 2014, čak i ako linije fronta uglavnom stagniraju poslednjih 14 meseci. Ukrajinski zvaničnici rekli su da njihove oružane snage sada imaju oko 800.000 ljudi, a Putin je u decembru naredio da se ruske snage povećaju za 170.000 vojnika na 1,3 miliona. Osim vojnika, odbrambena potrošnja Moskve daleko je veća od ukrajinske. Za ovu godinu namenila je 109 milijardi američkih dolara za taj sektor, više nego dvostruko više od ukrajinskog ekvivalentnog cilja od 43,8 milijardi američkih dolara.
Novi zakon koji ima za cilj mobilizaciju još 450 do 500 hiljada Ukrajinaca polako se probija kroz parlamentarnu proceduru, ali nekim vojnicima koji se sada bore značajna pojačanja izgledaju kao daleka nada. Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov nedavno je, u pismu EU-u, ocenio da je manjak oružja „kritičan”, pozivajući evropske lidere da učine više kako bi povećali snabdevanje.
U pismu je naveo da Ukrajini „apsolutno kritično” treba „minimalno” 6.000 topničkih granata svaki dan, a njegove snage mogu ispaliti samo 2.000 na dan, prenio je Fajnenšel tajms.
Konvencionalni ratni avioni mogu se relativno retko videti iznad fronta, uglavnom zahvaljujući protivvazdušnoj odbrani. Ali na nebu se vodi drukčija bitka i obe strane nastoje da steknu premoć dronovima. Dronovi su jeftini i mogu pratiti kretanje neprijatelja i precizno napadati. Kijev nadgleda procvat proizvodnje dronova i inovacija i razvija napredne dronove dalekog dometa, a Moskva ne zaostaje i jako puno ulaže u dronove pa je poništila ranu prednost Ukrajine. Razmere su zapanjujuće.
Samo na ukrajinskoj strani, prošle godine je od proizvođača naručeno više od 300.000 dronova, a više od 100.000 je poslato na front, rekao je ministar za digitalni razvoj Mihailo Fedorov za Rojters. Snažan fokus sada je na laganim, okretnim FPV dronovima čiji operatori ili piloti imaju pregled situacije na frontu iz prve ruke zahvaljujući kameri na letelici. Predsednik Zelenski postavio je cilj da Ukrajina ove godine proizvede milion FPV dronova.
Limuzina, komandant 59. brigade, rekao je da rašireno rusko korišćenje dronova otežava ukrajinskim jedinicama da uspostave ili ojačaju utvrđene položaje. „Naši momci počnu nešto, dron ih vidi i stigne drugi dron da baci nešto na njih.”
Dronovi su takođe prisilili Ruse da premeste vredna vozila i oružane sisteme nekoliko kilometara nazad, po dvojici ukrajinskih pilota dronova u različitim jedinicama.
Pročitajte još...
0
0
0
„Sada je jako teško pronaći vozila za gađanje… većina vozila je devet do deset kilometara dalje ili više”, rekao je pilot iz 24. brigade zvan Nato. „Na početku su bili jako ležerni na sedam kilometara udaljenosti.”
Druga dvojica ukrajinskih pilota dronova, Leleka i Darvin, koji služe u elitnoj dronovskoj jedinici Ahilej 92. brigade, rekli su da se iznad fronta ponekad formiraju redovi od dva ili tri drona koji čekaju da gađaju neprijateljske mete. Leleka se prisetio kako su se četiri drona iz različitih ukrajinskih jedinica jednom prilikom okupili kako bi napali metu. „Kao taksiji na aerodromu, jedan dron dođe, onda drugi, onda treći.”
Isto važi i za Ruse, čiji su dronovi sada brojniji od ukrajinskih, po ukrajinskim pilotima iz tri jedinice. Rusko ministarstvo odbrane objavilo je ovaj mesec da je Rusija povećala proizvodnju vojnih dronova u proteklih godinu dana, ne otkrivajući brojke. Kako upotreba dronova raste, obe strane jačaju i razvoj elektroničkih sistema koji mogu poremetiti frekvencije koje se koriste u komunikaciji pilota s dronovima kako bi se srušili ili promašili metu.
Darvin, 20-godišnjak koji je napustio studije medicine kako bi se pridružio vojsci kada je Rusija napala Ukrajinu, uporedio je aktuelnu trku u naoružanju dronovima s onom između ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane: avioni su dominirali u Drugom svetskom ratu, ali moderni sistemi za protivvazdušnu odbranu u velikoj meri su ograničili njihovo korišćenje u ovom ratu, rekao je.
„U budućnosti, siguran sam da će se dogoditi isto s dronovima: koncentracija i učinkovitost elektroničkog ratovanja postaće tolika da će bilo kakva veza između drona i njegovog pilota postati nemoguća.”