0
Za svega 10 godina, novoimenovani premijer Francuske Gabrijel Atal je izrastao od početnika sa radnim iskustvom u Ministarstvu zdravlja do druge po važnosti funkcije u državi.
Atal je najmlađi premijer u modernoj istoriji Francuske, sa samo 34 godine. Mlađi je čak i od socijaliste Lorana Fabijusa, koji je imao 37 godina kada ga je postavio Fransoa Miteran 1984. Takođe je i prvi otvoreni gej lider francuske vlade, prenosi N1.
Kako Gardijan ocenjuje, to je spektakularna putanja, čak i za nekoga sa Atalovim privilegovanim bekgraundom, za koga je svaki napredak u karijeri izgledao veoma lako.
U prvim godinama predsednikovanja Emanuela Makrona, Atal je bio jedan iz grupe dobro obrazovanih mladih ljudi, udobnog porekla, izabran da savetuje i podrži jednako mladog francuskog lidera.
Atal se izdvojio voljnošću da priča javno o svakoj temi i zbog talenta za inteligentne i duhovite opaske i odlične metafore.
Izuzetne komunikacione veštine i sposobnost da misli i da brzo odgovara na pitanja u parlamentu i javnosti, doneli su mu nadimak „Snajperista“.
Atal je sin Iva Atala, pravnika i filmskog producenta tunisko-jevrejskog porekla, koji je umro 2015. godine i Mari de Kuris, koja potiče iz pravoslavne hrišćanske porodice iz Odese. Odrastao je u Parizu sa tri mlađe sestre, a koristi puno ime Gabrijel Atal de Kuris.
Atal je 2019. godine za Liberasion rekao da mu je otac kazao da možda jeste pravoslavac, ali će se osećati Jevrejinom ceo život, najviše zbog toga što će se suočavati sa antisemitizmom zbog svog imena.
Obrazovao se u privatnoj školi, koju pohađaju deca roditelja visokog profila u politici i umetnosti u Parizu, gde je engleski jezik obavezan od osnovnog nivoa.
Kasnije je ispričao kako su ga maltretirali u školi. Nakon što je maturirao upisao je prestižni Pariski institut političkih nauka, a master su mu bila javna pitanja.
Prema prijateljima, njegova politička ambicija je bljesnula kada je učestvovao u demonstracijama protiv Žan-Mari Le Pena, kada je taj desničarski lider ušao u drugi predsedničkih izbora 2002. sa Žakom Širakom. U Socijalističku partiju je ušao 2006, i podržao njenu predsedničku kandidatkinju Segolen Roajal na izborima 2007. godine.
U 2012. godini, kada je imao praksu u kabinetu tadašnje ministarke zdravlja Marisol Turen, majke jednog od njegovih školskih drugova, dobio je posao za stalno u tom ministarstvu, sa svega 23 godine.
Turen ga je opisala kao „pametnog čoveka, punog razumevanja“, predvidevši mu „odličnu karijeru i svetlu budućnost“.
On je 2016. napustio Socijalističku partiju da bi se pridružio Makronovoj novoformiranoj centrističkoj političkoj partiji.
Od tada, njegovo napredovanje u politici je bilo nezaustavljivo i brzo kao i Makronovo.
U 29. godini imenovan je za državnog sekretara u Ministarstvu obrazovanja, postavši najmlađi član vlade u okviru Pete republike, koja je stupila na snagu u oktobru 1958. godine.
Obavljao je nekoliko visokoprofilisanih političkih funkcija u Makronovoj stranci, portparol vlade, ministar javnih finansija, kao i ministar obraovanja. U junu prošle godine ušao je u Nacionalni parlament.
Atal je u građanskom partnerstvu sa Stefanom Sežurnom (38), članom Evropskog parlamenta i generalnim sekretarom vladajuće partije, koja se sad zove Renesansa, koji je bio Makronov politički savetnik do 2021.
Pročitajte još...
U poslednjoj deceniji, izgleda da se Atalova politička pozicija promenila od centrističko.leve do centrističko-desne. On je 2018. godine odgovorio na štrajkove zaposlenih u nacionalnoj železničkoj kompaniji, rekavši da Francuska mora da „izađe iz kulture štrajkova“, a studente koji su protestovali zbog promena u obrazovnom sistemu kao „sebične pripadnike buržoazije“.
Makron, nekad poznat kao „zlatni dečko“ francuske politike, zbog svoje mladosti, dinamičnosti i ambicije, oslanjaće se na mladog, dinamičnog i ambicioznog Atala da osnaži vladu oslabljenu nedostatkom parlamentarne većine i pridobije pripadnike mlađe generacije razočaranih birača za izbore za Evropski parlament.
Prema nedavnom istraživanju javnog mnjenja nagoveštava se da će on biti popularan na mestu premijera, sa 36 odsto onih koji smatraju da će on biti dobar predsednik vlade.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
