0
Kalin Đorđesku, političar proruskog stava i kritičar NATO-a, pobednik je prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji. Ovaj rezultat izazvao je šok u političkoj sceni zemlje i potencijalno ugrozio podršku Rumunije Ukrajini.
Sa 99,98% obrađenih glasova, nezavisni kandidat Đorđesku, poznat po tome što je Vladimira Putina opisao kao „čoveka koji voli svoju zemlju“, osvojio je 22,9%. Na drugom mestu našla se reformistička kandidatkinja Elena Laskoni iz stranke Savez za spas Rumunije (USR), s osvojenih 19,17%.
Ovaj rezultat predstavlja jedno od najvećih iznenađenja u postkomunističkoj istoriji Rumunije. Pre izbora, ankete su predviđale da će malo poznati Đorđesku osvojiti tek 5% glasova, dok je očekivano da će premijer Marsel Čolaku, kandidat levice i zagovornik EU, lako pobediti. Međutim, Čolaku je završio na trećem mestu sa 19,15%.
Rumunski predsednik ima značajnu ulogu u odlučivanju o nacionalnoj bezbednosti, spoljnoj politici i imenovanjima u pravosuđu. Drugi krug izbora zakazan je za 8. decembar, dok će parlamentarni izbori biti održani naredne nedelje.
Rezultati izbora prate se pažljivo i van Rumunije. Zemlja, koja deli 650 kilometara granice s Ukrajinom, igra ključnu stratešku ulogu za zapadne saveznike. Rumunija je domaćin NATO vojne baze, donirala je sistem protivvazdušne odbrane „patriot“ i predstavlja vitalnu tranzitnu rutu za ukrajinske žitarice.
„Večeras je rumunski narod zavapio za mirom. I to veoma glasno,“ rekao je 62-godišnji univerzitetski profesor Đorđesku u nedelju. „Pokazali smo snagu i hrabrost, a još više ljudi će glasati u drugom krugu“.
Laskoni, bivša ratna reporterka i TV voditeljka, pristupila je USR-u 2018. godine, a ove godine postala lider stranke. Kao dvostruko izabrana gradonačelnica malog grada Kampulung, zalaže se za povećanje izdvajanja za odbranu i podršku Ukrajini, piše Gardijan.
PROČITAJTE JOŠ:
Đorđesku je napustio ekstremno desnu Alijansu za jedinstvo Rumuna (AUR) nakon što su ga kritikovali zbog proruskih i anti-NATO stavova. Njegova kampanja, koja je postala viralna na TikToku, fokusirala se na smanjenje zavisnosti Rumunije od uvoza hrane i energije, kao i na ukidanje pomoći Ukrajini.
Izbori su u velikoj meri vođeni pitanjem visoke inflacije i životnih troškova. Rumunija ima najvišu stopu inflacije u EU, najveći budžetski deficit od 8% i najveći procenat stanovništva u riziku od siromaštva.
Đorđesku je na Fejsbuku poručio da predstavlja „one koji misle da nisu važni, a zapravo su najvažniji“. Kasnije je rezultate opisao kao „izvanredno buđenje naroda“.
Đorđesku je poznat po kontroverznim izjavama. Nazvao je NATO-ov protivraketni štit u Rumuniji „sramotom diplomatije“ i tvrdio da Alijansa ne može zaštititi svoje članice od ruskog napada. U prošlosti je opisivao vođe fašističke Gvozdene garde iz 1930-ih i pro-nemačke vlade iz Drugog svetskog rata kao nacionalne heroje.
Iako je izbegao da eksplicitno podrži Rusiju u ratu protiv Ukrajine, Đorđesku je izjavio da Rumunija nije spremna za samostalno upravljanje diplomatijom i strategijom, te da je njena najbolja šansa u „ruskoj mudrosti“.
Politički analitičar Radu Magdin opisao je Đorđeskuov rezultat kao bez presedana u postkomunističkoj Rumuniji.
„Nikada u 34 godine demokratije nismo videli ovakav rast u odnosu na ankete“, izjavio je.
Ovi izbori su takođe pokazatelj globalnog trenda smenjivanja vladajućih stranaka. Po prvi put u postkomunističkoj istoriji Rumunije, Socijaldemokratska partija (PSD) nije imala kandidata u drugom krugu predsedničkih izbora. Lideri dve vladajuće stranke, PSD-a i Nacionalne liberalne partije (PNL), eliminisani su u prvom krugu.
Politički analitičar Sergi Miskoiu nije isključio mogućnost ruskog uticaja na izbore, s obzirom na Đorđeskuove stavove o Ukrajini i nesklad između anketa i rezultata.
Kremlj je u ponedeljak saopštio da nije upoznat s Đorđeskuovim stavovima, ali je dodao da „jasno razume“ neprijateljsku politiku trenutnog rukovodstva Rumunije prema Rusiji.
Rezultati bi mogli imati domino efekat na parlamentarne izbore 1. decembra, čime bi formiranje stabilne vlade postalo izazov. Analitičari upozoravaju da bi uspon ekstremne desnice mogao promeniti političku dinamiku zemlje i njen odnos prema zapadnim saveznicima.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
