0
Izraelska vojna kampanja u gradu Gazi je verovatno u završnoj fazi. Primirje, koje je dogovoreno da omogući oslobađanje izraelskih talaca i palestinskih zatvorenika, odložiće napade Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) na četiri do devet dana, u zavisnosti od toga koliko talaca Hamas odluči da oslobodi.
Izraelski stručnjaci očekuju da će se bitka za kontrolu nad gradom Gaza nastaviti i nakon isteka primirja i trajati još nedelju dana do 10 dana. Ali šta će se dogoditi kada izraelska vojska usmeri svoju pažnju na južnu Gazu, kao što je premijer Benjamin Netanijahu nagovestio?
Izrael je obećao da će uništiti Hamas gde god da postoji. Pretpostavlja se da se lideri Hamasa Jajha Sinvar i Mohamed Dejf nalaze negde na jugu, zajedno sa hiljadama boraca i verovatno značajnim brojem izraelskih talaca, piše u analizi BBC.
Ako Izrael odluči da na jugu uradi ono što je već uradio na severu, da li će zapadna – posebno američka – dobra volja početi da nestaje? S obzirom da je većina od otprilike 2,2 miliona ljudi u Pojasu Gaze sada nagurana u južne dve trećine teritorije, a mnogi su beskućnici i traumatizovani, da li se preti veća humanitarna katastrofa?
Jedan od prizori koji bi mogao da promeni mišljenje Zapada, mogao bi biti prizor stotina palestinskih civila zbijenih u šatorima usred pješčanih polja na mestu zvanom al-Mavasi, prenosi Index.hr.
Prema podacima Agencije UN za pomoć Palestincima (UNRVA), skoro 1,7 miliona ljudi raseljeno je širom Pojasa Gaze od 7. oktobra. Najviše ih je na jugu, gde žive u prenaseljenim skloništima. Zvaničnici UN govore o očajnim uslovima, o desetinama hiljada ljudi koji su se sklonili u škole, bolnice i u nekim slučajevima u šatore. Rane zimske kiše su već izazvale poplave, što je dodatno pojačalo bedu.
Izraelci kao rešenje pominju „bezbednu zonu”.
Izraelski zvaničnici već nekoliko nedelja govore o rešenju – takozvanoj „bezbednoj zoni” u al-Mavasiju, tankom pojasu uglavnom poljoprivrednog zemljišta duž obale Sredozemnog mora, u blizini granice sa Egiptom.
Prošle nedelje, letci su bačeni iznad obližnjeg grada Kan Junis koji upozoravaju na predstojeće vazdušne napade i govore ljudima da se kreću na zapad, ka moru.
U objavi na društvenim mrežama u četvrtak, portparol za arapske medije IDF-a Avičai Adrae rekao je da će stanovnici Gaze pronaći adekvatne uslove u al-Mavasiju da zaštite svoje najmilije. Ali koliko je realno očekivati da će se više od dva miliona ljudi tamo skloniti dok u blizini besni rat? I koliko su „ispravni“ uslovi u al-Mavasiju?
Na karti ovog područja prikazane su njive, plastenici i razbacane kuće. Iako je teško biti siguran, područje koje definiše Izrael je široko oko 2,5 km na najširoj tački i nešto više od četiri kilometra dugačko. Dr Majkl Milštejn, bivši savetnik za palestinska pitanja izraelskog koordinatora vladinih aktivnosti na teritorijama (COGAT), naziva ga „lepim i plodnim mestom, ali prilično malim“.
Humanitarne agencije imaju drugačije mišljenje.
„To je mali komad zemlje“, kaže Džulijet Touma, direktor komunikacija UNVRA: „Tamo nema ničega. To su samo peščane dine i palme.“
Svaki pokušaj smeštanja stotina hiljada raseljenih ljudi u oblasti u kojima očigledno nedostaje osnovna infrastruktura – nema bolnica – predstavljaće ogroman humanitarni izazov za UN. Postavljanje skloništa za hitne slučajeve, najverovatnije šatora, biće problem.
To je takođe moralni izazov sa dubokim istorijskim odjekom – veliki deo stanovništva Gaze vodi poreklo od izbeglica koje su živele u šatorima nakon proterivanja iz Izraela 1948. godine.
U pojasu Gaze već postoji osam izbegličkih kampova, koji su se decenijama razvili u prenaseljene gradove. UN ne žele da budu odgovorne za postavljanje još jednog kampa. Izraelski zvaničnici kažu da će relevantne agencije osigurati da pomoć stigne do al-Mavasija preko prelaza Rafa, udaljenog više od 10 km. Nisu rekli kako će to funkcionisati u praksi.
Američki zvaničnici navodno pokušavaju da pregovaraju sa Izraelom o dodatnim bezbednim zonama, uključujući i onu u Dahaniji, u najjužnijem delu pojasa Gaze.
Prema uslovima sporazuma o oslobađanju talaca, koji je juče stupio na snagu, Izrael takođe treba da pusti 200 kamiona pomoći u Gazu svakog dana, mnogo više nego poslednjih nedelja. Međutim, prema izjavi šefova 18 agencija UN i nevladinih organizacija uključenih u pružanje pomoći palestinskim civilima, izraelski planovi su odbijeni: „Nećemo učestvovati u uspostavljanju bilo koje ‘bezbedne zone’ u Gazi koja je stvorena bez saglasnosti svih strana“.
Zvaničnici UN kažu da sporazum mora uključiti Izrael, Hamas i Palestinske vlasti sa sedištem na Zapadnoj obali.
Bez posebnog pominjanja al-Mavasija, u saopštenju od 16. novembra upozoreno je da bi jednostrani predlozi Izraela mogli da ugroze mnoge živote. Jedan od potpisnika saopštenja, dr Tedros Gebrejesus, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO), nazvao je planove „receptom za katastrofu”.
„Pokušaj da se ugura toliko ljudi u tako malo područje sa tako malo infrastrukture ili ključnih usluga značajno će povećati rizik po zdravlje ljudi koji su već na ivici opstanka“, rekao je Gebrejesus.
Izraelski zvaničnici kažu da je Hamas kriv za ignorisanje opasnosti. Al-Mavasi je, kažu, jedino područje koje su izraelske snage obećale da neće napasti.
„Biće strašno, ali oni će preživeti“, kaže potpukovnik Ričard Heht, portparol ID.
Za Izrael je to pitanje vojne potrebe. Kao što je Hamas bio stacioniran u gradu Gaza, tako borci i infrastruktura ove organizacije postoje u Kan Junisu i Rafi. Izraelci tvrde da je eliminisanje civilnog stanovništva pre napada human način da se porazi Hamas.
„Ljudi u Izraelu ne vole situaciju da su stanovnici Gaze negde u al-Mavasiju, na hladnim zimskim kišama, ali koja je alternativa? Ako neko ima ideju kako da uništi Hamas bez toga, neka se javi“, kaže penzionisani major General Jakov Amidror, bivši izraelski savetnik za nacionalnu bezbednost.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Izgledi za produženom patnjom, praćenom ekstremnom prenaseljenošću i teškim zimskim uslovima, sigurno će doprineti rastućem međunarodnom zaprepašćenju zbog izraelske vojne kampanje u Gazi.
„Sprovođenje velike nove kopnene operacije u toj oblasti rizikuje žrtve i preti da će raseliti civile u razmerama koje će potkopati međunarodnu simpatiju prema Izraelu. Pitanje je koliko će trajati strpljenje Zapada“, rekao je jedan zapadni zvaničnik za Bi-Bi-Si, govoreći striktno pod uslovom anonimnosti.
Netanijahuova vlada zna da može da računa na velike rezerve dobre volje Zapada, nakon užasa koje je Hamas počinio 7. oktobra. Ali izraelski zvaničnici takođe znaju da te rezerve nisu beskrajne i da će međunarodni pozivi na uzdržanost verovatno postati sve glasniji kada se prekid vatre okonča i Izrael nastavi svoju vojnu kampanju.
„Nadam se da međunarodni pritisak nakon okončanja primirja ovo neće sprečiti. Nadam se da vlada premijera Netanijahua neće pokleknuti pred pritiscima. To je ono što narod Izraela očekuje od svojih lidera“, rekao je dr Ejal Hulata koji je bio na čelu izraelskog Saveta za nacionalnu bezbednost od 2021. do 2023. godine.
Kako se zima približava i Izrael se priprema za odlučujuću fazu svoje kampanje, bez dogovora o tome kako da se nosi sa civilnim stanovništvom, produžena agonija Gaze će se verovatno nastaviti. Možda se čak i pogorša.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare