0
Iran je držao svet u neizvesnosti otkako je obećao da će napasti Izrael pre više od dve nedelje što bi, prema mišljenju stručnjaka, moglo da gurne region Bliskog istoka u sveopšti rat.
Obećani napad Islamske Republike bio je zamišljen kao odmazda za ubistvo Ismaila Hanijea u Teheranu 31. jula, koji je bio politički vođa palestinske militantne grupe Hamas, koju su Sjedinjene Države i Evropska unija označile kao terorističku organizaciju.
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei rekao je posle atentata da je Iran „dužan“ da osveti svog „gosta“.
Iranski napad je bio „neminovan“ u protekle dve nedelje, a iščekivanje je dovelo do čestih ispada na društvenim mrežama u kojima se predviđa napad Irana i njegovih saveznika, uključujući libansku militantnu grupu Hezbolah, kao da je to samo pitanje vremena.
„Mislim da zaista uživaju u tome; vide Izrael zaglavljen u ovom periodu čekanja, kako plaća visoku ekonomsku i psihološku cenu“, rekao je Raz Zimt, viši istraživač na Institutu za nacionalne bezbednosne studije u Tel Avivu.
Ali posledica iščekivanja je mač sa dve oštrice koji povređuje i Iran i njegove saveznike.
„Negativan uticaj na Izrael, bilo da se radi o stresu na unutrašnjem frontu, vojnoj mobilizaciji ili čak ekonomskim posledicama, neće biti ograničen samo na Izrael, već će uticati i na Iran i Liban“, upozorio je Majkl Horovic, šef obaveštajne službe u Le Beck International konsultantskoj kući sa sedištem u Bahreinu.
Analitičari kažu da je ideja da Iran odlaže svoju osvetu zato što uživa u psihološkom uticaju koji je više izgovor nego ispravna strategija.
Oni su se složili da su intenzivne domaće debate, složenost koordinacije sa posrednicima i procena rizika povezanih sa napadom doprineli oklevanju Irana.
Zimt je rekao da se Iran „suočava sa velikom dilemom“ jer dok Hamnei i moćna Revolucionarna garda islamske revolucije (IRGC) žele da obnove iransko odvraćanje u odnosu na Izrael, postoje elementi u Iranu koji brinu da bi napad velikih razmera mogao da odvuče Iran u rat sa Izraelom, a možda čak i sa Sjedinjenim Državama.
Čak i ako je odluka o tome kako da se odgovori na ubistvo Hanijea donesena, koordinacija sa Hezbolahom i drugim članovima takozvane osovine otpora, mreže regionalnih državnih i nedržavnih saveznika i posrednika Teherana, oduzima mnogo vremena.
Još jedan faktor koji verovatno utiče na iransko donošenje odluka je što su SAD pojačale vojno prisustvo u regionu više nego u aprilu uoči iranskog bespilotnog i raketnog napada bez presedana na Izrael.
„Vidimo veći odgovor SAD nego u aprilu, što bi verovatno trebalo da odgovara obimu pretnje, jer bi Iran mogao da izvrši veći odgovor od onog u aprilu“, rekao je Horovic.
„Poruka iz SAD u slanju i odbrambenih sredstava, ali i potencijalno napadačkih, jeste poruka odvraćanja i možda jedina vrsta poruke koja je zaista važna u ovoj fazi.“
Teheran je odbio pozive zapadnih nacija da pokaže uzdržanost, insistirajući da ima legitimno pravo da odgovori na ubistvo Hanije na iranskoj teritoriji.
Ipak, talas telefonskih poziva upućenih novom predsedniku Masudu Pezeškijanu i vršiocu dužnosti ministra inostranih poslova Aliju Bakeri-Kaniju, pokrenuo je spekulacije da su pokušaji diplomatije pomogli da se napad odloži.
„Skeptičan sam da je diplomatija, sama po sebi, dovoljna da zaista promeni iransku računicu“, rekao je Horovic. „Iran će učiniti ono što smatra da je u njegovom najboljem interesu, bez obzira na pozive i izjave koje traže uzdržanost.“
Ali Iran je sugerisao da bi druga vrsta diplomatije mogla da ga ubedi da barem „odloži“ svoj obećani napad: trajni prekid vatre u Gazi između Izraela i Hamasa.
Farzan Sabet, viši naučni saradnik na Institutu za postdiplomske studije u Ženevi, spekuliše da Iran „možda traži izlaz“ kako bi opravdao ublažen odgovor, a neka vrsta primirja u Gazi bi mogla biti samo „diplomatska pobeda“ i da zato to treba učiniti.
Zimt je rekao da prekid vatre u Gazi možda nije važan Iranu, ali da je za Teheran to „izgovor ili objašnjenje da legitimiše ovo odlaganje, kako iznutra tako i uglavnom spolja“.
On je rekao da bi prekid vatre mogao da dovede do toga da Iran ili smanji obim svog napada ili da izabere sasvim drugačiji metod odmazde koji ne uključuje direktan udar na Izrael.
Ostaje misterija kada će i kako Iran odgovoriti, ali kako stvari stoje, čini se da Teheran nema dobre opcije.
„Donosioci odluka u Teheranu su se možda kolebali u pronalaženju opcije“, rekao je Sabet.
To je, kako je objasnio, iranska zagonetka da izvede „udar odmazde koji nije toliko slab da ima malu simboličku ili odvraćajuću vrednost, ali nije toliko jak da izazove nekontrolisani ciklus eskalacije koji vodi ka većem ratu“.
Dakle, Teheranu zapravo ostaje ili slab odgovor ili onaj koji prelazi prag rata.
Obe opcije „sa sobom povlače značajne rizike“, rekao je Horovic, „bilo za iransku regionalnu projekciju moći ili rizike koje bi Iran mogao da preuzme ako pređe liniju i zauzvrat primi udarac“.
