Mali
Foto: MALIK KONATE / AFP / Profimedia

Predsednik Malija Ibrahim Bubakar Kejta i premijer Bubu Sise privedeni su danas od strane pobunjenih vojnika u glavnom gradu Bamaku. Agencija AFP javlja iz Njujorka da će sutra o Maliju hitno zasedati Savet bezbednosti UN.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je večeras na „hitno i bezuslovno oslobađanje“ predsednika Malija koga su zarobili njegovi vojnici.

„Generalni sekretar oštro osuđuje tu akciju i poziva na momentano vraćanje ustavnog poretka i vladavine zakona u Maliju“, naveo je u saopštenju njegov portparol, prenela je agencija AFP.

Pokušaj puča u Maliju osudio je i šef diplomatije Evropske unije Žozep Borel.

„Evropska unija osuđuje pokušaj državnog udara u Maliju i odbacuje bilo kakvu protivustavnu promenu. To nikako ne može biti odgovor na duboku društveno-političku krizu koja u Maliju traje već nekoliko meseci“, rekao je Borel u izjavi koju su objavile njegove službe.

PROČITAJTE JOŠ

Pobuna malajskih vojnih jedinica počela je ranije danas u vojnoj bazi Kati oko 15 km izvan Bamaka, kada se okupilo nekoliko visokih civilnih i vojnih zvaničnika.

Vojska je opkolila rezidenciju predsednika Ibrahima Bubakara Kejte i zapucala u vazduh.

„Možemo vam reći da su predsednik i premijer pod našom kontrolom“, izjavio je tom prilikom anonimni oficir koji tvrdi da je vođa pobunjenika.

 

 

Ranije danas, predsedavajući Afričke unije Musa Faki Mahamat oštro je osudio hapšenje dvojice lidera.

„Energično osuđujem hapšenje predsednika Ibrahima Bubakara Kejta, premijera i drugih zvaničnika vlade Malija i zahtevam njihovo momentalno oslobađanje“, objavio je Faki na svom Tviter nalogu.

 

Ranije u utorak, premijer Malija izdao je kratko saopštenje u kojem je pozvao na dijalog pobunjene vojnike i zahtevao da odustanu.

Sjedinjene Države, Francuska i Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (ECOVAS) osudile su pobunu.

Pobuna 2012. godine u bazi Kati dovela je do vojnog udara koji je srušio tadašnjeg predsednika Amadoua Toumanija Tourea i ubrzao pad severnog dela Malija džihadističkim militantima, koji nastavljaju delovati širom severa i centra zapadnoafričke države.

Podsetimo, predsednik Malija je osvojio drugi predsednički mandat na izborima 2018. godine. Od juna meseca, on se suočava sa masovnim protestima u kojima pozivaju na njegovu ostavku zbog navodne korupcije i pogoršanja bezbednosti.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare