Foto: Ali Jadallah / AFP / AA/ABACA / Abaca Press / AHMAD GHARABLI / AFP / Profimedia

Jair Moses ima problema sa spavanjem i izgleda iscrpljeno. Od subote, 7. oktobra, kada su Hamasovi teroristi napali izraelski kibuc Nir Oz u blizini granice s Gazom, on je izgubio kontakt sa svojim roditeljima Margalit i Gadi ali i s ostalom rodbinom.

„Ne znamo što im se dogodilo. Jesu li dobro? Jesu li povređeni? Moja majka je jako bolesna. Mora da dobije svoj lek“, kaže Moses za Dojče vele.

Ovog utorka, 17. oktobra, Moses je stajao ispred nemačke ambasade u Tel Avivu, držeći fotografije svojih roditelja. Oni su razvedeni, a nova supruga njegovog oca je takođe nestala, kao i njena ćerka i dve unuke. Moses je tamo stajao s članovima ostalih porodica otetih. Neki od njih imaju duboke veze s Nemačkom ili poseduju dvojno nemačko-izraelsko državljanstvo.

Svi su čekali na razgovor s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, koji je u utorak doputovao u Izrael kako bi iskazao solidarnost s napadnutom zemljom. On se sastao sa porodicama čiji su rođaci nestali i za koje se veruje da ih drže kao taoce u Gazi. Jair Moses se nada da će Nemačka pomoći i podstaći oslobađanja talaca, prenosi Dojče vele.

„Pritisak treba doći iz celog sveta, a mi smo Šolcu zahvalni što je došao“, dodaje Moses.

Foto: AHMAD GHARABLI / AFP / SAID KHATIB / AFP / Profimedia

Dug proces identifikacije žrtava

Mosesova majka Margalit se zvanično vodi kao nestala.

„Doneli smo DNK uzorke policiji, ali još nismo dobili odgovor“, priča njen brat Hanan Kohen za DW. „Znamo samo da je njen telefon lociran negde u Gazi. I da je njen bivši suprug Gadi isto tako talac u Gazi. Ali ne znamo sa sigurnošću šta se dogodilo mojoj sestri, niti Gadijevoj drugoj ženi i deci“.

Proces identifikacije ubijenih tokom terorističkih napada 7. oktobra još traje, a neki još ne znaju šta se dogodilo s njihovom rodbinom.

Izraelska vojska je do sada obavestila porodice 203 otete osobe da se njihovi najmiliji drže u Gazi, potvrdio je njen portparol u četvrtak, 19. oktobra. Terorističke organizacije Hamas i Islamski džihad tvrde da drže oko 250 taoca, uključujući civile i vojnike.

Izraelska vlada objavila je rat nakon terorističkih napada Hamasa na više od 20 jevrejskih zajednica na jugu Izraela, gde su teroristi ubili stotine civila i vojnika i uzeli taoce.

Foto: TANJUG/AP Photo/Tsafrir Abayov/Ohad Zwigenberg

Od tada je ubijeno oko 1400 Izraelaca, među njima veliki broj civila. U Pojasu Gaze pod upravom Hamasa, u kojem živi oko 2.2 miliona stanovnika. Prema informacijama lokalnih palestinskih vlasti, više od 4.000 ljudi je ubijeno u izraelskom bombardovanju ove enklave. Desetine hiljada stanovnika Gaze su napustili svoje domove tokom opsade koju je uveo Izrael uz obećanje da će u potpunosti iskoreniti Hamas s tog područja.

Pritisak na vladu

S obzirom na to da rat traje gotovo dve nedelje, rođaci i prijatelji nestalih i otetih podigli su šator u blizini Kirije, kompleksa izraelskog Ministarstva odbrane u središtu Tel Aviva, kako bi izvršili pritisak na vladu da vrati taoce kući.

Veruje se da će preteća invazija na Gazu zakomplikovati njihovo spasavanje ili bilo kakve potencijalne pregovore za razmenu taoca. Hamas i druge militantne grupe tvrde da je do sada više od 20 taoca ubijeno u masovnim izraelskim napadima na Gazu.

Orli Bar Kima iz Tel Aviva seče i deli prisutnima žute presavijene vrpce, koje se stavljaju na rever. Ljudi tu stoje i drže slike nestalih i otetih. Neki dele i bele ruže.

Foto: YASSER QUDIH / AFP / Profimedia, Omar Ashtawy / Zuma Press / Profimedia, EPA-EFE/MOHAMMED SABER, SAID KHATIB / AFP / Profimedia

„Želimo poručiti našoj vladi i celom svetu da želimo da nam vrate našu decu. Želimo da nam vrate naše majke i bake“, kaže Orli Bar Kima za DW. „Odgovornost je vlade da ih vrati.“ Trenutno nije poznato vode li se indirektni pregovori o sudbini otetih. Neki od prisutnih su ljuti zbog „sporog odgovora vlade“.

U nedelju, 15. oktobra premijer Benjamin Netanijahu se sastao s nekim porodicama nestalih, obećavajući da će taoce vratiti kućama. Bio je to prvi sastanak ove vrste, više od nedelju dana nakon terorističkih napada.

Šef izraelskog Veća za nacionalnu bezbednost Tzači Hanegbi navodno je u subotu rekao da trenutno nema aktivnih pregovora. Istovremeno, pojačani su međunarodni napori da se osigura oslobađanje taoca.

To pitanje je bilo na dnevnom redu tokom kratke posete američkog predsednika Džozefa Bajdena Izraelu u sredu, jer je među nestalima i otetima i nekoliko američkih državljana. Američki predsednik pozvao je da se Međunarodnom Crvenom krstu omogući pristup taocima i rekao da SAD „rade s partnerima u celoj regiji“ na rešavanju problema.

Foto: Menahem KAHANA / AFP / JALAA MAREY / AFP / Profimedia

Poseta američkog predsednika takođe je rezultirala najavama da će Egipat i Izrael dozvoliti ograničenom broju kamiona s humanitarnom pomoći prelazak preko zatvorenog graničnog prielaza Rafa i prebacivanja pomoći iz Egipta u Gazu. Očekuje se, kako navode iz Bele kuće, da će prvi kamioni krenuti najranije u petak (20. oktobra). Situacija za civilno stanovništvo u Pojasu Gaze dramatično se pogoršala jer je Izrael prekinuo snabdevanje strujom, vodom i hranom.

PROČITAJTE JOŠ:

Dostava pomoći Gazi razbesnila porodice nekih taoca

Izrael je rekao da neće dozvoliti pomoć preko vlastitih graničnih prelaza s Pojasom Gaze, koji su potpuno zatvoreni, sve dok Hamas ne oslobodi taoce. Ali iz kabineta premijera Netanijahua je prihvaćeno da će dozvoliti da se iz Egipta na jug Pojasa Gaze dostave voda, lekovi i hrana i to toliko dugo dok se garantuje da pomoć neće stići do Hamasa.

Dogovor o potencijalnoj isporuci pomoći naišao je na oštre kritike „Foruma porodica nestalih i odvedenih“, koja je formirana kako bi predstavila porodice otetih talaca. U saopštenju koje je objavila ova krovna grupa, navodi se da je odluka da se dozvoli humanitarna pomoć Gazi „užasna“.

U prošlosti su zemlje poput Egipta i Katara pomagale u posredovanju između Hamasa i Izraela. Takođe se navodi da je Nemačka bila uključena u posredovanje oko razmene zarobljenika između libanske šijitske militantne grupe Hezbolah i Izraela 2008. godine.

Izrael i Hamas su poslednji put indirektno pregovarali o sporazumu o razmeni zarobljenika 2011. godine, kada je jedan izraelski vojnik, zarobljen 2006. godine, pušten nakon pet godina u zamenu za 1000 palestinskih zatočenika iz izraelskih zatvora.

Ali ovoga puta, s velikim brojem talaca, među kojima su civili, uključujući starije osobe, decu i mlade, zadatak je puno složeniji.
Za porodicu Margalit Moses, svaki dan je noćna mora.

„Bilo koja vest je bolja nego ništa ne znati“, kaže njen brat Hanan Kohen. „Čak i ako je mrtva. Moram to znati“.

BONUS VIDEO: Bajden: Hamas je čisto zlo

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar