0
Nakon što su pobunjenici Tigraja zapretili maršom na glavni grad Etiopije, premijer Abij obećao je u ponedeljak da će predvoditi vojsku svoje zemlje “direktno sa fronta”. Kako su juče preneli mediji povezani sa vladom Etijopije, Abij je ispunio obećanje.
Piše: Andrej Pavićević
Od kako je počeo rat u Etiopiji u novembru 2020. godine, kada je premijer naredio vojnu ofanzivu protiv narodno-oslobodilačkog fronta Tigraj (TPLF), procenjuje se da je ubijeno desetine hiljada ljudi i da stotine hiljada sada gladuje.
Istovremeno, millioni civila su zarobljeni između borbi bez mogućnosti da dobiju humanitarnu pomoć.
Tokom poslednjih nekoliko nedelja, TPLF se znatno približio glavnom gradu, zauzevši kontrolu nad gradom Šiva Rabe (Shewa Robit) na samo 220 km od Adis Ababe. Kako prenosi AP, „čini se da su tigrajske snage, koje su dugo (skoro tri decenije prim. aut.) dominirale nacionalnom vladom pre dolaska Abija na vlast, uhvatile zalet“.
Premijer Abij izjavio je u ponedeljak da je odlučio da lično predvodi svoju vojsku, sa prve linije fronta, u borbi protiv tigrajskih snaga i njihovih saveznika.
„Nađimo se na bojištu“, napisao je premijer koji je pre samo dve godine dobio Nobelovu nagradu za mir.
Nagrada mu je dodeljena za uspostavljanja mira sa susednom Eritrejom kao i za političke reforme koje je sproveo u Etiopiji.
PROČITAJTE JOŠ:
Već u sredu, etijopijski mediji povezani sa vladom prijavili su da je premijer otišao na bojište. Rutinske poslove vlade sada obavlja zamenik premijera Demeke Mokenon Hasen.
Svega nekoliko sati posle vesti o Abijevom odlasku u rat, osvajač olimpijske zlatne medalje Hajle Gebrselasije, smatran nacionalnim herojem, obećao je da će se pridružiti borbi za svoju zemlju. Njegove korake brzo je zapratio i maratonac Fejisa Lilesa, osvajač srebrne medalje u Riu 2016. godine, izjavivši da je spreman da izađe na linije fronta da „spasi svoju državu“.
Avol Alo, profesor prava na Kili univerzitetu u Velikoj Britaniji, koji je nominovao Ahmeda Abija za Nobelovu nagradu, smatra da se potez odlaska u rat uklapa u Abijevu sliku sebe i osećaj da mu je suđeno da bude vođa.
„Abij možda ozbiljno razmatra da se žrtvuje“, kazao je Alo.
S druge strane, profesor Alo ne isključuje mogućnost da je Abij jednostavno napustio glavni grad i da sada upravlja ratom sa neke sigurno lokacije. Ipak je vest o Abijevom odlasku na front puštena od strane medija povezanih sa njegovom vladom.
Iako neubičajan, Abijev odlazak na front „prati tradicijiu etijopijskih vođa“, objašnjava penzionisani profesor sa Kembridža Kristofer Klefam.
Naime, etijopijski carevi Hajil Selasi i Johanes četvrti obojica su ratovali za svoju zemlju. Drugi je i poginuo u bici 1889. godine.
Ako se prisetimo da je u aprilu ove godine jedan afrički vođa već poginuo u ratu, predsednik Čada Idris Debi, može se reći da Abijeva odluka prati neku vrstu regionalnog trenda. Ostaje da se vidi da li će buduće krize i konflikti koji prete afričkim državama pomoći da se ovaj trend nastavi.
Kada je Abij preuzeo funkciju premijera, Etiopija je već dugo bila u sukobu sa Eritrejom oko sporne granične oblasti. Iako je međunarodna arbitražna komisija još 2002. presudila da ta oblast pripada Eritreji, vlada Etiopije odbijala je da prihvati presudu.
Nakon 16 godina ni rata, ni mira, Abij dolazi na vlast u aprilu 2018. godine i već u septembru Etiopija prihvata odluku da sporna oblast pripadne Eritreji. Predsednik Eritreje i premijer Etiopije potpisuju istorijski mirovni sporazum i Abij sledeće godine dobija Nobelovu nagradu za mir.
Pored toga, Abij je za veoma kratak vremenski period demokratizovao pojedine aspekte etiopijskog društva. Ukinuo je cenzuru medija, fokusirao se na osnaživanje zena (polovina ministra u njegovoj vladi su bile žene), amnestirao političke zatvorenike i učestvovao u drugim mirovnim procesima u regionu.
Iako je, kako pišu na sajtu Nobelove nagrade, Abij zaslužio nagradu „njegovim naporima da postigne mir i međunarodnu saradnju, a posebno njegovom odlučnom inicijativom za rešavanje graničnog sukoba sa susednom Eritrejom“, svi njegovi napori da poboljša život ljudima u zemlji i regionu uticali su na odluku komiteta da Nobelova nagrada za mir 2019. godine ode premijeru Etiopije Abiju Ahmedu.
BONUS VIDEO Kosovo, rasplet još daleko
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
