0
Rat u Ukrajini traje više od 100 dana i za to vreme uništen je veliki broj gradova, raseljeno je više miliona ljudi, a broj poginulih i ranjenih se svakodnevno povećava. Sukob najviše utiče na obične ljude čiji su se životi promenili iz korena, jer su mnogi morali da uzmu oružje u ruke da bi branili svoju zemlju. Njihove priče preneo je Gardijan.
Aleksandar je učestvovao u ratu samo nedelju dana. Ovaj 36-godišnjak, ukrajinske električar koji radi Gdnjasku, požurio je da se pridruži vojsci nakon što je Rusija izvršila invaziju 24. feruara. Bio je raspoređen 10. maja da čuva rov visok do grudi u Donbasu.
„Bili smo stalno granatirani tokom dana. Nije bilo 10 minuta bez ruskog granatiranja. Svakog dana je jedna osoba ubijena, a još jedan par je ranjen. Veliki gubici, zaista veliki gubici“, rekao je on.
Sedmog dana 16. maja, sve je bilo gotovo. Ruski dron je lebdeo iznad Aleksandrovog položaja u blizini Avdijevke. Ruske snage su bacile jednu granatu, a zatim i drugu bliže, pa potom treću, još bliže.
Aleksandar se osećao kao da ga je kamen udario u desnu ruku, ali kada je pogledao povredu, ona je izgledala još gore.
‘A shot went through my cheek’: the human cost of Ukraine’s defence https://t.co/OzB1rZML0j
— The Guardian (@guardian) June 18, 2022
„Pogledao sam rukav i onda sam pokušao da pomerim ruku. Samo je visila“, rekao je. Brzo je podvezao ruku i potražio je utočište.
Sada, Aleksandar leži u prepunom odeljenju bolnice u centralnom gradu Dnjepru, a njegova ranjena desna ruka fiksirana je na mesto sa četiri igle. On je istakao i kako su se obični vojnici protiv njega suočili sa punom težinom ruskog artiljerijskog bombardovanja – sa malo nade ili nimalo nade za odgovorom, prenosi Gardijan.
U poslednje dve nedelje, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i njegovi ključni saradnici su počeli da naglašavaju ljudsku cenu odbrane Ukrajine, protiv nove ruske taktike artiljerijskog bombardovanja. Broj ubijenih svakog dana mogao bi da bude i do 200, uz 800 ranjenih, rekli su savetnici Zelenskog.
Moral među vojnicima u bolnici i dalje je visok, ali njihove priče ilustruju očajničku borbu – i kako je Ukrajina improvizovala proširenu vojsku da se odbrani od ničim izazvane ruske invazije, koristeći svaki ljudski resurs pri ruci.
Možda najveće iznanađenje kod drugog borca u bonici su njegove godine. Nikolaj ima 60 godina i bivši je bolnički radnik. Dobrovoljno se prijavio na početku rata, počevši od odbrane Kijeva krajem februara pa do kraja marta. Kada ga pitaju zašto je spreman da rizikuje svoj život, on jednostavno drži ruku na srcu i zadržava dah i uzdiše.
„Jednostavno nismo imali dovoljno vremena da postanemo pravi vojnici, bukvalno nije bilo dovoljno vremena jer su Rusi otišli pravo iz Belorusije na Kijev“, rekao je on. Istakao je da su trenirali u pokretu i da pre ovoga nije imao nikakvog borbenog iskustva.
Posle Kijeva, Nikolaj je bio stacioniran na južnom frontu oko Huljajpolja, oko 50 km jugozapdno od Zaporožja, gde ukrajinske snage postižu male, lokalizovane uspehe. Ali troškovi osoblja postaju visoki na onome što bi trebalo da bude mirniji deo borbene linije.
„U jedinici od 20 ljudi, 15 je povređeno u granatiranju, jedan je zarobljen, a jedan je ubijen“, rekao je Nikolaj. Među ranjenima bio je on. Postao je žrtva ruskog kontranapada na fluidnom delu linije, što je dovelo do dugotrajnog oštećenja donjeg dela desne ruke.
PROČITAJTE JOŠ:
„Kopali smo rov 40 minuta, a onda se čuo pucanj, pa eksplozija. Pokušao sam da se pokrijem rukama, ali mi je pogođena desna ruka. Znao sam da sam ozbiljnije povređen, jer nisam mogao da otvorim rukav da pružim sebi prvu pomoć“, rekao je on.
„Kasnije, dok sam čekao da me evakuišu, pogođen sam kroz obraz. Metak je prošao i zahvatio arteriju“, dodao je.
U početku je Nikolaj pretpostavljao da će preživeti, ali im je trebalo tri sata da stignu do bolničara. Gubitak krvi je bio toliki da je počeo da gubi svest.
„Počeo sam da mislim da bih mogao da umrem“, rekao je.
Oba ranjena vojnika insistiraju da je borba Ukrajine protiv Rusije neophodna. Nikolaj je rekao da se dobrovoljno prijavio za rat tako da njegov sin Dima koji živi u Velikoj Britaniji nije morao da se vrati kući i da se pridruži ratu.
„Želim da se moja generacija bori da bi moja deca mogla samo da odgajaju unuke i da žive u miru“, rekao je Nikolaj.
BONUS VIDEO: Snimci iz drona – Bombardovanje Marijupolja
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
