Oglas
Danas je 84. dan rata u Ukrajini. Sva najnovija dešavanja mogli ste da pratite na našem blogu uživo na portalu Nova.rs
Šta znamo do sada
Američka kompanija Gugl kaže da njegova ruska filijala planira da podnese zahtev za bankrot jer ne može da plati osoblje i dobavljače, preneli su danas ruski državni mediji.
Ruska filijala podnela je obaveštenje o svojoj nameri da proglasi bankrot nacionalnom registru Fedresurs zbog zaplene bankovnog računa poslovnice od strane Moskve.
Critical Threats, projekat povezan sa konzervativnim američkim istraživačkim institutom American Enterprise Institute, objavio je grafikon na Tviteru koji pokazuje napredovanje i povlačenje ruske vojske u Ukrajini.
Područje pod ruskom kontrolom je označeno crvenom bojom, a ukrajinska kontraofanziva plavom. Plave linije unutar crvene oblasti predstavljaju napade ukrajinskih boraca.
The first 80 days of the war in #Ukraine mapped by @criticalthreats and @TheStudyofWar. pic.twitter.com/bpSRYTq6lb
— Critical Threats (@criticalthreats) May 18, 2022
Oružane snage Ukrajine (OSU) koriste medicinske ustanove da rasporede svoje borbene jedinice, izjavio je danas načelnik ruskog Centra za kontrolu nacionalne odbrane, general-pukovnik Mihail Mizincev.
"OSU su raspoređene u regionalnoj bolnici u Podolsku. U blizini bolnice rasporedili su u velikom broju oklopna vozila i artiljerijska oruđa. Vatreni položaji su u zgradama regionalnog dečjeg sanatorijuma, sa artiljerijskim i raketnim sistemima raspoređenim u neposrednoj blizini. Medicinsko osoblje i stanovnici obližnjih zgrada drže se u zatočeništvu i koriste se kao živi štit", rekao je Mizincev.
Prema njegovim rečima, ovi i drugi slični slučajevi kršenja međunarodnog humanitarnog prava ostaju neprimećeni od strane međunarodne zajednice i "licemernih zapadnih aktivista za ljudska prava i političara koji se trude da ne primete zločine ukrajinskih nacionalista", uprkos brojnim apelima i upozorenjima Rusije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je danas da se Ukrajini osigura još devet milijardi evra (9,5 milijardi dolara) kredita do kraja ove godine.
"Nastavićemo biti uz njih tokom rata i kada budu obnavljali svoju zemlju", rekla je Fon der Lajen u govoru u Briselu.
Od kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Evropska unija je dala 4,1 milijardu evra sredstava za podršku ekonomiji i društvu zemlje, kao i za pružanje humanitarne pomoći, navodi Komisija.
Opširnije u posebnoj vesti
Kirilenko nije govorio o detaljima, ali je rekao da je još sedam osoba ozleđeno.
‘Russian occupiers fired at Avdiyivka Coke. At least 10 people were killed and 15 were injured.
— Dave Hume (@DaveHume20) May 4, 2022
"At least 10 dead, 15 wounded - these are the consequences of the shelling of the Avdiivka coke plant by the Russian invaders," said Pavel Kirilenk, head of the Donetsk OVA.’ https://t.co/gIhF4hPUgA
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao je ukaz o produženju vanrednog stanja i mobilizaciji za još 90 dana. Uredba stupa na snagu 25. maja.
Dokumenti su predati ukrajinskom parlamentu i mora da ih odobri najmanje polovina poslanika.
Opširnije u posebnoj vesti
Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije dalo je podršku Švedskoj i Finskoj za ulazak u NATO, nazivajući dve nordijske zemlje najbližim partnerima Alijanse.
Najviši zvaničnici za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džozefa Bajdena "jednoglasno" su podržali nastojanja Finske i Švedske da uđu u NATO i smatraju da su te dve nordijske države snažni vojni partneri, izjavio je danas Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan.
"Jednoglasno", potvrdio je Salivan i dodao da je Bajdenov tim "podržao ulazak Finske i Švedske u NATO savez na osnovu toga što su se već dokazale kao veoma sposobni bezbednosni partneri", prenosi Rojters.
Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je danas da Turska ima legitimnu bezbednosnu zabrinutost zbog, kako je rekao, podrške Švedske i Finske "terorističkim organizacijama", ponovivši da se zbog toga Ankara i protivi pristupanju tih nordijskih zemalja NATO savezu.
U kratkim napomenama pre sastanka sa svojim američkim kolegom entonijem Blinkenom u Njujorku, Čavušoglu je ponovio da Ankara razume bezbednosne brige Švedske i Finske, ali je takođe naglasio da bi i turska zabrinutost trebalo da bude uvažena, prenosi Rojters.
„Ukrajinski narod je, uz našu bezbednosnu pomoć, odbranio svoju domovinu pred nerazumnom invazijom Rusije, i kao rezultat toga, naša zastava sa zvedzama i prugama ponovo se vijori iznad ambasade“, naveo je Blinken u saopštenju.
Mnoge zapadne zemlje, među kojima su Francuska, Nemačka i Britanija, ponovo su otvorile ambasade u Kijevu tokom proteklog meseca, nakon što su se ruske trupe povukle iz severnog dela Ukrajine da bi se usredsredile na ofanzivu na istoku.
Opširnije u posebnoj vesti
Ukrajinski borci digli su u vazduh oklopni voz u kojem su bile ruske trupe u okupiranom južnom gradu Melitopolju, saopštila je danas ukrajinska teritorijalna odbrana (UTO).
Rojters nije mogao nezavisno da proveri ovu informaciju, a ministarstvo odbrane Rusije za sada nije odgovorilo na zahtev za komentar.
Grad Melitopolj u regionu Zaporožja leži u delu južne Ukrajine koji su zauzele ruske snage.
Češka će dobiti 15 tenkova Leopard 2A4 koje joj je donirala Nemačka, a svoje tenkove iz sovjetskog doba će poslati Ukrajini, objavilo je danas ministarstvo odbrane te zemlje.
Česi će takođe započeti pregovore s Nemačkom o kupovini još 50 modernijih tenkova Leopard 2A7+. Donirani tenkovi bi mogli stići ove godine.
Česi imaju 30 modernizovanih tenkova T-72M4CZ i još nekoliko desetina nemodernizovanih tenkova koji se nalaze u skladištu.
Tokom posete Moskvi, generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da nudi povlačenje ograničenja koja sprečavaju izvoz đubriva iz Rusije, izjavio je danas ruski stalni predstavnik u UN Vasilij Nebenzja.
''Gutereš je predložio da nam budu ukinuta ograničenja izvoza đubriva kako bi bile obezbeđene svetske zalihe'', rekao je Nebenzja, prenosi TAS S.
On je napomenuo da je Rusija spremna da isporučuje đubrivo na svetsko tržište, ali da sankcije Zapada to sprečavaju.
„Sankcije su uvedene u pomorstvu, osiguranju, bankarstvu“, rekao stalni predstavik u UN.
Vlada Rusije počela je proces jednostranogpovlačenja iz više međunarodnih organizacija, uključujuću Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) i Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO), izjavio je danas zamenik predsednik državne Dume Pjotr Tolstoj.
Ponovo ćemo razmotriti naše međunarodne obaveze i ugovore od kojih sada nemamo nikakvu korist, već samo direktnu štetu. Ministarstvo spoljnih poslova poslalo je u Dumu spisak tih ugovora i mi ćemo ga analizirati i predložiti da se povučemo iz njih, rekao je Tolstoj, prenosi Politiko.
Opširnije u posebnoj vesti
Rusko Ministarstvo odbrane danas je objavilo video zapise ukrajinskih boraca koji su na bolničkom lečenju nakon što su se predali u opkoljenoj železari Azovstalj u Marijupolju.
Na jednom snimku prikazana je grupa muškaraca kako leže na krevetima u bolničkoj sobi, a dvojica su nakratko govorila pred kamerom, prenosi Rojters.
Jedan od njih kaže da je imao pristup hrani i lekarima, dok je drugi napomenuo da su ga previli i nije imao primedbi na lečenje.
Dodaje se da je na drugom video snimku čovek s ranom na glavi izjavio je da ga dobro hrane i da se osoblje brine o njemu, kao i da nije bio pod bilo kakvim fizičkim ili psihološkim pritiskom.
Rusija je ranije saopštila da se od ponedeljka predalo ukupno 959 boraca Azovstalja, uključujući 80 ranjenika koji se leče u Novoazovsku u Donjeckoj Narodnoj Republici.
I separatisti i rusko ministarstvo obrane rekli su da se oko 960 branitelja Azovstala predalo. Neki su odvezeni u bolnice, ali većina je autobusima odvezena u bivšu kažnjeničku koloniju.
Donjecka novinska agencija citirala je Pušilina: "Trenutačno nema najviših zapovednika, oni nisu otišli. Ali ovo je za sada."
In Mariupol, Azov nationalist units & Ukrainian servicemen inside the Azovstal plant continue to surrender. In the last 24 hrs, 694 militants surrendered, including 29 wounded.A total of 959 have surrendered since 16 May, including 80 wounded, of whom 51 needed treatment. pic.twitter.com/QuZgJ9a8mt
— The Convo Couch (@theconvocouch) May 18, 2022
Odgovor Moskve na odluku Helsinkija da postane članica NATO biće iznenađenje i daće ga vojska nakon što se sagledaju činjenice tipične za finsko članstvo u Alijansi, rekla je danas portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.
Kada ju je finski novinar upitao o vojno-tehničkim kontramerama i vremenskom okviru u kojem Moskva planira da preduzme mere protiv Finske zbog apliciranja za NATO, ona je rekla da će to biti "iznenađenje", preneo je TAS S.
"Ovo pitanje je za naše ministarstvo odbrane. Odluka će biti doneta nakon što se uzmu u obzir svi faktori i detalji koji se tiču napretka finskog članstva u NATO. Na osnovu tih parametara biće doneta odluka, ali prvu i krajnju reč daće vojska", naglasila je ona.
Američki predsednik Džozef Bajden naveo je danas da snažno podržava zahteve Švedske i Finske da uđu u NATO, što je potez koji će, kako je istakao, "dalje osnažiti zajedničkku međusobnu saradnju i doneti benefit celoj Alijansi".
Bajden je rekao da će SAD raditi sa Finskom i Švedskom kako bi ostali oprezni u slučaju bilo kakvih pretnji njihovoj zajedničkoj bezbednosti, u vreme dok se razmatra prijem za članstvo dve nordijske zemlje, preneo je Rojters.
Finska i Švedska će zajedno kupovati prenosivo vatreno i protivtenkovsko oružje, saopštilo je danas finsko ministarstvo odbrane dok su dve nordijske zemlje predavale aplikacije za pridruživanje NATO paktu.
Dve države pojačaće saradnju tako što će se Finska pridružiti sporazumu o nabavci protivtenkovskog oružja od švedskog proizvođača oružja Saab Dinamiks, prenosi Rojters.
Finski ministar odbrane Anti Kaikonen odobrio je i pripreme za zajedničku kupovinu malokalibarskog vatrenog oružja, uključujući jurišne puške i oružje za ličnu zaštitu.
Odluka o šestom paketu EU sankcija Rusiji je blokirana, potvrdio je danas evropski komesar za ekonomiju Paolo Ðentiloni u intervjuu za TV kanal Rai Njuz 24.
"Vrlo brzo i jednoglasno smo usvojili pet paketa sankcija, ali odluka o šestom paketu je i dalje blokirana iz poznatih razloga. Ja sam optimista o izgledima za pronalaženje kompromisa", rekao je Ðentiloni, prenosi TAS S.
