Visoki prekršajni sud Hrvatske utvrdio je da uzvikivanje protivustavnog pokliča "Za dom spremni" nije čak ni prekršaj, iako je reč o pozdravu zločinačke NDH koji se može uporediti s nacističkim "Zi Hajl". Presudu su osudila brojna udruženja, antifašisti, predstavnici nacionalnih manjina i stranke levo-liberalne opcije.
Visoki prekršajni sud Hrvatske utvrdio je da uzvikivanje protivustavnog pokliča „Za dom spremni“ nije čak ni prekršaj, iako je reč o pozdravu zločinačke NDH koji se može uporediti s nacističkim „Sieg Heil“.
„Poruka suda je u skladu sa ukupnom atmosferom i ponašanjem hrvatskih političkih elita koje su nadređene hrvatskim sudskim elitama poslednjih 30 godina. Da Hrvatska ima nešto bolje pravne fakultete, da ima stvarnu nezavisnost svog sudstva i da njena politička elita ima stvarnu volju da bude jasna u odnosu na ustašku ili nacističku prošlost, onda se ovakve svari ne bi događale“, komntarisao je istoričar Tvrtko Jakovina odluku Visokog prekršajnog suda u Zagrebu o tome da uzvikivanje ustaškog pokliča „Za dom spremni“ kojim počinje pesma „Bojna Čavoglave“ Marka Perkovića Tompsona – nije prekršaj, piše Dojče vele.
Presudu su osudila brojna udruženja, antifašisti, predstavnici nacionalnih manjina i stranke levo-liberalne opcije.Samo nekoliko dana kasnije, tek nakon pitanja brojnih novinara, oglasio se Ustavni sud, koji je izneo stav da je reč o ustaškom pozdravu Nezavisne Države Hrvatske i da taj pozdrav nije u skladu s hrvatskim Ustavom.
Ustavni sud podseća da je takav stav o pokliču iznosio i nekoliko puta do sada. Međutim, ništa se nakon toga nije dogodilo. Nije pokrenut postupak zabrane pokliča iako je, doduše, Franjo Habulin, predsednik Saveza antifašista i antifašističkih boraca Hrvatske najavio da će predstavnici manjina, antifašisti i potomci stradalih u ustaškim logorima ispitati pravne mogućnosti vezane uz odluku Visokog prekršajnog suda.
Nameravaju da se obrate Savetu Evrope, ne isključuju ni traženje pravde na Sudu za ljudska prava u Strazburu. Međutim, smatra da pre svega Državno tužilaštvo, ali i sam Ustavni sud, treba da preispitaju spornu odluku.
Jakovina se zalaže za zabranu pokliča. „Treba ga zabraniti na način na koji je „Zi Hajl“ zabranjen u drugim sredinama, tim više što je sve ovo vreme pokazalo da se tu ne radi ni o kakvim sentimentima koji su utemeljeni na nekakvoj dubokoj patnji iz vremena Drugog svetskog rata, i to onih koji su rat izgubili. U Hrvatskoj se vodi politička bitka tako što se dubinski deli biračko telo ili stanovništvo. Svako ko želi stabilizaciju odnosa u ovoj zemlji se uz takve popuštajuće politike ne može nadati da će to biti rešeno. To može stvari samo zaoštriti“, rekao je Jakovina.
To, kaže, samo pogoduje desnici u proteklih 30 godina. Rehabilitacijom takvih politika putem ovakvih pokliča stvara se atmosfera koja ugrožava veliki deo stanovništva, ne samo manjine. One će biti ugroženije, prema srpskoj vlada animozitet još od 90-ih, ali u političkom smislu više nisu najvažnije, smatra Jakovina. Po njemu, najvažnija je borba koja se odvija unutra dominantnog korpusa.
Na pitanje hoće li ova presuda ojačati netoleranciju prema manjinama i drugačijim, pogotovo uzmemo li u obzir rastući nacionalizam u Evropi, Jakovina odgovara da je u Hrvatskoj reč o pojavi koja ima poseban život.
„Međutim, ona će biti pojačana osnaživanjem Alternative za Nemačku ili jačanjem nereakcija prema Orbanu ili njegovim politikama. Dakle, te pojave u okruženju pojačavaju takav trend u Hrvatskoj, ali one, nažalost, očito imaju svoje lokalne odraze ili odraze u mnogim drugim zemljama“.
Smatra da bi zvanični Berlin treba da pošalje jasnu i oštru poruku Zagrebu o tome da se takve politike koje su na delu u proteklih 30 godina ne smeju tolerisati i prema njima biti popustljiv. Takav tip odlučne i jasne poruke iz Berlina bi ućutkao mnoge hrvatske političare, mada im ne bi promenio stav, zaključuje Jakovina.
Osim što je na koncertima uzvikivao „Za dom spremni“, Tompson je svojevremno pevao pesmu „Jasenovac i Gradiška Stara“, o ustaškim logorima iz Drugog svetskog rata u kojoj se spominju „Maksovi mesari“ (Maks Luburić, komndant logora Jasenovca op. a.), „Srbi koje nosi Neretva“ i „klanica u Čapljini“.
Zanimljivo je da je pulska gradska vlast svojevremeno zabranila Tompsonov koncert u Areni, na što je on tužio Grad, ali je izgubio spor.
„Naš stav je vrlo jasan, izvođači koji u svojim nastupima podstiču ksenofobiju, ustaštvo i rasnu netoleranciju ne mogu nastupati u Areni, predstavljalo to danas prekršaj u Hrvatskoj ili ne“, objašnjava Boris Miletić, pulski gradonačelnik i predsednik Istarskog demokratskog sabora (IDS), vladajuće stranke u Puli i Istarskoj županiji.
Pula je jedini grad u Hrvatskoj koji je zabranio Tompsonov koncert, kao što je praksa u nekim drugim evropskim državama, poput Austrije, Švajcarske i Nemačke.
Miletić podseća da je IDS jedina stranka u državi koja je predložila zakonske izmene kojima bi se oštro sankcionisalo veličanje ustaštva: „Taj naš zakonski predlog od 2016. čeka u Saboru koji ne želi da ga stavi na dnevni red“.
Odluku Visokog prekršajnog suda smatra pravosudnom i civilizacijskom sramotom: „Svakom normalnom čoveku je neshvatljivo da sud može legitimisati pozdrav pod kojim su hiljade ljudi mučene i ubijene, zbog kojeg se 70 godina izvinjavamo celom svetu“.
Odluka suda poručuje da nam je pravosuđe u rasulu: „Kako drugačije objasniti da Ustavni sud tvrdi da je poklič zabranjen, a Visoki prekršajni sud da poklič ne predstavlja ni prekršaj? Dodajmo tome i mišljenje vodećih ustavnih stručnjaka koji smatraju da je odluka Visokog prekršajnog suda ništavna jer je izvan njihove sudske nadležnosti i dobićete jasnu sliku o hrvatskom pravosuđu. Međutim, najveći problem je odnos institucija prema ustaštvu i njegovim simbolima. Ljudi u Americi i evropskim gradovima protestuju protiv šovinizma i netolerancije, a mi normalizujemo fašizam u javnom prostoru“, kaže Miletić.
To će, dodaje, imati dugoročne posledice koje se već mogu videti u radikalizaciji mladih ljudi, jer mnogima mnogima ustaški simboli uopšte nisu sporni.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
—
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar