0
Pre godinu dana, 2. juna 2019, ubijen je političar CDU Valter Libke – zato što se zalagao za migrante. Za ubistvo je osumnjičen desničarski ekstremista. Taj događaj bio je svojevrsna prekretnica u Nemačkoj.
Žrtva nije imala nikakve šanse da umakne Štefanu E, osumnjičenom za ubistvo. Prema saznanjima Državnog tužilaštva Nemačke, „on se pod okriljem noći privukao kući dr Valtera Libkea, koji je u tom trenutku bio na terasi“. U optužnici podignutoj u aprilu 2020. dalje stoji: „Štefan E. se prišunjao do njega i iz neposredne blizine pucao mu u glavu revolverom marke Rossi“. Predsednik Okruga Kasel u pokrajini Hesen podlegao je zadobijenim ranama u ranim jutarnjim časovima.
Okolnosti tog čina podsećaju na smaknuće, piše Dojče vele. I tako bi to trebalo i da se shvati. Taj 66-godišnji političar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) bio je od 2015. omražena figura u radikalizovanim desničarskim krugovima – zbog toga što se zalagao za prijem izbeglica koje su u to vreme u velikom broju dolazile u Nemačku. Šta razlikuje Libkeovu smrt od drugih ubijenih žrtava desničarskih ekstremista i terorista? Prvo, meta je bio politički predstavnik države, pre toga su žrtve bili potražioci azila i migranti.
Valter Libke je ubijen tačno godinu dana po završetku spektakularnog krivičnog procesa protiv Nacionalsocijalističkog podzemlja (NSU). U julu 2018. na doživotnu robiju tada je osuđena Beate Čepe kojoj su dokazani posebno teški zločini: deset ubistava i dva bombaška napada planirali su i počinili Čepe i njena dvojica prijatelja istomišljenika, koji su 2011. pronađeni mrtvi – Uve Benhart i Uve Mundlos.
Presuda nije delovala zastrašujuće – naprotiv. I koliko god to neobično izgledalo, Valter Libke je izgubio život na isti način kao i žrtve NSU – devet muškaraca migrantskog porekla i jedna policajka Nemica. I policajka je smaknuta iz neposredne blizine. Ali dok žrtve NSU nisu mogle ni da pojme šta im se sprema, političar CDU je bio svestan da je na nišanu desničarske scene koja je spremna na sve, piše DW.
Mejlovi sa pretnjama smrću bili su deo njegove svakodnevice, otkako se 2015. otvoreno stavio na stranu svoje partijske šefice i savezne kancelarke Angele Merkel. Okidač je bilo to što je u gradiću Lofeldenu na severu Hesena bilo planirano da se oganizuje smeštaj za izbeglice. Na jednoj skupštini građana Libke je branio projekat, a 14.000 građana slušali su ga sa skepsom ili su bili protiv toga.
Osumnjičeni Štefan E. je, prema sopstvenom priznanju, bio na toj žestokoj raspravi. Nedugo zatim nakon što je to potvrdio on je povukao priznanje da je počinio zločin. Tužilac je međutim siguran da je uhapšena prava osoba. On smatra da je odlučujući faktor da počini ubistvo bilo njegovo „rasističko, ksenofobično i nacionalističko ubeđenje“.
Pri tom je Štefanu E, smatra tužilac, bilo važno da „ubistvom javno da do znanja da ne prihvata ternutno državno uređenje“. Osumnjičeni ubica postigao je svoj cilj. Teza koja se u desnoekstremističkom miljeu stalno ponavlja – da reči moraju da slede i dela – za Valtera Libkea je imala smrtonosne posledice. Njegovo ime je navodno godinama bilo na tzv. „spisku neprijatelja“ koji je kružio tom scenom, isto kao i kada je reč o NSU-trojci onda kada su 1998. počeli da se kriju, kada su otišli u podzemlje.
Uprkos tome što su veoma rano imali o tome saznanja, političari i državne službe dugo su potcenjivali opasnost od desničarskog ekstremizma. To se promenilo tek nakon ubistva Valtera Libkea, ali i nakon napada na sinagogu u Haleu, u pokrajini Sakosniji Anhalt u oktobru prošle godine. Za kratko vreme, nemačka Savezna vlada predstavila je sveobuhvatni plan protiv desničarskog radikalizma, piše DW.
Koliko je to bilo neophodno pokazala je i statisitka politički motivisanihi krivičnih dela koju je 27. maja objavila Savezna kriminalistička služba (BKA). Ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer (CSU) tom prilikom je koristio termin „dugačak krvavi trag“ desničarskih ekstremista.
U to spada ne manje bitan atentat iz Hanaua 19. februara 2020, kada je ubijeno deset osoba. Mesec dana kasnije, vlada Nemačke formirala je odbor za suzbijanje desničarskog ekstremizma i rasizma. Tom telu, na čijem je čelu ministar Zehofer, pripadaju i ministarstva spoljnih poslova, pravosuđa, porodice i obrazovanja. Već i to što je sastav na tako visokom nivou pokazuje da je borba protiv starih i novih nacista, nakon dugog oklevanja, sada postala prioritet.
Pročitaj i:
Nešto pre godišnjice Libkeovog ubistva, Odbor se 20. maja sastao po prvi put. Nakon toga je portparol Angele Merkel izjavio: Cilj je „da se od jeseni, pored već preduzetih mera, razviju i dodatne mere za suzbijanje desničarskog ekstremizma i rasizma“.
Organizacije koje se već duže vremena bore protiv desničarskog nasilja pohvalile su najnovije incijative vlade u Berlinu. Timo Rajnfrank iz Fondacije Amadeu Antonio, nazvanoj po jednoj žrtvi rasizma, takođe zahteva da se u rad vladinog odbora uključe i oni koji trpe nasilje zbog mržnje, kao i civilno društvo i nauka.
Osim toga, Rajnfrank se zalaže za jasne ciljeve: u narednih pet godina prepoloviti politički motivisana krivična dela desničara. U upravo predstavljenom izveštaju, od 41.000 slučajeva, 22.000 su krivična dela desničarskih ekstremista.
