0
Katastrofalni požari koji su opustošili Amazon, Australiju, Sibir i SAD "naterali" su naučnike da izmisle novi termin kojim bi opisali njihovu veličinu.
Pročitajte još:
„Gigapožar“ je tako postala reč koja opisuje požar koji je spalio milion jutara površine. Pre toga najveće šumske požare opisivala je reč megapožar, koja se odnosi na požare koji su spalili 100 hiljada jutara zemljišta.
Ogromni požari pogodili su Australiju prošlog leta, prekrivši veliki deo teritorije i usmrtivši najmanje 33 ljudi. Oko 11.46 miliona hektara – što je veličina Engleske – spaljeno je u periodu od septembra do februara.
Skoro tri milijarde životinja je stradalo ili bilo prinuđeno da promeni stanište tokom razarajućih požara koji su prošle godine pogodili Australiju, a istraživanja su pokazala da je reč o jednoj od “najtežih prirodnih katastrofa u novijoj istoriji”.
Početkom januara 2020., nošeni vetrom požari iz različitih država su se spojili u jedan megapožar, koji po površini, koju obuhvata, predstavlja najveći požar zabeležen u istoriji. Požari su toliko podigli temperaturu da je došlo do stvarnja pirokumulonimbusa, ali čak ni oni nisu uspeli da ugase vatru koja ih je stvorila, kako to inače biva. Umesto toga došlo je do stvaranja tornada, koji su u kombinaciji sa požarom doveli do vatrenih tornada.
Tokom 2019. ogromni požari opustošili su Amazoniju. Sa više stotina hiljada kvadratnih kilometara uništenih u požarima u, pre svega, Brazilu, Boliviji, Venecueli i Peruu koji su posledica deforestacije, nelegalne seče šuma i raskrčavanja parcela u kombinaciji sa klimatskim promenama, ovaj obično vlažan tropski ekosistem doveden je do ruba propasti.
„Pluća sveta“ počela su da se gase, što je nateralo svetske lidere da priprete da neće ratifikovati trgovinski sporazum sa zemljama Južne Amerike ukoliko brazilski zvaničnici ne pokažu da su zaista posvećeni zaštiti životne okoline.
Za ovaj sporazum o kom su zvaničnici Evropske unije, Argentine, Brazila, Urugvaja i Paragvaja pregovarali 20 godina, neki kažu da je najveći sporazum koji je unija postigla do sada.
„Naš dom je u plamenu. Bukvalno. Amazonija – pluća koja proizvode 20 odsto našeg kiseonika – gore“, napisao je francuski predsednik Emanuel Makron prethodno na Tviteru.
Amazonske kišne šume u Brazilu prošle godine pogodio je rekordan broj požara. Nacionalni institut za svemirska istraživanja saopštio je da satelitski podaci pokazuju porast požara za 85 odsto u odnosu na isti period 2018. godine. Samo u Brazilu, u prvih osam meseci 2019. zabeleženo je više od 75.000 šumskih požara.
Basen Amazona – dom za više od tri miliona vrsta biljaka i životinja, kao i za milion starosedelaca – ključni je region za regulaciju globalnog zagrevanja, s obzirom na to da njegove šume apsorbuju milione tona ugljenika svake godine. Ipak, kada se drveće poseče ili gori, ugljenik se oslobađa u atmosferu, a sposobnost prašume da apsorbuje emisiju ugljenika se smanjuje.
Prošlog leta u Sibiru su izbili rekordno veliki požari koji su se, uprkos intervencijama ruskih snaga, proširili na stoletne šume. Milioni hektara šuma izgoreli su u sibirskoj tajgi, regionu koji je sinonim za sneg i led. Rekordno visoke temperature u kombinaciji sa globalnim zagrevanjem i ljudskim nemarom doveli su do ekološke katastrofe – ubrzanog otapanja arktičkog leda i permafrosta (stalno zamrznutog zemljišta), što oslobađa gasove koji ubrzavaju globalno zagrevanje.
Rekordno visoke temperature od plus 38 stepeni Celzijusa u junu ove godine – dovele su do novih požara tokom leta. Više od 130 požara progutalo je milione hektara šuma. Služba za kontrolu šuma Grinpis u Rusiji, koja se oslanja na podatke prikupiljene satelitom, javila je da je ukupno 9,26 miliona hetkara, što je veće od površine Portugala, zahvaćeno požarima od početka godine.
Požari na severoistoku Sibira i Aljasci doveli su do povećane emisije ugljen dioksida u atmosferi, koja je sa 59 megatona ugljen dioksida u junu dostigla neslavni rekord od početka merenja 2003. godine.
Pročitajte i:
Hiljade i hiljade hektara šume i rastinja nestalo je ovog leta u Kaliforniji, u najvećim požarima ikad zabeleženim u istoriji ove američke savezne Države. Kalifornija je u ponedeljak zabeležila svoj prvi „gigapožar“ kada je više od milion jutara zemljišta nestalo u paklenom infernu.
Četiri su razloga zašto Kalifornija skoro svake godine izgori. Prvi je kalifornijska klima sa suvim vetrovima koji isušuju tlo. Drugi su ljudi, treći su Santa Ana vetrovi koji raspiruju požare i četvrti istorija suzbijanja požara paljenjem rastinja. Sve to zajedno, napravilo je od Kalifornije ove godine buktinju.
Osim Kalifornije, još jedan gigapožar zabeležen je ove godine u Australiji kada su se dva požara na granici Viktorije i Novog Južnog Velsa spojili u požar koji je progutao 1,5 miliona jutara zemlje.
Apokaliptične scene ugljenisane Zapadne obale trebalo bi da nam posluže kao upozorenje, uvid u budućnost uništenu klimatskim promenama i globalnim zagreanjem, kažu naučnici i upozoravaju da će situacija biti još gora ako se ne prebacimo na čistiju energiju, smanjenje efekata staklene bašte, zaštitu prirodne sredine, zemljišta i ne izmenimo praksu „menadžmenta katastrofa“ okretanjem glave i ignorisanjem.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
