0
Posle spektakularnog pada s premijerske pozicije Liz Tras je iza sebe ostavila političku krizu i ekonomske turbulencije koji će ne samo napraviti dugoročnu štetu njenoj Konzervativnoj partiji, već i narušiti reputaciju ekonomske kompetentnosti Velike Britanije, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) ocene svetskih medija.
Brz uspon i pad Liz Tras je važna lekcija svetskim liderima o rizicima pokušaja da se podstaknu ekonomije paketima podsticaja tokom perioda sve veće inflacije i kamatnih stopa, ukazuje Volstrit džurnal.
Okončavši haotičnih šest nedelja britanske politike Tras je postala premijerka s najkraćim stažem u britanskoj istoriji.
Konzervativci su, prenosi RSE, izgubili poverenje finansijskih tržišta kada je Tras objavila rizičan plan za pozajmljivanje milijardi funti za finansiranje najvećih smanjenja poreza u zemlji od 1970-ih u nastojanju da podstakne ekonomski rast.
Plan, zajedno sa skupim energetskim subvencijama za domaćinstva, pokazao se prevelik za investitore dok su, ističe Volstrit džurnal, analitičari procenili da bi to ostavilo vladu s gubitkom prihoda od oko 70 milijardi funti.
Troškovi državnog zaduživanja su naglo porasli, funta je pala rekordno nisko u odnosu na dolar, a Banka Engleske intervenisala je da stabilizuje tržište državnog duga. Hipotekarne stope su brzo rasle u očekivanju da će centralna banka morati dodatno povećati kamatne stope kako bi smanjila inflaciju.
Reputacija Velike Britanije za ekonomsku kompetentnost takođe je narušena, s planom rasta koji su negativno komentarisali mnogi politički lideri i finansijske institucije, uključujući Međunarodni monetarni fond i američkog predsednika Džozefa Bajdena.
Naslednik Tras će morati da se nosi sa političkom krizom i ekonomskim turbulencijama, dok se Velika Britanija suočava sa stagflacijom – kombinacijom sporog rasta i visoke inflacije.
Gotovo je sigurno, zaključuje Volstrit džurnal, da će se novi britanski lider suočiti s dugom zimom nezadovoljstva, s predviđanjima pada realnih plata, dok sindikati najavljuju seriju štrajkova a mnogi birači traže izbore.
Retko kada je budžet naneo takvu političku i ekonomsku štetu u Velikoj Britaniji kao što je to bio septembarski mini-budžet kojeg je objavio već smenjeni ministar finansija u vladi Tras, ističe u analizi Gardijan.
Iako su pristalice premijerke prvobitno pozdravile plan kao „konačno, pravi, torijevski budžet“, ekonomisti su se protivili ideji da bi 45 milijardi funti nefinansiranih smanjenja poreza za bogate ikada moglo katalizirati ekonomski rast i isplatiti se na način na koji to vlada tvrdi. S rekordnom inflacijom u poslednjih 40 godina, sve većim rizicima od recesije i višim troškovima zaduživanja u naprednim ekonomijama, to je, naglašava Gardijan, bila velika kocka u pogrešnom trenutku.
Mini budžet ministra Kvasi Kvartenga bio je, prema oceni Gardijana, ne samo okidač za domaću finansijsku krizu i veće troškove hipoteke za milione, već je zapalio fitilj za njegovu političku propast i pad njegove bliske prijateljice i premijerke.
Novi ministar finansija Džeremi Hant koji je zamenio Kvartenga nakon što ga je premijerka smenila prošle nedelje, nastojaće da nastavi s planom smanjenja duga. Hantu je u ponedelak, 17. oktobra, trebalo samo šest minuta da objavi najneverovatniji preokret u modernoj britanskoj političkoj istoriji. Gotovo svaka politika za koju se premijerka Tras zalagala tokom kampanje za Džonsonovog naslednika, bila je odbačena.
PROČITAJTE JOŠ:
Nakon što su napustili „Trasonomiks“, bilo je samo pitanje vremena kada će se Torijevci otarasiti i arhitekte te ekonomske politike, piše Gardijan, uz zaključak da je najveću političku cenu za kockanje s budžetom platila sama Tras, dok su se tržišna previranja pokazala kao moćan narativ za masu kritičara u njenoj stranci koji je nikada nisu ni želeli kao lidera.
Neuspeli ekonomski eksperiment Tras će, prema oceni londonskog Tajmsa, gotovo sigurno oštetiti konzervativce u narednim decenijama.
Razmatranje šestonedeljne karijere Tras u svetlu njenog spektakularnog pada, kako ističe konzervativni list, znači da je uvek bilo „više obećanja nego isporuke, više imidža nego suštine i jake tendencije da se izbegne priznavanje poraza“.
Umesto da se okrenula biračkom telu, Tras je verovala vlastitoj retorici. Mislila je da ima „poseban sistem“, napisao je Tajms nakon što je premijerka najavila da podnosi ostavku 20. oktobra.
Ohrabrena od svojih pristalica s libertarijanske desnice, sprovela je budžet za smanjenje poreza za koji je mislila da će pokrenuti motore britanskog rasta i dogurati torijevce do još jedne izborne pobede uz poplavu pozajmljenog novca.
Žena koja je „morala pobediti“ umesto toga napušta dužnost britanske premijerke s najkraćim mandatom, dok su njen projekat i reputacija u ruševinama, zaključuje Tajms.
BONUS VIDEO: Boris Džonson u poseti Ukrajini
