Potraga za lavom koji je nestao u okolini Budve počela je jutros. U potragu je uključeno oko 60 osoba. Tu je oko 15 volontera, zatim pripadnici Centra za zaštitu i proučavanje ptica, policija, vatrogasci i lovci iz Budve. Kako bi mladunče lava locirali i uhvatili biolozi potragu za njim je organizovala Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore na terenu - Maine, Pobori, Markovići.
Kako je kazao građanski i ekološki aktivista Aleksandar Dragićević koji učestvuje u potrazi, lav je primećen pre nekoliko noći, a star je između 4 i 8 mjeseci i težak između 40 i 60 kilograma, prenosi RTCG.
Iz Agencije za zaštitu životne sredine ističu da građani neće hvatati lava i da to nije šala, već da su oni tu da pomognu policiji i lovcima da ga lociraju. Očekuje se i dolazak jedanog od retkih balkanskih stručnjaka za krupne mačke i koji će biti uključen u potragu narednih dana.
Očevici kažu da je lav najaktivniji noću pa se oni koji su uključeni u potraju nadaju da će do kraja dana biti uhvaćen ili bar lociran.
Cilj je da se životinja u svesnom stanju transportuje do privremenog smještaja u Podgorici. Tragači poseduju i pušku za uspavljivanje ali će to, kažu biti posljednji način njegovog transportovanja.
Kako je najavljeno ako bude uhvaćen lav će biti smešten u privremeni smještaj u Podgorici pre nego što se nađe trajno rešenje u nekom od prihvatilišta za lavove.
„Odbegli lav u Budvi ukazuje na problem krijumčarenja životinja“
Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF zabrinuta je zbog vesti o odbeglom mladuncu lava koji poslednjih nekoliko dana luta šumama Crne Gore. Lav je navodno u privatnom vlasništvu stranog državljanina smeštenog u Budvi, ali ne postoje podaci o njegovom uvozu, što ukazuje na to da je u zemlju najverovatnije ušao nezakonitim putem. Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore objavila je javni poziv za volontere koji će danas učestvovati u potrazi za mladim lavom.
U WWF-u ističu da lavovi nisu kućni ljubimci, a pri zatočeništvu lavova u opravdanim i zakonitim slučajevima potrebno je zadovoljiti brojne uslove za njihovo držanje u prostoru što sličnijem njihovom prirodnom staništu. Osim etičkih dilema, mnogo rasprostranjeniji problem je nezakonita trgovina divljim životinjama, jedna od najunosnijih kriminalnih aktivnosti koja, prema podacima Europola, godišnje generiše preko 4,4 milijarde evra na svetskom nivou. Krijumčarenje divljih vrsta ima katastrofalne posledice po biološku raznovrsnost i mnoge vrste dovodi do ivice izumiranja.
„Iako postoje brojni zakoni kojima se kažnjiva dela protiv divljih vrsta regulišu, često u praksi ovakvi slučajevi prođu ispod radara zbog manjka kapaciteta i nedovoljne saradnje institucija. Važno je uspostaviti efikasnu i trajnu saradnju između nadležnih institucija, povećati broj stručnjaka koji će se baviti isključivo ovom vrstom kažnjivih dela, ali i edukovati javnost o njihovoj ozbiljnosti i štetnosti. Dužnost svih nas je da prijavljujemo kažnjiva dela protiv životne sredine, uključujući krijumčarenje, krivolov i trovanje životinja, koji su često međusobno povezani”, kaže Snježana Malić-Limari iz WWF Adrije.
Evropske zemlje su često ciljna tržišta i područja tranzita velikih mačaka poput lava i tigra. Osim što se uvoze mladunci ili mrtvi lavovi kao trofeji, evropske zemlje su tranzitni putevi za prenos lavljih kostiju, zuba ili kandži iz Afrike u Aziju, gde se koriste u alternativnoj medicini i kao nakit. Iako ne dođu uvek pred oči javnosti, takvi slučajevi nisu retki, a nezakonita trgovina najčešće uključuje i slonovaču, rogove nosoroga, vodozemce poput kornjača i ptice.
Shvatajući raširenost ovakvih zločina u Evropi, WWF Adria u regiji sprovodi projekt „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), kojim nastoji da obeshrabri zločine protiv zaštićenih divljih životinja i smanji nezakonite radnje kroz uspostavljanje uspešne saradnje između relevantih institucija i podizanje svesti javnosti o važnosti i raširenosti problema zločina protiv divljih vrsta. Slučajevi poput ovog jasno potvrđuju da su zločini protiv divljih vrsta ozbiljan problem i u našoj regiji.
BONUS VIDEO Pojedinim životinjskim vrstama preti izumiranje zbog klimatskih promena
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: