0
Hiljade procurelih fajlova razotkrilo je kako je tehnološki gigant Uber šurovao sa vodećim političarima i koliko je daleko otišao da izbegne pravila, piše Telegraf.
Podaci detaljno govore o velikoj pomoći koju je Uber dobio od lidera kao što su Emanuel Makron i bivša komesarka EU Neli Kros. Oni takođe pokazuju kako je bivši šef taksi kompanije navodno lično naredio upotrebu „prekidača” kako bi se sprečili upadi policije i spoljni pristupi računarima.
Uber kaže da njegovo „prošlo ponašanje nije bilo u skladu sa sadašnjim vrednostima“ i da je danas „drugačija kompanija“.
Uber fajlovi su riznica od više od 124.000 zapisa, uključujući 83.000 e-poruka i 1.000 drugih fajlova razgovora, koji obuhvataju period od 2013. do 2017. godine.
Gardijan je došao do njih i podelio ih sa Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara i brojnim medijskim organizacijama uključujući BBC. Oni po prvi put otkrivaju kako je lobiranje od 90 miliona dolara godišnje i napor u odnosima s javnošću regrutovao prijateljske političare da pomognu kampanji da naruši evropsku taksi industriju.
Dok su francuski taksisti ponekad organizovali nasilne proteste na ulicama protiv Ubera, Makron, sadašnji predsednik, navodno je bio u kontaktu sa Uberovim kontroverznim šefom Trevisom Kalanikom i obećao mu da će reformisati zakone u korist kompanije.
Uberove nemilosrdne poslovne metode bile su nadaleko poznate, ali po prvi put fajlovi daju jedinstvenu unutrašnju sliku o tome dokle su išli u postizanju svojih ciljeva, prenosi Telegraf.
Oni pokazuju kako je bivša komesarka EU za digitalne tehnologije Neli Kros, jedan od najviših zvaničnika Brisela, bila u pregovorima da se pridruži Uberu pre isteka njenog mandata – a zatim tajno lobirala za firmu, potencijalno kršeći etička pravila EU.
U to vreme, Uber nije bio samo jedna od najbrže rastućih kompanija na svetu – to je bila jedna od najkontroverznijih firmi, praćena sudskim sporovima, optužbama za seksualno uznemiravanje i skandalima u vezi sa kršenjem politike podataka.
Na kraju je akcionarima bilo dosta, a Travis Kalanik je bio primoran 2017. da odstupi. Uber kaže da je njegova zamena, Dari Kosrovšahi, imao „zadatak da transformiše svaki aspekt poslovanja Ubera“.
Makronova pomoć
Pariz je bio mesto prvog evropskog lansiranja Ubera i naišao je na jak otpor taksi industrije, što je kulminiralo nasilnim protestima na ulicama.
U avgustu 2014. tada ambiciozni bivši bankar po imenu Emanuel Makron upravo je imenovan za ministra ekonomije. Video je Uber kao izvor rasta, veoma su mu bili potrebni novi poslovi, i želeo je da pomogne. Tog oktobra, održao je sastanak sa Kalanikom i drugim rukovodiocima i lobistima, što je označilo početak dugog – ali malo objavljivanog – delovanja u interesima kontroverzne firme u vladi.
Uberov lobista Mark Mekgan opisao je sastanak kao „spektakularan.
„Emanuel” i „Trevis” kasnije su bili imena na važnim sastancima i sreli su se najmanje četiri puta, pokazuju dosijei – u Parizu i na konferenciji Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, u Švajcarskoj. Ranije je prijavljen samo sastanak u Davosu. U jednom trenutku Uber je pisao Makronu rekavši da je „izuzetno zahvalan“.
„Otvorenost i dobrodošlica koju dobijamo je neuobičajena u odnosima između vlade i industrije“.
Francuski taksisti su bili posebno besni lansiranjem UberPopa 2014. godine – usluge koja je omogućila nelicenciranim vozačima da ponude vožnju po mnogo nižim cenama.
Sudovi i parlament su to zabranili, ali je Uber nastavio da radi jer je osporio zakon. Makron nije mislio da postoji budućnost za UberPop, ali je pristao da radi sa kompanijom na prepravljanju francuskih zakona koji regulišu druge usluge.
Dana 25. juna 2015. protesti su postali nasilni, a nedelju dana kasnije Makron je poslao poruku Kalaniku sa očiglednom ponudom pomoći. Istog dana, Uber je najavio suspenziju UberPopa u Francuskoj.
Nekoliko meseci kasnije, Makron je potpisao dekret kojim se ublažavaju uslovi za licenciranje Uberovih vozača.
Do sada nije otkriven stepen odnosa sadašnjeg predsednika Francuske sa kontroverznom globalnom firmom koja je poslovala kršeći francuski zakon.
Portparol Makrona je u mejlu rekao: „Njegove funkcije su ga prirodno dovele do susreta i interakcije sa mnogim kompanijama koje su bile angažovane u oštrom pomaku koji je tokom tih godina nastupio u sektoru usluga, koji je morao biti olakšan otključavanjem administrativnih i regulatornih prepreka .“
Regulator koji je postao lobista
Dosijei takođe otkrivaju kako je Uberov odnos sa jednim od najviših evropskih zvaničnika, potpredsednicom Evropske komisije Nili Kros, počeo znatno ranije nego što se pretpostavljalo, što ju je dovelo u očigledno kršenje pravila koja regulišu ponašanje komesara.
Otkrivaju da je bila u pregovorima da se pridruži Uberovom savetodavnom odboru pre nego što je napustila svoju poslednju evropsku funkciju u novembru 2014. Pravila EU kažu da komesari moraju da poštuju period „hlađenja“ još 18 meseci, tokom kojih je za nova radna mesta potrebno odobrenje komisije.
Kao komesar, Kros je nadgledala digitalnu politiku i politiku konkurencije, imala je vodeću ulogu u izricanju ogromnih kazni tehnološkim gigantima Majkrosoftu i Intelu. Ali od svih kompanija za koje je mogla da radi nakon odlaska, Uber je bio posebno kontroverzan izbor.
U njenoj domovini, Holandiji, usluga vožnje UberPopa takođe je donela pravne i političke probleme.
Vozači Ubera su uhapšeni u oktobru 2014, a tog decembra je sudija u Hagu zabranio aplikaciju, preteći kaznama do 100.000 evra. U martu, godinu dana kasnije, holandska policija je upala u kancelariju Ubera u Amsterdamu.
U imejlovima se navodi da je Kros zvala ministre i druge članove vlade da ih ubedi da odustanu od racije. Tokom još jedne racije nedelju dana kasnije, ponovo je kontaktirala holandskog ministra zbog Uber Files, i, prema poruci, „maltretirala“ šefa holandske državne službe.
U internoj e-pošti savetovano je zaposlenima da ne razgovaraju o njenoj neformalnoj vezi: „Njena reputacija i naša sposobnost da pregovaramo o rešenjima u Holandiji i drugde patili bi od bilo kakvog slučajnog zafrkavanja unutar ili van kancelarije“. Dosijei pokazuju da je kompanija želela da ona prenese poruke kancelariji holandskog premijera Marka Rutea.
Ona je pisala etičkom komitetu Evropske komisije tražeći dozvolu da se pridruži Uberovom savetodavnom odboru pre isteka 18 meseci i apelovala na predsednika komisije Žan-Klod Junkera. Taj zahtev joj je odbijen, ali dokumenti pokazuju da je nastavila da pomaže kompaniji neformalno sve dok njeno imenovanje nije objavljeno, ubrzo nakon što je završen period zamrzavanja funkcije.
Naglašava se da je bila u „očiglednom kršenju“ pravila, kaže profesor prava Evropske unije Žan Mone. „Dokazujete činjenicu da radite nešto što ne smete da radite“, rekao je on za BBC. „Jer ako nije nužno tražila dozvolu, i dalje biste mogli tvrditi da je postojala siva zona.“
Gledajući sva otkrića o odnosu Krosove i Ubera, rekao je: „Osećam da naš sistem verovatno nije svrishodan jer je ova situacija trebalo da bude sprečena“.
„Pritisnite prekidač za ukidanje ASAP“
Ako bi policija pokucala, Uber je imao drugu liniju odbrane – „prekidač “ ili „kill switch“, koji je onemogućio da posetioci poput policije pristupe računarima kompanije.
Ovo bi ograničilo pristup službenika osetljivim podacima kompanije, kao što su liste vozača, za koje je kompanija verovala da bi štetila njenom rastu. Fajlovi potvrđuju ranije izveštaje o prekidaču i otkrivaju da je sam Kalanik barem jednom aktivirao sistem.
„Molim vas, pritisnite prekidač što pre. Pristup mora biti zatvoren u AMS-u (Amsterdam)“, kaže se u e-poruci sa njegovog naloga. Prekidač za zaustavljanje je takođe korišćen u Kanadi, Belgiji, Indiji, Rumuniji i Mađarskoj, a najmanje tri puta u Francuskoj.
Uber ipak tvrdi da nije imao „‘kill svitch'“ dizajniran da osujeti regulatorne istrage bilo gde u svetu otkako je novi izvršni direktor preuzeo funkciju 2017. godine.
Portparol Kalanika rekao je da on nikada nije odobrio bilo kakve akcije ili programe koji bi ometali pravdu u bilo kojoj zemlji, i da je svaka optužba koja je navedena potpuno lažna. On je rekao da je Uber „koristio alate koji štite intelektualnu svojinu i privatnost svojih kupaca“ i da „ovi protokoli bez greške ne brišu nikakve podatke ili informacije i da su odobreni od strane Uberovih pravnih i regulatornih službi“.
Uber fajlovi imaju 124.000 zapisa, uključujući mejlove i tekstove koji otkrivaju razgovore i detalje sa sastanaka između Uberovih rukovodilaca i javnih zvaničnika, dok je kompanija vođena tehnologijom nastojala da proširi svoje poslovanje.
BONUS VIDEO: Leteći taksi