U razornim poplavama koje su zahvatile jugoistočne delove Španije poginule su najmanje 95 osobe, a za desetinama nestalih se i dalje traga. Najteže je pogođena Valensija i okolna naselja, a poplave bi po najavama stručnjaka mogle bi da postanu najskuplja katastrofa koja je ikada pogodila Španiju.
Analitičari sa tržišta osiguranja u Španiji predviđaju da će poplave koje su se dogodile u sredu postati najskuplja prirodna katastrofa u istoriji zemlje, objavio je španski portal El Pais, prenosi BBC.
Ranije su najskuplje poplave bile u pokrajini Biskaja 1983. godine, kada su obilne kiše zahvatile područje Bilbaa i okolnih opština, pri čemu su poginule 34 osobe. Troškovi osiguravača za tu katastrofu iznosili su 977 miliona evra, prilagođeno inflaciji.
„Bila je to ogromna oluja sa kišom koja nije viđena 500 godina, ali ono što se dogodilo u Valensiji moglo bi biti gore“, rekla je Pilar Gonzales de Frutos, tadašnji tehnički pomoćnik direktora operacija u Konzorcijumu za potraživanja osiguranja.
Ovog puta postoji ključna razlika između Valensije i Biskaje: 2024. Španija ima više automobila, što znači da bi šteta za osiguravače automobila mogla biti znatno veća.
Više evropskih lidera poput lidera Francuske i Italije ponudilo je podršku Španiji nakon smrtonosnih poplava.
Emanuel Makron je izrazio svoju „solidarnost“ sa pogođenima i garantovao „dostupnost“ Francuske da pomogne u operacijama pomoći.
Italijanski premijer Đorđa Meloni takođe se oglasila povodom situacije, rekavši da su njene misli „sa porodicama žrtava“.
Austrijski kancelar Karl Nehamer, čiju su zemlju potresle poplave tek prošlog meseca, napisao je na društvenoj mreži X: „Naše misli i naša solidarnost su upućeni španskom narodu i službama za hitne slučajeve koje rade danonoćno.
Neverovatno je teško izdati upozorenja za intenzivne grmljavine jer tačna lokacija najjače kiše često nije poznata unapred. Prognostičari i naučnici vredno rade na inovativnim rešenjima za ovaj izazov.
„Snažne talase vode poput onih koji su opustošili delove Valensije nemoguće je zaustaviti. Klimatske promene menjaju strukturu naših vremenskih sistema, stvarajući uslove u kojima intenzivne oluje sa grmljavinom staju nad regionom što dovodi do rekordnih padavina – obrazac koji vidimo iznova i iznova“, rekla je za Skaj njuz predavačica na Oksfordu dr Linda Speight.
Oštećenje infrastrukture i automobili nagomilani poplavama otežavaju pristup najteže pogođenim područjima. Opasnost od urušavanja oštećenih objekata predstavlja ozbiljnu pretnju.
„Fenomeni poput poplava u Španiji više nisu retki događaji“, dodala je predavačica.
Moramo mnogo ozbiljnije da shvatimo rizik od bujičnih poplava. Hitno moramo da prilagodimo naše gradove kako bismo ih učinili otpornijim na poplave“, rekla je dr Speight.
BONUS VIDEO: