84
Aleksandra Zantaki (Alexandra Xanthaki), specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za oblast kulturnih prava, obratila se vlastima Srbije povodom postupaka za koje smatra da bi mogli da ugroze kulturna dobra i nasleđe Beograda i Srbije, od kojih su pojedina bila ili su još zaštićena zakonom.
Reč je o zgradi starog Generalštaba u Ulici Kneza Miloša, Starom savskom mostu, Beogradskom sajmu i Kalemegdanskoj tvrđavi.
Glas Amerike se povodom navoda specijalne izvestiteljke Ujedinjenih nacija za oblast kulturnih prava Aleksandre Zantaki obratio vladi i premijeru Srbije Milošu Vučeviću, kao i ministarstvima kulture i zaštite ljudskih i manjinskih prava.
Odgovori na upućena pitanja nisu stigli do roka za zaključenje teksta.
U intervjuu za Glas Amerike, Zantaki – ekspertkinja za prava starosedelačkih naroda, upozorila je na mogućnost da je Vlada Srbije donosila nezakonite odluke istovremeno neusklađene sa međunarodnim pravom i pravilima koja se odnose na zaštitu kulturnog nasleđa i ljudskih prava.
Između ostalog je ukazala i na rušenje Starog savskog mosta koje je počelo u novembru, što je izazvalo protivljenje i protestna okupljanja dela građana i javnosti u Srbiji.
“Prvo, mislim da je važno da se sva rušenja obustave. Drugo, trebalo bi razmisliti o odlukama donetim 14. novembra i građevinama vratiti status kulturnog nasleđa. Takođe, važno je ispitati da li je najmanje dvoje kulturnih zvaničnika tretirano u neskladu sa međunarodnim zakonima, koji se odnose na zaštitu ljudskih prava. Da li je na njih vršen pritisak da podrže i usklade se sa težnjama i odlukama vlasti. Trebalo bi istražiti ko je šta učinio i to obelodaniti – ako je to bio slučaj. Zatim je potrebno održati sveobuhvatan dijalog i utvrditi da li pomenuta mesta i dalje predstavljaju kulturno nasleđe srpskog naroda. Potom bi u mnoštvu konsultacija i učešća stručnjaka trebalo razmatrati dalje korake”, objašnjava nezavisna ekspertkinja angažovana u oblasti takozvanih specijalnih procedura Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija.
Vlasti Srbije imaju dva meseca da odgovore na upit Aleksandre Zantaki. Ukoliko to ne učine do kraja januara – ovlašćena je da objavi pitanja i pismo kojim im se obratila. Takođe, kako kaže, postoji i niz tela u Ujedinjenim nacijama u Unesku koja može da kontaktira, kako bi se i oni usredsredili na uočeno.
“Moja uloga je i da podsetim vlade na njihove obaveze u skladu sa međunarodnim pravom u pogledu ljudskih prava, uključujući i oblast nasleđa. Uz to, nastojim da razjasnim navodna kršenja tih prava”, kaže Zantaki koja je i profesorka prava na londonskom Brunel univerzitetu.
“Informacije koje sam dobila iz Beograda su zaista zabrinjavajuće. Navodno, odluke vlade su donete bez ikakvih konsultacija sa zainteresovanim stranama, čime je prekršeno pravo pojedinca da učestvuje u kulturnom životu i procesima odlučivanja povezanim sa njihovim kulturnim pravima i nasleđem. Takođe, na stručnjake je navodno vršen pritisak da se usklade sa odlukom vlade, što predstavlja kršenje slobode mišljenja, izražavanja i autonomije kulturnih institucija u Srbiji”, objašnjava Zantaki.
Upozorila je da se to može odraziti na različite oblasti javne sfere i kulturnog bića jedne nacije.
“Ova situacija ima negativan efekat na sve javne činioce u smislu mogućnosti da izraze svoje mišljenje, lično ili profesionalno – i izaziva veliku zabrinutost u vezi sa svim oblicima nasleđa u zemlji. Postoje tri aspekta zabrinutosti u vezi sa uništavanjem kulturnog nasleđa i budućim postupcima u tom smislu: rušenja su već počela. Drugi je nedostatak konsultacija i uključenosti svih strana, što je u skladu sa zakonodavstvom Srbije, ali i njenim međunarodnim obavezama i pod tri – navodni pokušaji da se suzbije glas aktivista za ljudska prava, sputa sloboda mišljenja i izražavanja i autonomija kulturnih institucija“, objašnjava specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija.
Pročitajte još:
84
0
0
Glas Amerike: Šta su glavne primedbe u vezi sa odlukom vlade Srbije o staroj zgradi Generalštaba, koja se nalazi u strogom centru Beograda?
Zantaki: Ne znam zašto su takve odluke donete. Zbog toga i komuniciram sa vlastima, kako bih saznala više o tome. Odluka da se ukine status kulturnog dobra neusklađen je sa procesom propisanim državnim zakonom o nasleđu. Dakle, država je, izgleda, potpuno ignorisala sopstveni zakon. Zakonom su precizirani uslovi pod kojima se kulturna dobra mogu izbrisati iz Registra zaštićenih dobara, kao i postupak koji je potrebno sprovesti da bi se takva promena izvršila. Dakle, procedura koja je primenjena i odluke vlade donete 14. novembra, koji su doveli do brisanja iz registra bili su nezakoniti.
Odluke vlade takođe zanemaruju niz međunarodnih zakona o ljudskim pravima koje se izvršna vlast obavezala da će poštovati, uključujući Član 15. Međunarodnog zajedničkog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, druge konvencije o ljudskim pravima, pravila Uneska, ali i evropski Zakon o ljudskim pravima. Dakle, broj mogućih prekršaja nije mali. Želim da bude jasno: ukoliko Vlada Srbije želi da ukine zaštitu nad nekim od kulturnih dobara – nasleđe nije statična kategorija. Ono se razvija, ali naravno da je potrebno pratiti određeni proces. Ovaj konkretni je utvrđen međunarodnim pravom i internacionalnim normama zaštite ljudskih prava. Potrebno je da tu oblast prati široko učešće i konsultacije strana kojih se tiču te odluke i imaju uticaj na njihove živote, kao i participacija stručnjaka. To spada u pravo da se učestvuje u javnom i kulturnom životu, kao i poštovanje osnovnih ljudskih prava, na šta se Srbija obavezala. Radi se o međunarodnim obavezama, ne o nastojanjima.
Glas Amerike: Vlastima u Beogradu ste se obratili i povodom Beogradskog sajma, kao i Kalemegdanske tvrđave. Na koje ste probleme ukazali?
Zantaki: Identični ovima koje smo već pominjali. Ukidanje statusa kulturnog dobra ili nasleđa bez ikakvih konsultacija ili učešća stručnjaka ili javnosti. Bojazan od njihovog uništenja bez razgovora sa ekspertima iz oblasti kulturnih prava.
Glas Amerike: Usredsredili ste se i na rušenje Starog savskog mosta, pominjali ste i represiju. U kom smislu?
Zantaki: Informisana sam o navodima o kojima čekam odgovore vlasti: reč je o optužbama da su kritički glasovi i neslaganje gušeni upotrebom represivnih mera. Umesto toga, mislim da je država trebalo da se konsultuje sa Beograđanima i građanima Srbije – da identifikuje i razume da li je i zašto taj most i dalje važan. Kao saobraćajnica, ali i kulturno bogatstvo koje pobuđuje brojne uspomene. A, sećanja su važna jer, kako sam ranije rekla, pružaju smernice za budućnost.
Glas Amerike: Kakve bi posledice po kulturno nasleđe Beograda i Srbije bi mogli da imaju potezi srpskih vlasti?
Zantaki: Najvažnije posledice su gubitak sećanja i identiteta. Mesta o kojima govorimo nisu samo gomila kamenja. Predstavljaju deo svesti i duha jedne nacije i imaju svoju prošlost. Deo su njihovog identiteta. Nije bitno radi li se o delu bolne ili srećnije prošlosti – predstavlja vrstu kolektivnog pamćenja ljudi. Lokaliteti nasleđa i zaštićena područja su važni, jer je to u srži njihovog identiteta. Predstavlja vezu sa prošlošću, pomaže u objašnjavanju nekih budućih odluka i podrške za njih. Dakle, utiče na duh ljudi, njihov identitet i njihove izbore zasnovane za istorijskom sećanju. To, međutim, za posledicu ima i gubitak zakonitosti procesa koje treba primenjivati u oblasti kulturnog nasleđa. Kojoj vladi nije potrebno da se konsultuje sa građanima u donošenju značajnih odluka? To otvara put zloupotrebama i donošenju neadekvatnih odluka o važnim resursima u zemlji. Šalje poruku da će, bez obzira na protivljenje građana, nešto biti učinjeno, a neistomišljenici će se zastrašivati.