15
Stanovnici Hrvatske ponovo idu na birališta, treći put ove godine, nakon što su glasali na izborima za parlament i za Evropski parlament.
Više od 3,5 miliona hrvatskih državljana sa pravom glasa, u nedelju će u prvom krugu osmih izbora za predsednika Republike, birati nekoga od osmoro kandidata.
Kako pišu hrvatski mediji, kampanja je bila kratka, a rejtinzi kandidata nisu se bitno mijenjali od njezina početka do samog kraja.
Pročitajte još:
15
9
5
U igri su aktuelni predsednik Zoran Milanović kandidat socijaldemokrata (SDP) i partnera, Dragan Primorac, kandidat koga je podržala Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i partnera, Miro Bulj, kandidat Mosta, kandidatkinja platforme Možemo Ivana Kekin, kandidatkinja stranke Dom i nacionalno okupljanje Branka Lozo, kao i nezavisni kandidati Marija Selak-Raspudić, Tomislav Jonjić i Niko Tokić Kartelo.
Aktuelni predsednik Hrvatske Milanović traži poverenje građana za još jedan mandat. Tokom svog mandata do sada, konstantno se sukobljavao sa premijerom Andrejem Plenkovićem i njegovom vladom koju predvodi HDZ. Milanović ima bogatu političku karijeru – bio je lider Socijaldemokratske partije Hrvatske devet godina, premijer Hrvatske od 2011. do 2016, a tokom njegovog mandata Hrvatska je postala članica Evropske unije. Nakon poraza na izborima 2016, povukao se iz politike, ali se vratio predsedničkom kandidaturom i pobedom 2020. godine.
Dragan Primorac, bivši ministar nauke i obrazovanja u vladi Ive Sanadera (2003–2009), ponovo se aktivirao u politici. Nakon neuspeha na predsedničkim izborima 2009. godine, povukao se iz političkog života. Sada se kandiduje uz snažnu podršku HDZ-a.
Najmlađa kandidatkinja je Ivana Kekin, psihijatar i aktivistkinja, aktivna je u politici od 2016. godine, kada se pridružila stranci „Nova Levica“. Postala je predsednica stranke 2020, a od 2021. godine je poslanica u Saboru. Iako je osvojila mandat u Evropskom parlamentu, fokusirala se na domaću politiku. Udata je za poznatog muzičara Mileta Kekina.
Marija Selak-Raspudić, filozof i nezavisna saborska poslanica, poznata je javnosti kao komentatorka društvenih i političkih tema. U politiku je ušla 2020. godine preko Mosta, ali nije postala članica stranke.
Branka Lozo, profesorka na Grafičkom fakultetu u Zagrebu, politički je aktivna od 2020. godine, kada je pristupila Domovinskom pokretu. Nakon raskola u toj stranci, prelazi u novu političku formaciju „Dom i nacionalno okupljanje“, koja ju je nominovala za predsedničku kandidatkinju.
Miro Bulj, penzionisani oficir Hrvatske vojske, politički je aktivan na lokalnom i nacionalnom nivou. Član je Mosta nezavisnih lista od 2015, a od 2021. je gradonačelnik Sinja i poslanik je u Saboru.
Tomislav Jonjić, pravnik i istoričar, poznat je kao advokat u Haškim suđenjima i urednik časopisa Hrvatskog društva političkih zatvorenika. Bio je član Hrvatske stranke prava i Neovisnih za Hrvatsku, ali se sada kandiduje za predsednika kao nezavisni kandidat.
Niko Tokić Kartelo, preduzetnik i vlasnik nekoliko porodičnih kompanija, nije do sada imao značajnu ulogu u hrvatskom političkom životu. Na lokalnim izborima kandidovao se za gradonačelnika Zagreba, ali bez većeg uspeha. Postao je hit na internetu svojom objavom kandidature kada je uplakan rekao “Mama, uspeo sam, postao sam kandidat za predsednika!”.
Prema procenama, nijedan od kandidata neće moći da računa na pobedu u prvom krugu glasanja.
Ukoliko nijedan od kandidata ne osvoji većinu glasova izašlih na birališta, dve nedelje kasnije biće održan drugi krug.
Međutim, poslednje ankete pokazuju da bi u drugom krugu, kao i na izborima 2019, mogli da se nađu kandidati dve najveće rivalske stranke – Milanović i Primorac.
Milanović je prema poslednjim anketama ubedljiv favorit sa podrškom od 39,3 odsto birača.
U tom slučaju najveće pitanje će biti ko će sa njim u drugi krug.
Najveći rival Primorac dobio je podršku 24,3 odsto glasača, dok je Marija Selak Raspudić dobila 10 odsto, a Ivana Kekin iz Možemo 8,1 odsto.
Politički analitičar Žarko Puhovski slaže se da će novog-starog predsednika Hrvatska dobiti u drugom krugu izbora, 12. januara, iako postoji „jako mala šansa“ da izbori budu rešeni već ove nedelje.
„Milanović i Primorac ulaze u drugi krug i mislim da aktuelni predsednik ima dovoljnu prednost za pobedu“, rekao je Puhovski za agenciju Beta.
On je naglasio da su na hrvatskoj političkoj sceni glavni igrači Milanović i premijer i predsednik HDZ Andrej Plenković, te da ne zna koliko je HDZ uspeo da uveri svoje birače da glasaju za Primorca, inače bivšeg HDZ-ovca koji je u kampanju krenuo kao nezavisni kandidat.
Nakon što se suprug Ivane Kekin javno ispovedio jer je popio kafu s kriminalcem Nikicom Jelavićem i to, kako tvrdi, nakon što mu se Jelavić lažno predstavio, nastao je haos. Kekin je morala da objašnjava nepovezanost svog supruga sa muškarcem osuđenim za mafijaško udruživanje, a potom je morala i da se brani i od optužbi da je zemljište u Istri kupila „preko veze“.
Što se tiče Milanovića, on je najviše dobio kritika za kršenje Ustava jer je s pozicije predsednika Republike nameravao da učestvuje na izborima za poslanike u Saboru, i to kao kandidat na listi SDP-a. Iako je Ustavni sud rekao da ne sme da učestvuje u izborima, tokom cele kampanje je govorio da je budući premijer, odnosno da će saborska većina, ako SDP s partnerima osvoji većinu mandata, njega izabrati za novog predsednika Vlade. U eteru je bila i „stara“ HDZ-ova optužba da je Putinov igrač, piše Jutarnji list. U vreme kampanje za predsedničke izbore izazvao je veliku polemiku izjavom da „hrvatski vojnik neće voditi tuđe ratove“ dok je on na čelu države. Ova izjava bila je reakcija na medijske napise o mogućim planovima evropskih zemalja da pošalju 100.000 vojnika u Ukrajinu, čime je Milanović nastavio politiku suzdržane podrške Ukrajini.
Marija Selak Raspudić suočila se s kritikama tokom kampanje. Miro Bulj, kandidat njene bivše stranke Most, pokušao ju je prikazati kao savezničku figuru Zorana Milanovića, ali nije postigao značajniji odjek. Takođe je bila meta napada iz tabora kandidatkinje Možemo!, koji su je optuživali da koristi priču o susretu Mile Kekina i Nikice Jelavića za političku korist. Selak Raspudić je odgovorila optužujući Možemo! da su oni ti koji sarađuju s Jelavićem.
Njena kampanja bila je fokusirana na jačanje predsedničkih ovlašćenja, unapređenje položaja Hrvatske u BiH, smanjenje poreznog opterećenja za građane i preduzetnike, te solidarisanje s vlasnicima nekretnina u borbi protiv poreza na nekretnine. Takođe je isticala važnost mentalnog zdravlja mladih i poboljšanje kvaliteta obrazovnog sistema.
Dragan Primorac je tokom kampanje bio suočen s pitanjima vezanim za nekoliko kontroverzi iz prošlosti.
