6
Ursula fon der Lajen, nemačka političarka desnog centra, dobila je podršku poslanika Evropskog parlamenta (EK) da ostane predsednica Evropske komisije u drugom petogodišnjem mandatu. Za izbor Fon der Lajenove je glasao 401 poslanik, 284 je bilo protiv, kao i 15 uzdržanih. Ona je istakla da će se tokom novog mandata posvetiti proširenju Evropske unije (EU), ističući u tom kontekstu Zapadni Balkan, kao i jačanju odbrane bloka, pre svega zbog pretnje kakvu predstavlja Rusija.
Fon der Lajenova je predsedavala Komisijom kroz dve velike krize – pandemiju kovida i invaziju Rusije na Ukrajinu. Stekla je poštovanje među šefovima država i vlada zbog svoje čvrste podrške Kijevu i sposobnosti da neguje bliske odnose sa evropskim saveznicima.
Izbor Ursule fon der Lajen za još jedan mandat na mestu šefice Komisije doneće olakšanje mnogim članicama EU, koje su tražile kontinuitet u Briselu usred političke neizvesnosti u nekim državama, tekućeg rata u Ukrajini i zabrinutosti zbog mogućeg uticaja predstojećih izbora u SAD.
Ali, Fon der Lajenova je takođe bila izložena kritikama delova političkog spektra.
Neki političari su tvrdili da je njena posvećenost zelenom odgovoru bloka i odbrani standarda vladavine prava bila nedosledna i da njeni odnosi sa nekim zemljama u vezi sa migracionom politikom nisu obezbedili dovoljne mere zaštite ljudskih prava. Drugi, posebno na krajnjoj desnici, vide Fon der Lajenovu kao previše centristički pozicioniranu, kritikujući je zbog zelenog odgovora i drugih ključnih politika.
U Briselu, Fon der Lajenova, majka sedmoro dece koja je po profesiji lekar, poznata je kao vredna političarka, ali se suočila sa kritikama jer se oslanjala na mali krug savetnika od poverenja. Ona se takođe suočila sa pritužbama u vezi sa pitanjima transparentnosti, sa odlukom opšteg suda EU ove nedelje da je Komisija nezakonito sakrila detalje ugovora o nabavci vakcina protiv kovida.
Uoči glasanja, Fon der Lajenova se sastala sa poslanicima Evropskog parlamenta iz celog političkog spektra u nastojanju da dobije podršku drugih, osim tri centrističke partije koje su je podržavale u prošlosti.
Ponudila je dugu listu političkih obećanja prilagođenih različitim biračkim jedinicama. To je uključivalo plan za smanjenje birokratskog opterećenja za mala preduzeća i predlog „novog, čistog industrijskog sporazuma“ za usmeravanje investicija u proizvodnju dekarbonizacije i zelenu tehnologiju.
Ona je u političkim smernicama za narednu Evropsku komisiju navela je da će pristupanje EU uvek biti proces zasnovan na zaslugama i poručila da će biti pojačana podrška za pripremu zemalja kandidata, uključujući kroz investicije i reforme iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
„Pristupanje EU uvek će biti proces zasnovan na zaslugama i svaki kandidat će se ocenjivati na osnovu sopstvenog napretka ka ispunjavanju svih kriterijuma. Pojačaćemo podršku za pripremu zemalja kandidata, posebno koristeći investicije i reforme u Planu rasta za Zapad Balkan i instrument za Ukrajinu. Ovo će pomoći da se oni integrišu u delove pravnih tekovina EU i jedinstveno tržište i to će ih naviknuti na pristup fondovima EU“, navodi se u političkim smernicama Fon der Lajenove.
U delu pod nazivom „Proširenje kao geopolitički imperativ“ ona je dodala da će vladavina prava i osnovne vrednosti i dalje biti kamen temeljac politike proširenja EU, i temelji reformisane i proširene Unije u budućnosti.
„Imenovaću posebnog komesara za proširenje da upravlja ovim radom“, poručila je Fon der Lajenova.
Ona je podsetila na proslave kojima je ove godine obeleženo 20 godina od najvećeg talasa proširenja i koje su, kako je ocenila, omogućile da se razmisli o tom uspehu za zemlje koje su se pridružile EU, kao i za celu Uniju.
„Istorija ponovo zove, a Evropa ima jasan izbor za svoju budućnost“, navela je Fon der Lajenova.
Ona je izrazila da je moralni, politički i geopolitički imperativ da se dodatno upotpuni EU, u skladu sa obećanjem datom u ugovorima EU.
„U svetu velikih sila, veća i jača Unija nam daje veću geopolitičku težinu i uticaj na globalnoj sceni. Pomaže nam u smanjenju naših zavisnosti, poboljšava našu otpornost i jača našu konkurentnost. To nas čini sigurnijim i može pomoći u učvršćivanju demokratije, stabilnosti i vladavine prava širom Evrope“, navela je predsednica EK, uz ocenu da to neće biti lako putovanje.
POGLEDAJTE JOŠ:
6
7
3
Među njenim prioritetima nalazi se i podrška Ukrajini. Ona je istakla da će Evropa stajati uz Kijev koliko god je to potrebno, ali se osvrnula i na „mirovnu misiju“ mađarskog premijera Viktora Orbana, kom je uputila kritike.
„Pre dve nedelje, jedan premijer iz Evropske unije otišao je u Moskvu. Ova takozvana mirovna misija nije bila ništa drugo do misija smirivanja Putina“, rekla je Fon der Lajenova.
Prema njenim rečima, samo nekoliko dana nakon Orbanove posete Moskvi, Rusija je projektilima gađala bolnicu u Kijevu.
„Taj napad nije bio greška. To je bila poruka. Jeziva poruka iz Kremlja svima nama“, rekla je Fon der Lajenova.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare