0
Hamasov brutalan napad na Izrael izveden je na rođendan ruskog predsednika Vladimira Putina, kojem je trenutno najveći strateški prioritet da odvrati zapadnu podršku i pažnju od Ukrajine. Sad se postavlja pitanje koliko je zapravo Kremlj odgovoran za ovu oluju rastućih kriza - u Izraelu, na Kosovu, Kavkazu i u Africi. Mnogi baš Putina vide kao glavnog krivca koji raspiruje više sukoba nego što ih Zapad može podneti.
Iako Putin nije „zapalio“ sve te krize, činjenica je da sad rado doliva ulje na vatru i uživa u haosu, a propagandisti bliski Kremlju već prognoziraju da će ovaj bliskoistočni rat biti pobeda za Rusiju.
„Ovo je verovatno bio Putinov najbolji rođendanski poklon. Napad na Izrael privući će pažnju, s obzirom na prirodnu usresređenost SAD-a na Izrael. Nadamo se da to neće imati dramatičan učinak na podršku Ukrajini, ali naravno, puno toga zavisi i o dužini sukoba na Bliskom istoku. Ako zaista želimo biti geopolitička Evropska unija, moramo biti u stanju nositi se s više kriza u isto vreme“, rekao je diplomata EU-a, a piše Politiko.
U Vašingtonu se smatra kako će Hamasovi napadi na Izrael smanjiti fokus SAD na Ukrajinu – osim toga, Sjedinjene Američke Države trenutno su zaokupljene posledicama prošlonedeljnog svrgavanja predsednika parlamenta Kevina Makartija od strane republikanaca, koji pripadaju grupi konzervativaca koji su pokušavali da smanje pomoć Ukrajini. Trka za naslednika Makartija upravo traje, što administraciji predsednika Džozefa Bajdena otežava dobijanje odobrenja Kongresa za bilo kakvu dodatnu pomoć Izraelu, prenosi Jutarnji list.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski sad se s punim pravom boji da bi Zapad mogao izgubiti fokus na Kijev. Naglašava da su Iran i Rusija, koji podržavaju Hamas, bliski saveznici, a borbu protiv Rusije i islamističkih militanata u potpunosti izjednačava.
No koliko su Rusi zapravo uključeni u Hamasove napade?
Rusija se dugo udvarala islamističkim militantima, a vođa Hamasa, Ismail Hanijeh, nedavno je s drugim zvaničnicima posetio Moskvu. Nakon subotnjih napada, Rusi su brzo podsetili na stare planove o vraćanju izraelskih granica na mesto gde su bile 1967. Ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, rekao je kako je stvaranje palestinske države „osujećeno destruktivnom politikom SAD“, a bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev napade Hamasa na Izrael nazvao je „očekivanima“.
„Umesto da aktivno rade na palestinsko-izraelskom rešavanju, ovi američki moroni pružaju punu pomoć neonacistima u Ukrajini, sukobljavajući dva blisko povezana naroda jedan protiv drugog“, izjavio je.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odmah se nadovezao rekavši kako će se finansiranje Ukrajine sad neizbežno smanjiti.
Ukazuje li sve ovo na rusku direktnu umešanost u napade na Izrael? Politiko piše kako se to ipak čini neverovatnm ističući kako Rusija nije ni blizu tako važna kao Iran, barem kad je reč o naoružanju i finansiranju Hamasa.
„Politička podrška Moskve Hamasu ohrabrila je grupu da počini nasilje, ali svaka druga ruska uloga u tom sukobu verovatno je puno skromnija. Takva strategija omogućava Rusima da i dalje tvrde kako podržavaju mirovni proces, a nasilje na Bliskom istoku istovremeno odvraća pažnju s ruske agresije na Ukrajinu i odvlači američku pomorsku flotu iz Crnog mora u istočni Mediteran“, smatra Norman Roule, bivši viši zvaničnik američke obaveštajne službe.
Koketiranje s Hamasom i potpora Palestincima Putinu takođe pomažu u nastojanju da se profilira kao važan igrač u globalnom prestrojavanju protiv Zapada, u čemu ima podršku saveznika, Kine i Irana. Nedavno je, podsetimo, izjavio kako je ruska namera „izgraditi novi svet“, a za rat u Ukrajini okrivio je Zapad.
Nedvosmisleno je da i Iran želi novi svetski poredak, no diskutabilno je koliko direktno Teheran Hamasu zbilja daje određene naredbe. Norman Roule sumnja u to da je Iran učestvovao u operativnom planiranju napada na Izrael.
Politiko podseća i na Nagorno-Karabah, još jedno žarište gde je Putin optužen za namerno raspirivanje krize zbog koje je više od 100.000 etničkih Jermena nakon napada Azerbejdžana 19. i 20. septembra pobeglo iz svojih domova. No situacija je i ovde složena. Neki smatraju da je Rusija u tom sukobu pokazala veliki znak slabosti i da Moskva više ne može garantovati sigurnost Jermenima suočenima s napadom iz Azerbejdžana kog podržava Turska.
Rusija ipak sugeriše da je namerno isključila podrškku karabaškim Jermenima kako bi kaznila jermenskog premijera Nikola Pašinjana jer je odustao od savezništva s Rusijom i svoju zemlju pokušao gurnuti više prema Zapadu.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
U slučaju Nagorno-Karabaha Putin je verovatno imao određenu ulogu. Nekoliko iskusnih posmatrača smatra kako je zamislivo da bi Azerbajdžan poslao svoje trupe i bez zelenog svetla iz Moskve. Slučajno ili ne, dok su azerbajdžanske snage napredovale, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu bio je u Teheranu, koji je već tradicionalni neprijatelj Azerbajdžana.
I Šarl Mišel, predsednik Evropskog veća, veruje kako je katastrofa na Kavkazu bila Putinova krivica.
„Jermeni su izdati nedelovanjem ruskih mirovnih snaga“, izjavio je.
Sve najnovije informacije o dešavanjima u Izraelu možete pratiti u našem blogu uživo.
BONUS VIDEO: Čekajući avion iz Izraela: „Dva dana nisam spavala, još uvek drhtim“