Jedna od njih bila je afera iz kasnih devedesetih kada je kao mladi naučnik, po povratku iz Amerike, dobio gradski stan u Splitu po povlašćenim uslovima. Stan je koristio tri godine, nakon čega ga je njegova majka otkupila po nižoj ceni jer je u stanu bio stanar – njen sin. Samo dva dana kasnije stan je prodan za dvostruko veću cenu.
Takođe, kritike su usmerene na njegov mandat ministra nauke, kada je Ministarstvo potrošilo tri miliona evra za renoviranje prostorija zgrade u kojoj se nalazilo. Uz to, pažnju je privukla i činjenica da je suvlasnik Specijalne bolnice Sveta Katarina, jedne od značajnih privatnih bolnica koja ima saradnju s državom. Tokom kampanje otkriveno je i da se Primorac vodi kao dobrovoljac Domovinskog rata od januara do jula 1991. godine, uprkos tome što je u to vreme boravio u SAD.
Treba li Srbiji blokirati put u EU dok ne bude rešeno pitanje nestalih i ratne odštete?
Bulj: „Trebalo bi blokirati bilo kakve pregovore o ulasku Srbije u EU dok se ne reši ratna odšteta i popis svih nestalih. Srbiju blokirati u bilo kakvim pregovorima, to je načelo“.
Jonjić: „Apsolutno bih se protivio ulasku Srbije u EU dok se Beograd ne izvini za velikosrpsku agresiju i za zločine u Hrvatskoj i BiH. To nije samo pitanje Srbije, nego i pitanje Plenkovićeve vlade. Silan novac se odvaja za takozvane srpske kulturne centre“.
Tokić Kartelo: „Ja nisam protiv veta niti blokiranja, ali sam za razgovor. Hrvatska ima priliku da postane lider u pregovorima oko ulaska BiH ili Srbije u EU. To treba iskoristiti, razgovarati, rešavati probleme. Kad pitate Srbe, oni ne žele u EU. Čime bismo mi mogli da ucenjujemo, ne znam, ničim“.
Kekin: „Pitanje nestalih je jedna od ključnih tema. Hrvatskoj je strateški interes da u Srbiji na vlasti bude građanska i demokratska opcija, što (predsednik Aleksandar) Vučić nije. Ovih dana vidimo kakvu snagu imaju građani Srbije koji protestuju protiv Vučića. Takvim građanima treba da damo podršku“.
Lozo: „Sa Srbijom je problem što oni ne žele da uđu u EU nego nas vuku za nos i izigravaju, što im istorijski jako dobro ide. Treba da priznaju da su imali logore na teritoriji Hrvatske, da kažu gde su nestali, vrate kulturno blago, arhive. Onda je nultno stanje i možemo početi razgovarati. Tu je i politika ‘srpskog sveta’ koja se agresivno uvlači u Hrvatsku i druge zemlje u okruženju. To finansira i hrvatska vlada“.
Milanović: „Gde sam bio kad sam išao kod Dodika pre godinu dana? Bio sam na obeležavanju oslobođenja Jajca, bilo je prekrasno, a onda sam se zaputio tamo gde idu Plenković i Čović zato što je to čovek s kojim se razgovara. Razgovara se i s Vučićem, međutim Srbija sama mora da se odredi. Srbija nam je sused, jako važan trgovinski partner, mi imamo robni izvoz samo u tri države dominantno – Slovenija, BiH i Srbija. Ako budu sarađivali, rešenje se može naći“.
Primorac: „Hrvatska će biti otvorena prema svim susedima na putu u EU, ali uz uslove: otvaranje arhiva nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, vukovarska bolnica, gde leže kosti hrvatskih ljudi. Zbog sebe i zbog budućnosti moramo učiniti sve da do tih podataka dođemo. Što se tiče Milanovića i (predsednika Republike Srpske) Dodika, on je pod američkim sankcijama…“.
Selak Raspudić: „S glinskim huškačem nema pregovora. Neki dan je šetao po Dubrovniku i nama govorio o agresiji na Srbiju“, rekla je aludirajući na učešće Vučića na samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa počekom oktobra.
Bonus video:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare