0
Olimpijski pokret nije uspeo da razvije imunitet prema diktatorskim režimima i otpor na političke manipulacije ni posle 86 godina, odnosno od prvih Olimpijskih igara koje su zloupotrebljene u političke svrhe, u Berlinu 1936. godine. Nažalost i danas se upražnajvaju rituali, stil i obmane koje je svet prvi put video na tzv. Nacističkim Olimpijskim igrama.
Međunarodni olimpijski komitet plaća cenu posleratnog vođenja planetarnog sporta u režiji ljudi koji su gajili simpatije prema nacistima i Adolfu Hitleru, poput dugogodišjeg predsednika MOK-a, Amerikanca i antisemite, Ejvorija Brendidža, ili Antonija Samaranča koji ne samo da je bio falangista već i do kraja odan španskom diktatoru Fransisku Franku. Njih dvojica su samo vrh ledenog brega ispod kojih je armija sportskih funkcionera sa, eufemistički rečeno, problematičnim političkim simpatijama upravljala olimpijskim pokretom i sportskim federacijama.
Ceremonija otvaranja Zimskih olimpijskih igara (ZOI) u Pekingu i prateća političko-propaganadna agenda kineskog predsednika Si Đinpinga nemaju mnogo dodirnih tačaka sa sportom, odnosno Olimpijske igre su samo instrument za slanje poruke slobodnom svetu da se diktatori, autokrati i kleptokrati više ne stide, naprotiv ponosni su na sebe i čvrsto veruju da je došlo njihovo vreme, odnosno da je njihov model superiorniji od liberalnih demokratija.
Pre 14 godina Peking je organizacijom Olimpijskih igara želeo da pokaže planeti svoje najlepše lice, da ponosno istakne svoja dostignuća kao i želju i volju da bude deo modernog sveta. Današnja Kina šalje sasvim drugačiju poruku: komunistički režim ne želi da se prilagodi slobodnom svetu a kamoli da mu se dopadne, njegov cilje je da ostatak zemaljske kugle podredi sebi.
Ruski predsednik Vladimir Putin će imati počasno mesto, pored kineskog glavara Si Đinpinga, u svečanoj loži Olimpijskog stadiona “Ptičije gnezdo”, i pored toga što je MOK zabranio prisustvo ruskim zvaničnicima a ruski sportisti nastupaju na ZOI pod zastavom MOK-a zbog planskog i kolektivnog dopingovanja sportista.
Si Đinping sa Putinom, kao glavnim gostom, na ceremoniji otvranja igara šalje trostruku poruku. Prva je upućena Amerikancima koji su pozvali na diplomatski bojkot ZOI zbog kršenja ljudskih prava u Kini i manjinskih prava u Sinđanu, Tibetu i Hong Kongu. Druga poruka je namenjena samom Putinu, sve bližem i dragocenijem savezniku a treća MOK-u kome je pokazano gde mu je mesto u Pekingu i koliko vrede njegova pravila i moralna načela.
Lista Si Đinpingovih zvanica je veoma indikativna. Pored Putina biće prisutni saudijski prestolonaslednik Muhamed ibn Salman, egipatski predsednik general Fatah al Sisi, prestolonaslednik UAE Muhamed ibn Zajed, katarski emir Tamim ibn Hamad el Tani, svi autokrati iz centralne Azije, uključujući i novog kazahstanskog Kasima Žomarta Tokajeva. Biće tu i pakisantski premijer Imram Kan i njegov kolega iz Mongolije Ojun-Erdene.
Pored pomenutih diktatora, kleptokrata i autokrata koji će oko Si Đinpinga biti kao patuljci sa naslovnih strana koji hvale carevo novo odelo ( hvala Džoniju Štuliću za nenadmašnu pesmu Ravno do dna) iz Evrope će biti samo poljski predsednik Andžej Duda, srpski predsednik Aleksandar Vučić i krunisane glave mikroevropskih kneževina i vojvodstva.
Omiljeni pisac ruskog predsednika Vladimira Putina Fjodor Dostojevski je čvrsto verovao da sve što se dogodi dva puta, po sili prilika, mora da se ponovi i treći put. Ako je Dostojevski imao pravo onda nije isključeno da na početku ili kraju Olimpijskih igara u Kini, “pukne” u Ukrajini.
Pre 14 godina, na startu letnjih Olimpijskih igara u Pekingu, bivši bizarni predsednik Gruzije Mihail Sakašvili, na nagovor tada svemoćnog američkog potpredsednika Dika Čejnija i američkih diplomata, napao je Južnu Osetiju što je Kremlj iskoristio kao izgovor da pošalje svoje trupe u bivšu sovjetsku republiku. Putin se ekspresno vratio iz Pekinga u Moskvu da bi rukovodio operacijama ruske vojske u domovini Josifa Visarionoviča Staljina i uspostavljanja dve satelitske republike: Južne Osetije i Abhazije.
Šest godina kasnije, Putin je sačekao da se zavše Zimske olimpijske igre u Sočiju kako bi realizovao pad Krima šapatom uz upotrebu misterioznih “zelenih ljudi” ili “učtivih vojnika” kako su ih krstili Krimljani.
U Moskvi i Pekingu su uvereni da Putin neće vojnom intervencijom u Ukraijini baciti u senku sportski hepening u Kini i pokvariti planove Si Đinpinga da demonstrira snagu i oholost Narodne republike koja više ne mora da skriva svoje hegemonske ambicije.
U tom kontekstu postoje dve škole mišljenja. Jedna propagira da će se Putin uzdžati do kraja ne samo Zimiskih olimpijskih igara već i Paraolimpijskih igara na programu u martu, odnosno da neće napasti Ukrajinu do početka aprila. Drugi pravac razmišljanja navodi da bi do akcije moglo da dođe krajem februara, po završetku ZOI. Motiv je pragmatičan, brza invazija s oklopnim jedinicama na Ukrajinu u proleće nije lako izvodlijva a kamoli preporučljiva zbog terena i vremenskih prilika.
U tom smeru idu komentari na društvenim mrežama uticajnih kineskih blogera koji pripadaju tzv. grupi nacionalkomunista. Već danima kineskim društvenim mrežama kruži zapažanje da bi kriza u Ukrajini i eventualni rat otvorio Kini priliku da reši pitanje Tajvana jednom za svagda. Budući da je u nekadašnjoj Centralnoj imperiji na snazi vrlo kapilarna cenzura sadržaja na internetu, činjenica da objave sa takvom sadržinom nisu obrisana govori da se radi o stavu koji prija vlastima u Džongnanhaju. Nije rečeno da će Peking napasti Tajvan, ali je primetno da se režimu Si Đinpinga sviđa ideja da se raširi uverenje da će Kina, pre ili kasnije, napasti i osvojiti Tajvan.
POGLEDAJTE JOŠ:
Nije za potcenjivanje i podatak da je do vrtoglavog ubrzanja saradnje Rusije i Kine došlo upravo posle Ukrajinske krize iz 2014. godine. U poslednjih osam godina trgovinska razmena između Rusije i Kine je utrostručena i dotakla je cifru od 150 milijardi dolara. U tom periodu Putin i Si Đinping su održali gotovo 40 bilateralnih samita, gotovo pet godišnje! Ruski autokrata i kineski diktator su kreirali savezništva ne samo na ekonomskom planu već i na vojnom i geopolitičkom uključujući i svemirsku tehnologiju.
Sve jače ekonomsko povezivanje Rusije i Kine za Moskvu znači smanjivanje ekonomske zavisnosti od EU a za Peking obezbeđivanja preko potrebnih energenata za industriju i kreiranje strateškog vojnog saveza u neizbežnom obračunu sa SAD.
U tom kontekstu treba posmatrati i frenetičnu izgradnju gasovoda koji povezuju Rusiju i Kinu. Pre tri godine je završen i pušten u rad gasovood “Snaga Sibira” a već se priča o izgradnji “Snage Sibira 2” koji bi preko Mongolije spojio još jednim krakom Rusiju i Kinu. Taj gasovod ima veliku stratešku težinu jer bi bio povezan sa nalazištima na polustrvu Jamal odakle se snabdeva gasom Evropa. U prevodu, Rusija bi u slučaju sankcija EU mogla da preusmeri količine gasa namenjenog Starom kontinetu ka Kini i tako izbegne novčane gubitke od izostale prodaje gasa.
Takođe, Kina već duže vreme konstruiše alternativni finansijski sistem za američki. U njemu je umesto dolara noseća valuta ženminbi. Zahvaljujući tom sistemu Iran i Venecuela su uspele da izdrže sankcije Sjedinjenih Američkih Država i EU, tako da se pretpostavlja i da će utaicaj dodatnih sankcija na Rusiju imati slabiji efekat uz kolateralnu posledicu da će gurnuti još više Moskvu u zagrljaj Pekinga.
BONUS VIDEO Zanimljivosti o Olimpijskim igrama
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
