1
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović komentarisao je u utorak komemoraciju povodom 30 godina od ubistva Aleksandre, Marije i Mihajla Zeca, koja će se održati večeras kod Adolfovca na Sljemenu, gde su u noći između 7. i 8. decembra 1991. godine ubijene devojčica Aleksandra i njena majka Marija Zec.
„Porodica Zec je bila pozvana u Vladu, dobila je odštetu, što još treba“, rekao je Milanović u utorak u Valpovu.
Na pitanje da li treba neko iz državnog vrha da dođe na komemoraciju porodice Zec, Milanović je odgovorio pitanjem jel treba neko da dođe u Hrvatsku Dubicu, gde se bez pompe obeležavaju stradanja sedamdeset ljudi koji su ubijeni.
PROČITAJTE JOŠ:
„Aleksandra Zec je grozna priča. Ali ja znam u ratu i groznijih priča od te priče. Iza kojih stoje neki drugi ljudi, jedna druga strana. Hoćemo idućih 50 godina da upiremo prste jedni u druge? Šta je sa starcima koji su ubijeni u Promini 1993. godine od strane paravojske Srpske Krajine? 40 ljudi je ubijeno. Nisam tamo video Pupovca. On ide samo na bankomat. Ponaša se nedolično i igra prljavo. On je prljavi Hrvat, koliko god neko pokušavao da mi zameri da je to zato što pričam o Srbinu. Gde su sada svi da osude njegovo ponašanje? To su nemoralni ljudi kojima to ništa ne znači, oni se samo javljaju po potrebi Plenkovića i Jandrokovića. Knin nije etničko čišćenje, ljudi su otamo pobjegli“, rekao je Milanović.
Komentarisao je pitanje da li treba vratiti Trg maršala Tita u Zagreb, kao i ulicu Aleksandre Zec.
„Tim glupostima se više ne bavim. Ne bagateliziram ničiju smrt, a posebno tragediju. Skupila se rulja u Skupštini i maknuo se njegov Trg i sad mi se živo fućka za to. Nemam ništa protiv ničega, za sve sam vam ja“, rekao je.
Ubistvo porodice Zec jedno je od najsramotnijih poglavlja novije hrvatske istorije. Počinitelji su bili pripadnici specijalnih policijskih jedinica koji su oslobođeni zbog proceduralnih grešaka. Institucije Republike Hrvatske zaštitile su ih i time odaslale zastrašujuću poruku građanima Hrvatske i prouzročile sramotu za RH i Grad Zagreb, sramotu koja će se još dugo pamtiti. Isplata jednokratne novčane pomoći Dušanu i Gordani Zec 30. aprila 2004. godine ostala je jedini čin podrške preživelima sa strane Republike Hrvatske. Uprkos građanskim inicijativama i pozorišnoj predstavi Olivera Frljića, ni danas nema spomenika na mjestima pogubljenja na Trešnjevci i na Sljemenu.
U noći 7. decembra 1991. godine, na zagrebačkoj Trešnjevci, tačnije u Poljaničkoj ulici na kućnom broju 22, pripadnici Merčepove jedinice upali su u dom zagrebačke porodice Zec, koja je već spavala. Hapšenje oca porodice Zec, Mihajla, sasvim je brzo postalo javna likvidacija, a potom i otmica dva svedoka ubistva – njegove supruge Marije Zec i njihove dvanaestogodišnje ćerke Aleksandre, probuđene ovim nasiljem iz prvog sna.
Zločinačka petorka, Munib Suljić, Siniša Rimac, Igor Mikola, Nebojša Hodak, Snježana Živanović, u narednim su satima majku i kćer kombijem odveli do planinarskog doma Adolfovac na Sljemenu, gde su, kao pričuvni pripadnici MUP-a, bili stacionirani i potom ih obe likvidirali.
****
Bonus video: Željko Komšić prekinuo intervju sa novinarom Tanjuga posle rasprave o Srebrenici
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