Rusija bi mogla da prekine isporuke gasa Finskoj ove nedelje i zbog zahteva Moskve da se gas plaća u rubljama i zbog želje Helsinskija da pristupi NATO-u, saopštio je danas finski državni snabdevač gasom Gasum. U saopštenju Gasum navodi da nije dobio nikakvu informaciju u vezi sa prekidom isporuke gasa od ruskog Gasprom eksporta ili od ruske firme koja obavlja prenos gasa, ali da su u toku pripreme za slučaj da Moskva isključi gas u petak kasno ili u subotu, prenosi Rojters.
Turska je blokirala inicijalnu odluku NATO da obradi zahteve za članstvo koje su joj uputile Švedska i Finska, piše Fajnenšel tajms, pozivajući se na osobu koja je upoznata sa ovom materijom.
Ambasadori NATO-a sastali su se u sredu sa ciljem da otvore pregovore o pristupanju. Švedska i Finska su danas podnele svoje prijave za članstvo, ali je protivljenje Ankare zaustavilo svako glasanje, tvrdi izvor FT-a.
Lider samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) Denis Pušilin izjavio je danas da u "oslobođenom Marijupolju" ima više od 200.000 stanovnika.
"Više od 200.000 stanovnika trenutno živi u Marijupolju u teškim uslovima. Niko vam ne može reći precizan broj stanovnika, nemoguće je trenutno to utvrditi", kazao je Pušilin.
Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava (OHCHR) navodi da je 3.752 civila ubijeno, a 4.062 povređeno, od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara. Većina zabeleženih civilnih žrtava stradalo je u granatiranju, raketnim i vazdušnim udarima, dodaje se.
Ruski vojnik kome se sudi za ratne zločine u Ukrajini izjasnio se krivim za ubistvo nenaoružanog civila.
21-year-old Russian soldier Vadim Shishimarin is accused of killing a 62-year-old man in Ukraine’s Sumy region.
— Daria Tarasova (@TarasovaMarkina) May 13, 2022
First court hearing in war crimes in Ukraine.
Woman translates for him from ukrainian to russian. pic.twitter.com/GdQythINc5
Vadim Šišimarin je optužen da je ubio nenaoružanog 62-godišnjeg civila u danima nakon početka invazije i preti mu doživotni zatvor.
Opširnije o zločinu za koji se sudi Šišimarinu čitajte u posebnoj vesti.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je plan vredan 300 milijardi evra, kojim bi EU trebalo brže da prekine zavisnost od ruskikih foslilnih goriva, ukljucujući naftu i gas.
Fon der Lajen je u vanrednom obraćanju u Briselu poručila da se plan zasniva na investicijama koje će smanjiti potrošnju energije, uvesti više ” pouzdanih dobavljača” energenata i ubrzati rad na obnovljivim izvorima energije.
Rusija je proglasila 27 zaposlenih u španskoj ambasadi u Moskvi i konzulatu u Sankt Peterburgu personama non grata, prenose RIA novosti. Prethodno, Kremlj doneo odluku o proterivanju 34 člana diplomatskog osoblja ambasade Francuske i 24 iz ambasade Italije.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je danas da nije bilo pomaka u pregovorima.
"Pregovori ne napreduju i beležimo potpunu nespremnost ukrajinskih pregovarača da nastave ovaj proces", dodao je.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova u izjavi za Sputnjik optužila je ukrajinskog predsednika Vladmira Zelenskog za "laži i propagandu" zbog izjave u kojoj je naveo da je predaja boraca iz čeličane Azovstal u Marijupolju "spasavanje koje je pokrenula ukrajinska strana". Kako je rekla, ta izjava je "remek delo koje je izašlo iz pera onih koji stvaraju Kvartak 95" - što se odnosi na TV produkciju koju je osnovao Zelenski pre nego što je postao predsednik.
Prvo suđenje ruskom vojniku za ratne zločine nakon ruske invazije trebalo bi da počne u Kijevu, prenosi BBC.
Vojnik Vadim Šišimarin je optužen za ubistvo nenaoružanog civila u danima nakon početka invazije. Preti mu doživotni zatvor ako bude osuđen.
Ukrajina tvrdi da je identifikovala hiljade potencijalnih ratnih zločina koje je počinila Rusija, dok je Moskva više puta negirala da je ciljala civile.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar