0
Ruske diplomate su nekada bile ključni deo spoljnopolitičke strategije predsednika Vladimira Putina. Ali to se sve promenilo. U godinama koje su prethodile invaziji Rusije na Ukrajinu u punom obimu, diplomate su izgubile autoritet, a njihova uloga se svela na odjek agresivne retorike Kremlja.
BBC na ruskom pita bivše zapadne diplomate, kao i bivše insajdere iz Kremlja i Bele kuće, kako se ruska diplomatija slomila.
U oktobru 2021. američki državni podsekretar Viktorija Nuland otišla je na sastanak u rusko ministarstvo spoljnih poslova u Moskvu.
Čovek preko puta bio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, koga je gospođa Nuland poznavala decenijama i sa kojim se uvek slagala.
Američke kolege su ga su videle kao praktičnog, mirnog pregovarača – nekoga sa kim bi mogli da razgovaraju čak i kada su odnosi dve zemlje narušeni. Ovog puta stvari su bile drugačije, prenosi BBC.
Rjabkov je pročitao zvanični stav Moskve sa parčeta papira i odupreo se pokušajima gospođe Nuland da započne diskusiju. Gospođa Nuland je bila šokirana, prema rečima dvoje ljudi koji su sa njom razgovarali o incidentu.
Ona je gospodina Rjabkova i jednog od njegovih kolega opisala kao „robote sa papirima“, rekli su ljudi (Stejt department je odbio da komentariše incident).
I van pregovaračke sobe, ruske diplomate su koristile sve više nediplomatski jezik.
„Pljujemo na sankcije Zapada“.
„Dozvolite mi da govorim. U suprotnom, zaista ćete čuti za šta su sve sposobne ruske rakete Grad“.
Ovo su sve citati ljudi na vodećim pozicijama u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova poslednjih godina.
Kako je došlo do te tačke?
Novi hladni rat
Možda je to sada teško zamisliti, ali sam Putin je rekao za BBC još 2000. da je „Rusija spremna da sarađuje sa NATO-om… sve do pridruživanja alijansi“.
„Ne mogu da zamislim svoju zemlju izolovanu od Evrope“, dodao je on.
Tada, na početku svog predsedničkog mandata, Putin je želeo da izgradi veze sa Zapadom, rekao je bivši visoki zvaničnik Kremlja za BBC.
Ruske diplomate su bile ključni deo Putinovog tima, pomažući u rešavanju teritorijalnih sporova sa Kinom i Norveškom, vodeći pregovore o dubljoj saradnji sa evropskim zemljama i obezbeđujući mirnu tranziciju nakon revolucije u Gruziji.
Ali kako je Putin postajao moćniji i iskusniji, postajao je sve ubeđeniji da ima sve odgovore i da su diplomate nepotrebne, kaže Aleksandar Gabujev, direktor Evroazijskog centra Karnegi Rusija, koji živi u egzilu u Berlinu.
Prvi signal da počinje novi hladni rat stigao je 2007. godine govorom Putina na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
U 30-minutnom govoru, on je optužio zapadne zemlje da pokušavaju da izgrade unipolarni svet. Ruske diplomate sledile su njegov primer.
Godinu dana kasnije, kada je Rusija izvršila invaziju na Gruziju, moskovski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je navodno opsovao svog britanskog kolege Dejvida Milibanda, pitajući ga: „Ko si ti da mi držiš predavanja?“
Zapadni zvaničnici su i dalje smatrali da vredi pokušati sarađivati sa Rusijom. Godine 2009. Lavrov i tadašnja američka državna sekretarka Hilari Klinton pritisnuli su ogromno crveno „dugme za resetovanje“ u odnosima i činilo se da dve zemlje grade saradnju – posebno po pitanjima bezbednosti.
Ali ubrzo je američkim zvaničnicima postalo očigledno da njihovi ruski kolege jednostavno ponavljaju Putinove sve veće antizapadne stavove, kaže Ben Rouds, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost bivšeg američkog predsednika Baraka Obame.
Rouds se seća kako je predsednik Obama doručkovao sa Putinom 2009. godine, u pratnji narodnog orkestra. On kaže da je Putina više zanimalo da predstavi svoj pogled na svet nego da razgovara o saradnji i da je ruski lider okrivio Obaminog prethodnika Džordža V. Buša za izdaju Rusije.
Dok su se arapsko proleće, učešće SAD u Libiji i ruski ulični protesti odvijali 2011. i 2012. godine, Putin je odlučio da ga diplomatija nikuda neće odvesti, kaže Rouds.
„Po određenim pitanjima – posebno u Ukrajini – nisam imao osećaj da diplomate uopšte imaju mnogo uticaja“, kaže gospodin Rouds.
Na primer, kada je Lavrov, ministar inostranih poslova, imenovan pre skoro 20 godina, imao je „međunarodnu perspektivu i sopstvenu poziciju“, rekao je bivši visoki zvaničnik Kremlja za BBC.
Kremlj se sa njim konsultovao čak i kada je znao da on možda ima drugačiji stav od Putina, kaže Gabujev.
Ali kada su trupe poslate u Ukrajinu 2022. godine, Lavrov je to saznao samo nekoliko sati pre početka rata, navodi se u izveštaju Fajnenšel tajmsa.
Andrej Kelin, moskovski ambasador u Velikoj Britaniji, odbacuje ideju da su ruske diplomate izgubile uticaj. Tokom svoje diplomatske karijere radio je na odnosima sa zapadnim zemljama.
On je u intervjuu za BBC odbio da prizna da Moskva ili pojedine diplomate snose bilo kakvu odgovornost za kolaps odnosa sa Zapadom.
„Nismo mi ti koji uništavaju“, rekao je on. „Imamo problema sa režimom u Kijevu. Ne možemo ništa da uradimo povodom toga“, dodao je.
On kaže da je rat u Ukrajini „nastavak diplomatije drugim sredstvima“.
Diplomatija kao spektakl
Kako su spoljnopolitički zvaničnici postajali sve manje uticajni, svoju pažnju su ponovo okrenuli Rusiji. Marija Zaharova, koja je postala portparol ministarstva 2015. godine, simbol je ovog novog poglavlja.
„Pre nje, diplomate su se ponašale kao diplomate, govoreći prefinjenim izrazima“, kaže bivši zvaničnik ministarstva spoljnih poslova Boris Bondarev, koji je podneo ostavku u znak protesta zbog rata.
Ali sa dolaskom Zaharove, brifinzi ministarstva spoljnih poslova postali su spektakl. Zaharova je često vikala na novinare koji su joj postavljali teška pitanja i uvredama odgovarala na kritike iz drugih zemalja.
Njene diplomatske kolege su išle istim putem. Bondarev, koji je nekada radio za misiju Moskve pri UN u Ženevi, seća se jednog sastanka na kojem je Rusija blokirala sve predložene inicijative, što je navelo kolege iz Švajcarske da se žale.
„Mi smo im rekli: ‘Pa šta je problem? Mi smo velika sila, a vi ste samo Švajcarska!'“.
„To je za vas ruska diplomatija“, kaže on.
Ovaj pristup je imao za cilj da impresionira Ruse kod kuće, kaže Gabuev, spoljnopolitički analitičar.
Ali još važnija ciljna publika za diplomate su njihovi šefovi, kaže Bondarev. Zvanični telegrami poslati Moskvi nakon sastanaka u inostranstvu fokusirani su na to koliko su diplomate strastveno branile interese zemlje, objašnjava on.
Tipična poruka bi, prema njegovim rečima, bila nešto poput: „Stvarno smo ih namučili! Herojski smo branili ruske interese, a zapadnjaci nisu mogli ništa i ustuknuli su!“
Ako svi budu pisali o „stavljanju zapadnjaka na njihova mesta“, a vi napišite da ste „postigli konsenzus“, na vas će se, kaže on, gledati s prezirom.
Bondarev se priseća večere u Ženevi u januaru 2022. kada se gospodin Rjabkov, iz ministarstva spoljnih poslova, sastao sa američkim zvaničnicima. Prvi zamenik američkog državnog sekretara Vendi Šerman nadala se da će sprečiti invaziju na Ukrajinu kroz 11-časovne pregovore.
„Bilo je užasno“, kaže Bondarev. „Amerikanci su rekli: ‘Hajde da pregovaramo. I umesto toga Rjabkov počinje da viče: „Treba nam Ukrajina! Nećemo nigde bez Ukrajine! Uzmite sve svoje stvari i vratite se na granice NATO-a iz 1997. godine!“ Šerman je ‘gvozdena dama’, ali mislim da joj je čak i vilica pala na ovo“, navodi se.
„Rjabkov je uvek bio veoma ljubazan i sa njim je zaista lepo razgovarati. A sada lupa pesnicom po stolu i priča gluposti“, dodaje se.
Treba napomenuti da se poslednjih godina diplomatski ton promenio iu drugim zemljama, mada u manjoj meri.
Nekoliko godina ranije, predstavnik Japana za ljudska prava u UN Hideaki Ueda zahtevao je da strane kolege na sastanku „zaćute”. Gevin Vilijamson je koristio iste reči protiv Rusije kada je bio ministar odbrane Velike Britanije. A ambasador Ukrajine u Nemačkoj, Andrij Melnik, prošle godine je nemačkog kancelara Olafa Šolca nazvao „uvređenom kobasicom za džigericu“.
SAD ne mogu pucnuti prstima i okončati ovaj rat
Nakon godinu i po dana rata, ima li nade da bi diplomatija mogla pomoći da se borbe privedu kraju?
Većina ljudi sa kojima je BBC razgovarao misli da je to malo verovatno. Obično 95 odsto posla diplomata čine „nezvanični sastanci i ispijanje kafe“, objašnjava Bondarev. Takvi kontakti su u velikoj meri opali, kaže – nema više o čemu da se priča.
Ambasadoru Kelinu zabranjen je ulazak u britanski parlament. U jednom trenutku je, kaže, ruska ambasada u Londonu skoro ostala bez gasa i struje, a osiguravajuće kompanije su odbile da osiguraju automobile misije.
Pre ili kasnije, dijalog će morati da se desi, kaže analitičar RAND-a Semjuel Čarap. Jedina alternativa pregovorima je „apsolutna pobeda“, i malo je verovatno da bi to mogli da postignu ni Kijev ni Moskva na bojnom polju, tvrdi on.
Ali ne očekuje da će do pregovora doći uskoro.
„Putin se prilično dramatično promenio tokom svog mandata na vlasti“, kaže on. „I iskreno, ne znam da li će biti voljan da se angažuje“, dodao je.
PROČITAJTE JOŠ:
Ukrajinske vlasti se žale da Rusija ponovo nudi ultimatume umesto kompromisa, poput zahteva da Ukrajina prihvati aneksiju okupiranih teritorija. Kijev nema nameru da pregovara pod takvim uslovima, a njegovi zapadni saveznici javno podržavaju ovu odluku.
Čini se da je Rusija spremna da se za uticaj oslanja na svoju vojnu mašinu, obaveštajne službe i geoekonomsku moć – a ne na diplomatiju.
U ovim obeshrabrujućim okolnostima, zašto ruske diplomate jednostavno ne glasaju i potpuno ne podnesu ostavke u spoljnoj službi?
„To je problem za sve koji su zaglavljeni na svojim pozicijama 10 do 20 godina“, rekao je bivši službenik Kremlja za BBC. „Nema drugog života za tebe. To je zastrašujuće.“
Bondarev, bivši diplomata, može se pozvati na to.
„Da nije bilo rata, verovatno bih ostao i trpeo“, kaže on.
„Posao i nije tako loš. Sediš, trpiš malo i uveče izađeš“, zaključio je on.
BONUS VIDEO:
