Požar koji je uništio grčki izbeglički kamp Morija otkrio je sve neuspehe Evropske unije da se izbori sa migrantskom krizom.
Nevladine organizacije koje rade sa migrantima na Lezbosu, u izbegličkom kampu sa 12.000 ljudi, kažu da je požar posledica politike EU prema migrantima.
Evropske države ne mogu da se dogovore o preraspodeli migranata koji stižu na južne obale Starog kontinenta, a razdor je vremenom sve veći umesto da bude obrnuto.
Rešenje koje je Evropska komisija najavila još uvek nije materijalizvoano a ne deluje da Nemačka koja je trenutno predsedavajći Saveta EU ima snage da reši ovaj problem.
Požar je izbio nešto posle ponoći na nekoliko mesta u kampu a grčke vlasti optužuju migrante da su namerno podmetnuli požare u znak protesta protiv mera izolacije zbog korone, budući da je u kampu prijavljeo 35 slučajeva zaraze.
Do srede ujutru, većina šatora i skloništa izgorela je do temelja a zvaničnih izveštaja o nastradalima ili povređenima trenutno nema.
„Činjenica je da su požar podmetnuli azilanti u znak protesta zbog karantina“, rekao je ministar za migracije Notis Mitarači. „Morija ne može da opstane u ovom obliku. Neophodan nam je strogo kontrolisan centar“, dodao je on.
Uslovi u Moriji već godinama izazivaju zabrinutost. Uprkos smanjenju broja migranta u proteklih šest meseci, broj ljudi u kampu je četiri puta veći od optimalnog. To je izazvalo optužbe da je reč o taktici lokalnih vlasti kako bi sprečili dalje dolaske na ostrvo udaljeno svega 10 kilometara od turske obale.
„Požar u Moriji je posledica evropske politike. Bilo je za očekivati da će se dogoditi i mogao je da bude sprečen“, rekao je Politiku Apostolos Veizis, direktor grčkog ogranka Lekara bez granica.
„To je politički izbor EU koji je Grčka ispratila“, dodao je on. „Reč je o svesnoj političkoj odluci da se ovi ljudi kazne i upozore. Koronavirus će uvek biti korišćen za izazivanje straha i opravdavanje nehumanih politika“, kaže Veizis.
Grčke vlasti kažu da su mobilizovali vojsku kako bi što pre odgovorili na požar, a na ostrvo su vojnim avionom prebačeni šatori, hrana, voda i lekovi. Oko 1000 najugroženijih će spavati na trajektu i baržama koje bi uskoro trebalo da stignu na ostrvo.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis priznao je da su uslovi u kampu loši.
„Jasno mi je koliko su uslovi teški. Međutim, ništa ne sme da se iskoristi kao alibi na nasilne reakcije na zdravstvene kontrole. A naročito ne za nerede ove veličine. Situacija u Moriji ne može da se nastavi jer je ovo istovremeno i pitanje javnog zdravlja, humanosti i nacionalne bezbednosti“, rekao je on.
Brisel je obećao pomoć kroz finansiranje preseljenja 400 dece bez roditelja iz kampa, ali pojedini evropski zvaničnici kažu da bi EU morala da uradi mnogo više od toga.
I pored pomoći, i dalje postoji problem pronalaženja dugoročnog rešenja za Grčku. “Ovo je evropsko pitanje jer migranti ne žele da ostanu na Lezbosu. Oni žele u Nemačku. Ovo je evropsko potanje koje Grčka ne može sama da reši. Potrebno je evropsko rešenje“, rekao je Politiku neimenovani EU diplomata.
Problem je što je čak i pre požara bilo jasno da će predlog Evropske komisije o kome je trebalo da se raspravlja 30.septembra biti odložen. Razlog je što su južnoevropske zemlje poput Grčke, Italije i drugih tražile da se uvede obavezujući sistem preraspodele migranata po celoj EU, dok su zemlje centralne i istočne Evrope poput Mađarske i Poljske odlučno protiv toga.
Nade se polažu u Nemačku ali diplomate nisu previše optimistične da će Berlin uspeti da se izbori sa ovim pitanjem u svetlu Bregzita, budžeta EU i nemira u Belorusiji.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare