Nedeljama unazad Evropljani na sve načine pokušavaju da uštede struju usled sve dramatičnijih upozorenja svetskih lidera koji ukazuju da će ova zima biti duža i hladnija od svih koje pamtimo. Merama štednje pribegavaju i državljani Srbije koji godinama rade i žive u evropskim državama, a oni sada za Nova.rs otkrivaju kako planiraju da se bore protiv nadolazećih poskupljenja.
Tanja Milosavljević koja živi u Francuskoj pokušava da uštedi na sve načine, jer kako kaže već primećuje da joj je potrošnja znatno veća u odnosu na prethodnu godinu.
„Zbog toga apsolutno pribegavam štednji. Ne koristim radijator u kupatilu za sušenje veša, veš prostirem napolju. Takođe, ne koristim peglu, ni mašinu za sudove. Svuda po stanu imam štedljive sijalice, za grejanje koristim klimu, a temperaturu podesim na minimalno. Televizor je u potpunosti ugašen“, kaže ona i dodaje da prema njenim saznanjima, postoje određena nagađanja da će u Francuskoj struja biti skuplja za čak 20 do 30 puta.
Inače, kako nam je objasnila Milosavljević, model plaćanja električne energije u Francuskoj je takav da se troškovi plaćaju unapred. Odnosno, računi se plaćaju mesečno srazmerno kvadraturi stana, a troškovi se izračunavaju godinu dana unapred, dok se svake godine u avgustu radi regulacija godišnje potrošnje, odnosno fakture za narednu godinu. Prema tome, građani Francuske trenutno za električnu energiju odvajaju isti iznos kao prošle godine, a sa većim računima će se direktno suočiti u ovom periodu naredne godine.
Sa druge strane, vlasti Francuske ne nameravaju da povećaju subvencije za domaćinstva, a postojeća je čini se – nedovoljna.
„Kada je reč o državnoj pomoći, Francuska oduvek daje novčanu pomoć siromašnim domaćinstvima. Ta pomoć se dobija jednom godišnje i iznosi između 100 i 200 evra u zavisnosti od deklarisanih prihoda, broja članova porodice… Takođe, država pomaže tj. omogućava plaćanje na rate malim i srednjim preduzećima koji su veliki potrošači energične energije ili ukoliko su redovne platiše, troškovi im se smanjuju za vrlo mali – simboličan iznos“, kaže nam Milosavljević.
Ništa bolja situacija nije ni u Nemačkoj, u kojoj prema poslednjim informacijama živi više od 700.000 Srba. Da stvar bude gora, u ovoj državi, koja važi za najjaču ekonomiju Evrope, sinhronizovano sa računima rastu i cene ostalih životnih namernica.
Mile Stanojević, koji živi u Hamburgu kaže da za sada ima sreće pošto živi kod privatnog lica, a ne iznajmljuje stan preko agencije, pa su mu troškovi trenutno fiksni. Međutim, itekako primećuje da sve oko njega poskupljuje.
„Ono što najbolje oslikava razmere poskupljenja je iznos obračuna za potrošnju energenata za stan, koji se plaća na kraju tekuće godine za istu ili, ukoliko vam je potrošnja bila manja, grad vraća određeni iznos novca. Ove godine iznos tog obračuna je čak tri puta veći u odnosu na prethodnu“, kaže nam Stanojević.
Dodaje da preporuke lično ne poštuje, jer smatra da one suštinski ne funkcionišu.
„Preporuke za štednju struje svakodnevno možemo videti na TV-u i u drugim glasilima, ali problem je što ova vlada ne shvata da sve što radi, radi na svoju štetu, odnosno na uštrb svojih građana. Može se videti u izjavi određenih političara da ih mišljenje naroda ne zanima. Zbog toga se ne pridržavam preporuka. Ne trošim ništa previše, jednostavno kao i do sada. Mi iz Srbije, odnosno sa Balkana, mahom znamo šta je hladna zima i kako da se nosimo sa porastom inflacije, što za Nemce, slobodno mogu reći da je noćna mora“, kaže Stanojević.
Preporuke ne poštuje ni Darko Radenković koji živi u Frankfurtu, iako očekuje da će njegovi računi za ovu godinu biti za čak 50 odsto veći u odnosu na prošlogodišnje.
„Zaista ne štedim ništa, niti me to zanima. To je zaista previše solidarnosti za mene. Koliko sam primetio, preporuke se uglavnom poštuju po kompanijama ili u zgradama institucija. Nadređeni opominju radnike da paze na gas i električnu energiju, zatvaraju vrata, prozore, smanje grejanje. Zbog toga recimo kada uđete u neku instituciju čujete ljude kako međusobno diskutuju o tome kako im je hladno u zgradi“,kaže Radenković.
Kada je reč o državnoj pomoći, naš sagovornik kaže da trenutno ne postoje nikakve naznake da će vlasti na ovaj način pomoći građane u bliskoj budućnosti.
„U septembru je isplaćen kroz platu dodatak od 300 evra kao paušal za energiju i to je to. Ovo naravno nije dovoljno, potrebne su veće reforme jer neki ljudi mesečno izdvajaju i po 200 evra za struju“, kaže Radenković.
Za razliku od njih dvojice, Jelena Todorović koja živi u Hamburgu, smatra da situacija nije toliko crna.
„Sve poskupljuje, ali ne bih da se žalim jer znam da je u Srbiji lošija situacija. Kako poskupljuje struja, tako poskupljuju i svi mogući troškovi, kirija, cene namernica. Olakšava jedino to što sa rastom cena rastu i plate. Takođe, ovde imamo mogućnost da radimo i sami da biramo gde želimo da se zaposlimo, što umnogome sve olakšava“, zaključuje Todorović.
BONUS VIDEO Problemi sa strujom u stanu – kada zvati električara
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare