1
Zapadno od Kijeva, u vreme ruske okupacije tog dela Ukrajine, ruska jedinica koju predvode vetarani postavila je kamp i započela je svoju brutalnu operaciju, piše Gardijan. Iza sebe su ostavili haos i pustoš, a sada su se po prvi put pojavile priče o njihovim akcijama.
Oleh Bondarenko je išao prema bašti u kojoj se nalazila spaljena kuća u kojoj je pretučen, mučen i ostavjen da umre. Izgubio je nekoliko zuba, torzo mu je prekriven ožiljcima, a oštećenje kičme može biti trajno. Ali njegov smisao za humor je nekako uspeo da izađe neoštećen iz višednevnog iskušenja u rukama ruskih vojnika koji su nekada služili u Siriji, pre nego to su užase rata doneli u selo nadomak Kijeva, prenosi Gardijan.
„Moja mala kuća“, rekao je sa ironičnim osmehom, zavirujući u betonsku cev udubljenu u zemlju da mu služi kao cisterna za vodu. Bondarenko je ovde držan dva dana u martu, kada je polako gubio osećaj u rukama i nogama, a zatim je izgubio svaku sposobnost da ih pomera.
How the barbaric lessons learned in Syria came to haunt one small, Ukrainian village https://t.co/eJ5uSVKaeH
— The Guardian (@guardian) April 30, 2022
Ruske snage su stigle u Motižin, južno od glavnog auto-puta koji vodi zapadno od Kijeva, pet dana nakon što je počela invazija. U maloj šumici na njenoj periferiji sakrili su bateriju raketnih bacača Grad i druge artiljerije, iskopali su zemunice za desetine vojnika, a zatim su podigli logor za mučenje i ubijanje civila na imanju pored.
Do trenutka kada je Bondarenko odveden tamo – sa povezom preko očiju na kamionu nakon što je pretučen i mučen u svojoj kući, a zatim i na napuštenoj farmi – vojnici su već bili uspostavili svoju mračnu rutinu, koju su svakodnevno sprovodili, piše Gardijan.
„Bilo je sistematično“, rekao je. Na travi pored trema velikog magacina koji je služio za mučenje, oficiri su odmarali i jeli. Kuće koje su srušene u bombardovanju bile su mesto gde su se vršile egzekucije, a u obližnjo šumi su se kopale plitke grobnice za žrtve.
Ovu noćnu moru su predvodila trojica muškaraca koji su već bili u sličnim zloglasnim sukobima, gde su sprovodili sličnu praksu. Zarobljen u podzemnoj komori, Bondarenko ih je čuo kako likuju zbog ulaska u Ukrajinu.
„Rekli su da im je posle Sirije ovo bajka“, rekao je on. „To je bogato selo i bilo je mnogo toga za krađu“, dodao je.
Od početka je bilo jasno da među vojnicima i oficirima koji se tamo bore ima dosta onih koji su bili i u Siriji. Ali Bondarenkovo svedočenje sada povezuje neke od najgorih zločina ovog rata sa ljudima koji su bili na terenu hiljadama kilometara daleko braneći režim Bašara al-Asada.
Tužioci za Kijevsku oblast, koji su morali naglo da pređu sa istrage zločina u malim gradovima na dokumentovanje velikih zločina, istražuju logor za ubijanje u ovom selu kod Kijeva.
Oleh Tkalenko, viši tužilac za Kijevsku oblast, rekao je za Observer: „Znamo sve komandanate. Blizu smo da ih identifikujemo i njihova imena će uskoro biti objavljena“.
On je takođe rekao da su vlasti svesne da je jedan broj ruskih vojnika koji su došli u Kijevsku oblast delovao u Siriji. Bondarenko je rekao da su mu obaveštajne službe rekle ime jednog od njegovih glavnih mučitelja.
U Motižinu, za razliku od Sirije, vojnici su mogli da govore istim jezikom kao i njihove žrtve, ali nije bilo nikakve razlike. Tu vezu su koristili samo da bi ispitivali i mučili bez potrebe za prevodiocem.
„Ovo je ruski svet“, rekao je Bondarenko sa gorkom ironijom, dok je gledao u polje za ubijanje u svom selu, misleći na koncert koji je ruski predsednik Vladimir Putin organizvao da opravda svoju invaziju, a koji negira državnost Ukrajine i tvrdi da je to samo region „velike Rusije“.
Bondarenko je bio odveden u lokalni operativni centar samo zbog mesta na kojem je živeo. Šef teritorijalne vojske za selo, možda mudriji nego što je bio hrabar, pobegao je sa svojom porodicom na početku invazije. Ali on je posedovao dvorište pored rehalibitacionog centra gde je Bondarenko bio upravnik.
Rusi su bili nervozni i ljudi nakon što je ukrajinska zaseda napala konvoj municije koji je krenuo kroz centar sela.
„Sledećeg dana su Rusi došli sa dva tenka, ubili ljude i pucali na automobile i garaže“, rekao je Seregj Dovičenko, koji radi u seoskoj prodavnici, koja je opljačkana i spaljena. Oni su takođe uništili nekoliko kuća na mestu napada.
23. marta, uvereni da ukrajinski otpor deluje u blizini, upali su Bondarenkov centar, pucajući na zidove, ogledala i prozore. Pretukli su ga, izveli lažno pogubljenje, a zatim ga vezali za četvorocikl.
Uspeo je da ostane uspravan sve dok nisu došli do obližnje farme, gde su ga ponovo tukli i lažirali još jedno poguljenje. Zatim, pošto nije mogao da im kaže gde se nalazi jedinica vojske u kojoj nije bio, utovarili su ga u kamion i odveli u logor, prenosi Gardijan.
Ubrzo nakon što je stigao, ukrajinske snage su počele da granatiraju, a njegovi otmičari su pobegli u podrum, ostavljajući ga vezanog napolju.
„Rekli su mi ‘neka te ubiju tvoji'“, rekao je Bondarenko, a komad gelera mu je prošao po stomaku, što je izazvalo krvarenje i veliki ožiljak.
U to vreme nije imao pojma gde se nalazi, iako je logor bio u blizini njegove kuće. Šta se tu dešava, shvatio je međutim, kad su mu vojnici rekli da su ubili voljenu predsednicu seoskog veća zajedno sa njenim mužem i sinom. Meštanima poznata kao Olga Petrivna, ime koje je izazivalo naklonost i poštovanje, izabrala je da ostane i koordinira pomoć i teritorijalnu odbranu kada su Rusi stigli. Za to je njena porodica platila životom, a veliki bilbord sa njihovom fotografijom sada označava ulaz u selo sa auto-puta sa porukom: „Večno poštovanje Motižinjanima“.
Oni su bili podvrgnuti sadističkom ritualu kao i većina žrtava logora, rekli su meštani. Bili su teko premlaćeni, ruke su im bile uvrnute i slomljene, a zatim su kako se smrt približavala, bili upucani u ruke ili kolena da bi trpele maksimalne bolove, a zatim su upucani u stomak, pa na kraju ubijeni metkom u potiljak.
Bondarenko je rekao o jednom ubistvo koje je čuo dok je bio zarobljen: „Čuo sam da ga ubijaju sat i po, molio se da ga ubiju brže“.
Na lokalitetu Motižin bilo je oko 60 vojnika, raštrkanih u zemunicama i sa oficirima u kući preko puta malog jezera. Nisu svi bili sirijski veterani, bilo je i regruta koji su morali da kuvaju za komandante, da nose vodu, a koji su očigledno bili užasnuti onim što su videli.
U pokušaju da možda spasu svoje duše, spasili su Bondarenka. Dok su njegovi mučiteliji bili pijani, regruti su ga izvukli i odveli u sobu koja se koristila kao zatvor u zadnjem delu kuće. Upozorili su ga da ćuti i pokrije lice, jer bi komandanti pretpostavili da je završio sa ostalima u masovnoj grobnici, ako bi primetili da ga nema.
Dva dana kasnije, isti regruti su otključali vrata i rekli su da Rusi odlaze.
PROČITAJTE JOŠ:
„Zamolili su me da se molim za njih. Ovi momci nisu želeli ništa od ovoga i sami su u šoku i do danas se molim za njih. Oni su mi spasili život“, rekao je Bondarenko.
Ti isti muškarci su takođe iskopali pojedinačnu duboku grobnicu kako bi sahranili ženu koju je ubio snajperista nakon što ih je njen otac zamolio da je ne bacaju u masovnu grobnicu.
Rusi su spalili šumu i polja kako bi ukrajinske snage lišili kamuflaže. Sada se proleće vraća, zeleni izdanci izbijaju kroz ugljenisanu zemlju, a narcisi cvetaju na samo nekoliko mestara od mučilišta.
Nedaleko od grobova, otvorena je knjiga pred zemunice. „Priče i bajke“ izgledaju kao da ju je ostavio neki mladi ruski vojnik koji je bio u žurbi da ode, koji nje shvatio ili nije želeo da zna da se na nekoliko metara od njega odigravao užas iz stvarnog života i da je bio deo toga.
BONUS VIDEO: Rusi granatirali pozorište u Marijupolju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
