1
Tajvan je njegoševski orah za režim Si Đinpinga: ili će ga smrviti i sa njim dominaciju SAD ili će na njemu “zube polomiti” i raspršiti snove o tzv. kineskom veku. Do skora se mislilo da je cilj Pekinga da preuzme kontrolu nad Tajvanom do 2049. godine, odnosno pre stogodišnjice osnivanja Narodne Republike Kine. Međutim, uspon Si Đinpinga i sve veće ambicije doživotnog predsednika da zaseni prethodnika Mao Cedunga upućuju da se neće čekati toliko dugo iz prostog razloga što je rođen 1953. godine. Osvajanje Tajvana bi obezbedilo Đinpingu počasno mesto u komunističkom panteonu iznad samog Mao Cedunga.
Kina je postala nestrpljiva, njena propaganda otvoreno agresivna a kineske diplomate su zaradile nadimak “Wolf Warriors” zbog rafalnog delovanja u zemljama domaćinama i na društvenim mrežama, u stilu glavnog junaka istoimenog filma Leng Fenga (glumac Vu Đin), kineske hibridne kopije Ramba i Itana Hanta, odnosno Silvestera Stalonea i Toma Kruza.
Džongnanhaj ulaže velike napore i finansijska sredstva da diplomatski, ekonomski i politički izoluje Tajvan. Broj država koji priznaju Tajpej je spao na 15 među kojima samo Vatikan ima specifičnu težinu. Peking koristi i svoj uticaj da izbaci Tajpej iz svih međunarodnih oganizacija. U poslednje vreme su počeli da vrše pritisak i ucena u svetu filima, sporta i mode i u svim drugim prilikama gde se pojavljuje ime Tajvan ili tajvanska zastava.
Tom Kruz nije imao kičmu kao Kventin Tarantino – režiser je odbio da iseče iz svog filma “Bilo jednom u Holivudu” scenu sa Brus Lijem koga kineski komunisti ni mrtvog ne podnose jer je simbol slobode i otpora u Hong Kongu totalitarnom režimu – i prihvatio je da izbriše tajvansku zastavu sa pilotske jakne koju nosi u nastavku kultnog filma “Top Gun”. Organizatori Venecijanskog filmskog festivala su iza dva tajvanska filma na smotri stavili ime zemlje “Kineski Tajpej”, odrednica koja se koristi za Tajvan samo u sportskom ambijentu. I francuski organizatori trke Le Man 24 časa su pognuli glavu pred kineskim ucenama i primorali su automobilsku kuću “AutoHub” da ukloni sa svojih automobila zastavu Tajvana.
U kontinentalnom delu Kine se uveliko spremaju za rat i vojno osvajanje nekadašnje Formoze. U Pekingu je postalo pravilo da se izostavlja upotreba priloga “mirno” kada se govori o prisajedinjenju Tajvana Narodnoj Republici. Naravno, Kina neće u bliskoj budućnosti izvršiti invaziju na Tajvan, ali radi na tome da bude spremna kada se za to ukaže prilika. Jedino ministarstvo koje nije moralo da reže troškove u poslednje dve godine je ministarstvo odbrane. Štaviše, Kina je povećala svoja ulaganja u vojsku i naoružanje probivši granicu od 200 milijardi evra a do 2025. godine Kina će imati svoj treći nosač aviona.
Mediji pod kontrolom Pekinga, uključujući i one na engleskom jeziku, već nedeljama vode kampanju prikazivanja povlačenja SAD iz Avganistana kao dokaz krhkosti podrške Vašington Tajvanu, odnosno da će ostaviti na cedilu i Tajpej kada krene kineska invazija. Paralelno se objavljuju analize u kojima se potencira kineska vojna nadmoć a aneksija Tajvana kao neizbežna i prirodna posledica uz trijumfalne naslove tipe “Sajgon juče, Kabul danas, Tajpej sutra”.
POGLEDAJTE JOŠ:
Kina još uvek nema dovoljno jaku flotu i avijaciju da bi mogla da parira Amerikancima i drži otvorene prolaze na morima i okeanima za svoje komercijalne brodove. Drugim rečima ključeve Južnog kineskog mora i svih moreuza, počev od Malajskog, drže Amerikanci i njihovi saveznici, i mogu da “uguše” jednim stiskom kinesku ekonomiju budući da 80 odsto robe koju proizvede Kina za ostatak sveta prolazi tom maršrutom. U Džongnanhaju su svesni da će na silu, invazijom ili primenom morske blokade, moći da zauzmu Tajvan samo kada budu u stanju da pariraju SAD na ekonomskom, vojnom i pomorskom planu, odnosno kada okeani i moreuzi ne budu pod kontrolom američke flote i njenih saveznka.
Admiral Fil Dejevidson komandant američkih snaga u Indijskom i Tihom okeanu je upozorio nedavno Kongres da bi Kina mogla da izvrši invaziju na Tajvan u sledećih šest godina, odnosno do 2027. godine. Njegov kolega admiral Džejms Stavridis je sa Eliotom Akermanom napisao knjigu u četiri ruke “2034: A Novel of the Next World War” u kojoj je kineski pomorski obruč oko Tajvana uzet kao okidač za Treći svetski rat. Formoza bi u distopijskom romanu admirala i bivšeg marinca bila neka vrsta Poljske našeg doba. Robert Kaplan jedan od najuticajnijih eksperata za međunarodne odnose je “Tajvanski moreuz” okvalifikovao kao “presudno bojno polje 21. veka”
Na Tajvanu se spremaju za odbranu kroz dva procesa: naoružavanje i izgradnja tajvanske nacije. Proces “tajvanizacije” je doživeo vrtoglavo ubrzanje posle promene politike Kine prema Hong Kongu: gušenju pravne države, slobode medija, demokratije i političkog delovanja skinulo je krinku sa maksime “Jedna država, dva sistema”. Broj Tajvanaca koji se izjašnjavaju kao Kinezi je pao na statističku grešku, ispod tri odsto. Više od dve trećine sebe smatra Tajvancima a jedna četvrtina “tajvanskim Kinezima”. Takođe, vlada je već počela da sprovodi program dvojezičnosti: do 2030. godine svi stanovnici Tajvana će govoriti osim maternjeg jezika i engleski.
Plan vlade predsednice Caj Ingven je da u vojnom kontekstu pretvori Tajvan u neku vrstu “bodljikavog praseta” za kineske agresore, savrešeno osposobljenog za asimetrični rat. Suštinski cilj Tajpeja je da demonstrira Pekingu da je invazija na ostrvo toliko rizična i skupa da se ne isplati. Tajvan je takođe povećao ulaganja u vojsku, prešli su cifru od 15 milijardi evra, od kojih je više od trećine potrošeno za nabavku najmodernijeg naoružanja iz SAD. Tajvan bi do 2025. godine trebalo da proizvede i prvih osam podmornica.
Liberalno-demokratski Tajvan je opasan za totalitarni režim u Pekingu jer na konkretnom primeru pokazuje da su pripadnici etničke grupe Han i te kako kadri da stvore pravnu, demokatsku, liberalnu i prosperitetnu državu, što u startu pobija postulat aktuelnog režima da samo totalitarna i policijska država garantuje interese, sreću i boljitak Kinezima.
Tajvan nema samo geostateški značaj u odnosima SAD i Kine, već i ekonomski i trgovinski. U tajvnanskim “livnicama” se proizvodi više od 60 odsto mikročipova koji se koriste na globalnom tržištu dok kroz tajvanske teritorijalne vode prolazi gotovo polovina dobara koje Kina izvozi na sve meridijane. Takođe, bez kontrole nad Tajvanom, Kina nema slobodan pristup međunarodnim vodama Tihog okeana. Drugim rečima, bivša Formoza je usko grlo kineskih hegemonskh težnji, nad kojim Amerikanci ne smeju da izgube kontrolu ako žele da sačuvaju lidersku ulogu na planeti.
Tokom sedamdesetih godina, na početku tzv. ping-pong diplomatije, najdugovečniji kineski premijer Džou Enlaj stavio je do znanja tadašnjem američkom državanom sekretaru Herniju Kisindžeru, da je Tajvan najvažnije pitanje između Pekinga i Vašingtona i da ako ono ne bude razrešeno, odnosi između Kine i SAD neće moći u potpunosti da se normalizuju.
SAD i Kina su izmislili zajedno 1992. godine kovanicu “Jedna Kina”, kako bi stavili u stranu pitanja Tajvana i Hong Konga i predupredili eventualno izranjanja drugih, poput Tibeta i Sinđana. Kasnije je došla i nadogradnja “Jedna zemlja (Kina), dva sistema”. U međuvremenu su te retoričko-diplomatske akrobacije izgubile svoje izvorno značenje, kako u interpretaciji Pekinga tako i Vašingtona. Za Džongnanhaj postoji samo “jedna zemlja, jedan sistem”, ostalo je pitanje samo vremena, dok je na Kapitol hilu jednako rašireno uverenje među republikancima i demokratama da je mnogo bolje imati dve a po mogućstvu i četiri ili pet Kina.
Mao Cedung je imao običaj da “pozajmljuje”, kao svaki dobar komunista, mudrosti Konfučija i da ostavlja druge u uverenju kao da su njegove. Jedna od njih glasi: ”Veliki je nered pod nebeskim svodom. Dakle, prilike su odlične”. Ona savršeno oslikava vrenje u okruženju kineskog predsednika Si Đinpinga, dodatno pojačano posledicama krize proizvedene pandemijom, zaoštrenih odnosa sa SAD, zapaljivom situacijom u Hong Kongu, Sinđanu i zveckanju oružja u Tajvanskom moreuzu.
BONUS VIDEO Zabranjeni grad u Pekingu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
